Anatomija jednog herojstva

Niti u jednom udžbeniku istorije u Srbiji iz koga uče osnovci ili srednjoškolci ne postoji ime Milana Tepića, a verovatno bi trebalo. Ime poslednjeg narodnog heroja SFRJ, kao i ono što je uradio pa je taj epitet zaslužio, mlađim naraštajima je uglavnom nepoznat, a i oni stariji verovatno o tome ne znaju mnogo više. Ponekad, uglavnom o godišnjici spomene mu se ime, mada ime nose i jedna ulica i jedan trg u Beogradu, istina daleko od centralnih gradskih ulica.

Ovih dana nas je na narodnog heroja Milana Tepića podsetio niko drugi do hrvatski predsednik Zoran  Milanović. On je tokom posete Spomen-području „Barutana“, na dan kada se u Hrvatskoj obeležava Dan Bjelovara zbog pogibije 11 hrvatskih vojnika, izjavio kako je pre 29 godina „jedan major jedne vojske na izdisaju doneo jednu suludu odluku i tu se čovek mora zapitati šta je to ušlo u tu glavu i koji je to odgoj bio da ga je na takvo nešto navelo“.

Povezane vesti - 26 GODINA OD SMRTI POSLEDNJEG NARODNOG HEROJA SFRJ: Otkriven spomenik majoru Milanu Tepiću

On tvrdi da je Hrvatska tada već bila u nadiranju i da su mnoge kasarne pale, kao i da oružje koje je bilo tu nije pretilo Novom Sadu i Beogradu.

„U takvoj situaciji jedan čovek odluči lišiti života sebe, civile i jedanaestoricu hrvatskih momaka i junaka koji su ovde preduzeli sve prema pravilima vojnog delovanja, ali od ludila se ne možeš odbraniti“, rekao je Milanović.

A šta se zapravo desilo? Tog 29. septembra 1991. godine major JNA Milan Tepić, komandant skladišta borbenih sredstava „Barutana“ u selu Bedenik, nedaleko od Bjelovara, sprečio je da skladište padne u ruke Zboru narodne garde, tako što je magacin digao u vazduh sa 170 tona eksplozivnih sredstava. Žrtvovao je svoj život da dragoceno oružje za koje je bio zadužen ne bi palo u ruke onih koje je on smatrao neprijateljima. Pored majora, poginuo je i devetnaestogodišnji vojnik Stojadin Mirković, koji, uprