Svet
30.09.2021. 07:05
Svet
28.10.2021. 10:25
Milan Mišić
Predsednikovo nazadovanje
Zašto je urušavanje Bajdenovog rejtinga loše za budućnost američke demokratije
Nešto se događa sa 45. predsednikom SAD, koji je stupio na dužnost 20. januara ove godine, dva meseca posle svog 78. rođendana i time u istoriju ušao kao najstariji novoizabrani lider nacije, pošto je na izborima u novembru 2020. osvojio 52,3 odsto glasova.
Nešto u poslednja dva meseca nije u redu baš sa njegovim procentima: mnogobrojna istraživanja javnog mnjenja, koja su u Americi velika industrija, pokazuju da mu se rejting naglo srozava. To je dovelo do toga da danas više Amerikanaca ne odobrava kako obavlja predsedničku dužnost, nego što odobrava.
Početkom ove nedelje taj odnos je bio 43,9 pozitivnih odgovora na pitanje da li su zadovoljni njegovim učinkom i 52,1 negativnih. U poređenju sa dva prethodnika, Bajden je u ovoj fazi svog mandata uspešniji od Donalda Trampa, ali lošiji od Baraka Obame.
A jedna od najpoznatijih agencija koja se bavi sondiranjem biračkog raspoloženja, Galup, konstatuje da je sa 43 odsto onih koji su zadovoljni njegovim učinkom Bajden u ovoj fazi predsednikovanja najnepopularniji posle Trampa. On je u ovo vreme 2017. godine imao samo 37 odsto podrške.
Problem se čini još većim zbog činjenice da Bajden propada bez političkog padobrana i mogućnosti da se utvrdi ključni razlog ovakvog stanja stvari. Po svoj prilici, reč je o koktelu problema sa kojima se predsednik, prema utisku Amerikanaca, ne nosi onako kako bi morao.
Na prvom mestu je pandemija: londonski "Ekonomist“ u svojoj analizi dosadašnjeg Bajdenovog učinka konstatuje da su američki birači pre skoro godinu dana bili uvereni da je kandidat Demokratske partije kompetentniji od rivala iz republikanskog tabora čije su improvizacije na frontu pandemije nanele veliku štetu reputaciji SAD kao dobro uređenog društva.
Svet
25.09.2021. 10:38
Bajden: Platiće oni koji su konjima terali migrante iz SAD
Bajden jeste povukao seriju poteza koji su zarazu donekle obuzdali. Najveći uspeh svakako je to što je dosad bar jednom dozom vakcinisano 66 odsto stanovništva (procenat onih sa obe doze je 57). Veći uspeh sprečila je pojava agresivnije delta varijante virusa koja se pojavila tokom leta i do danas nije zauzdana, što je dovelo do "pandemijskog zamora“ i dodatne uznemirenosti pre svega kod njegovih birača.
Uprkos tome, većina je ubeđena da se Bajden bolje nosi sa pandemijskom krizom nego što bi to činio Donald Tramp: ankete pokazuju da više poverenja (41 odsto) u ovom pogledu uživaju demokrate nego republikanci (24).
Drugi misle da deo birača Bajdena negativno ocenjuje zbog rastuće inflacije (koja je u međuvremenu postala globalni fenomen), koja u tržišnoj privredi Amerike nije u predsednikovoj nadležnosti, iako je percepcija da je stanar Bele kuće podjednako odgovoran kad stvari u ekonomiji idu i dobro i loše.
"Predsednikovo nazadovanje je alarmantno“, upozorava popularni portal "Politiko“, dok dnevnik "Ju-Es-Ej tudej“ sistematizuje pet razloga zbog kojih je Bajdenova popularnost na nizbrdici.
Na prvom mestu je već pomenuto stanje sa kovidom 19, koje nesumnjivo pogađa mnogo ljudi i glavni je razlog za uznemirenost i strepnje, čak i onih koji i dalje podržavaju predsednika.
Život
11.09.2021. 17:05
Zašto Bajden odlaže "buster" dozu
Svet
10.09.2021. 08:54
Bajden i Si i 90 minuta razgovora
Na drugom je haotično i na momente traumatično američko povlačenje iz Avganistana, posle dvadesetogodišnjeg rata, najdužeg u istoriji nacije. Činjenica da se režim koji je podržavan američkom vojnom silom raspao posle samo nekoliko dana i prizori Avganistanaca koji se očajnički kače na američke transportere u poletanju, kao i diverzija terorista Islamske države u kojoj je stradalo 13 američkih vojnika, nisu ostavili utisak kompetentnosti kojom se Bajden busao u grudi.
Iako spoljna politika nema dugoročan uticaj na predsednički rejting, ovo je ipak pojačalo utisak da nije sve pod kontrolom kakvu bi Amerikanci želeli da vide. To važi i za treći faktor koji obara Bajdenov rejting: pritisak na južnu granicu sa Meksikom na koju je tokom jula prispelo više od 200.000 migranata – dosadašnji rekord – željnih da se dokopaju američke teritorije, što je kriza za koju Bajden nema rešenja.
Četvrti faktor Bajdenovog pada je već pomenuto stanje ekonomije: iako se iz Bele kuće stalno poručuje da se Bajdenovi planovi ostvaruju, "Ju-Es-Ej tudej“ navodi rezultate istraživanja po kojem 37 odsto Amerikanaca smatra da će ekonomske prilike u dogledno vreme postati lošije, prema 29 odsto onih koji očekuju da će biti bolje.
Najzad, Bajdenov rejting je na klizavici zbog opšte političke klime u Americi, čija je glavna karakteristika da dve partije, Demokratska i Republikanska, ne mogu da se slože oko najosnovnijih stvari kad je reč o budućnosti zemlje.
Primera za to ima mnogo, a u ovom momentu u Kongresu je blokiran Bajdenov socijalni, infrastrukturni i klimatski program vredan tri i po hiljade milijardi dolara, protiv kog nisu samo republikanci, nego i dvoje senatora iz redova Bajdenove partije.
Zakonodavna blokada pritom je i rezultat sistema: svaki zakonodavni predlog "prolazi“ samo ako ga overe oba kongresna doma, pri čemu je specifična situacija u stočlanom Senatu, gde je odnos snaga trenutno 50:50, pri čemu većinu demokratama obezbeđuje potpredsednica Kamala Haris.
To znači da neki zakonski predlog pri ovakvom odnosu snaga može da prođe samo ako je senatski sastav demokrata jedinstven, što danas nije slučaj, pošto se klimatskom delu predloženog programa protivi senator iz Zapadne Virdžinije, čija ekonomija uveliko zavisi od uglja i gasa – ali je istovremeno i najviše pogođena klimatskim promenama. Dodatna komplikacija je i to što za svaki zakon praktično treba da glasa najmanje 60 senatora, da bi se izbegao takozvani filibaster, proceduralni mehanizam opstrukcije koji je na raspolaganju senatskoj manjini.
Svet
08.09.2021. 09:44
"Kina će pokušati da postigne dogovor sa talibanima"
Svet
01.09.2021. 09:40
"Odbijam da otvorim novu deceniju rata u Avganistanu"
Ovo je širi kontekst pada Bajdenovog rejtinga, koji je ne samo loš za demokrate jer im preti da na "međuizborima“ za oko godinu dana (8. novembra 2022), kada se bira ceo sastav Predstavničkog doma i trećina Senata, izgube tanku većinu stečenu na prethodnim, što bi bilo nepovoljno znamenje za drugi Bajdenov mandat (ako ga bude tražio) ili za izglede nekog drugog kandidata demokrata.
Republikanci zato ne odustaju od taktike što gore to bolje, mada se u američkim debatama sve više strahuje da bi sledeća dva izborna ciklusa, 2022. i 2024 (kada se bira i predsednik), mogla da budu pogubna ne samo po reputaciju, nego i za opstanak američke demokratije.
Ovakva predviđanja su sve učestalija, a njihov centralni akter nije sadašnji predsednik, nego bivši. Donald Tramp i dalje hipnotiše Republikansku partiju, a kako stvari stoje, nameran je da 2024. ponovo bude njen kandidat i (po njegovoj računici) po treći put bude izborni pobednik.
Tramp naime nije priznao da je u novembru prošle godine izgubio od Džoa Bajdena, već da je pobedio, ali mu je ostanak u Beloj kući sprečila "velika izborna krađa“ koju su organizovale "duboka država“ i protivnička partija.
U to danas veruje dve trećine republikanaca, među kojima solidna većina sebe deklariše kao prvenstveno lojalnu njemu lično, a ne partiji.
Da je najstarija demokratija sveta ušla u fazu hronične krize, ukazuje činjenica da je od početka ove godine, kako je evidentirao Brenanski centar za pravdu, liberalni institut pri Univerzitetu Njujorka, u 48 od 50 federalnih država na dnevni red lokalnih skupština stavljeno blizu 400 mera kojima se otežava glasanje, od čega su 22 već postale zakon. U velikoj većini, njihovi predlagači su bili republikanci.
Sem toga, u toku je i već tradicionalna praksa prekrajanja granica izbornih jedinica, opet od strane lokalnih zakonodavaca, kojima se obezbeđuje da se za partiju koja to pokreće obezbedi povoljniji izborni rezultat.
Prema analizi londonskog "Ekonomista“, jedan deo ovih mera otvoriće vrata za situacije da se glavni problemi pojave posle glasanja. U Arizoni je naime predloženo da se ograniči samostalnost glavnog izbornog nadzornika s jedne strane, a sa druge da se lokalnoj skupštini pruži mogućnost da preinači rezultate glasanja za predsednika u toj državi. Slične inicijative u toku su i drugde.
Jedan od ekstremnih primera otežavanja glasanja je i kriminalizovanje davanja vode i hrane biračima koji čekaju u redu ispred izbornih mesta, što je učinjeno u Džordžiji. Kazna za prekršioce je do godinu dana zatvora i globa od hiljadu dolara.
Sve ovo je koliko deo političke borbe tako i rezultat činjenice da američki izborni sistem ima jednu veliku sistemsku grešku: SAD su jedina demokratija u kojoj se federalna izborna pravila definišu u lokalnim legislaturama.
Kao i drugde, i u Americi postoji Centralna izborna komisija, ali njena ovlašćenja su samo da prati izborne finansije, a ne da bude glavni nadzornik i arbitar celokupnog izbornog procesa. Taj proces, kada je o biranju predsednika reč, završava se onoga momenta kad u posleizbornoj noći poraženi kandidat telefonom pozove pobednika, čestita mu i poželi sve najbolje.
Tramp to nije učinio, što doduše nije osporilo legitimnost Bajdenove pobede, ali jeste pokrenulo mnoge procese koji su umanjili kredibilitet američkog političkog sistema, koji će na najvećim iskušenjima biti ako se haos iz 2020. ponovi 2024. godine.
Komentari
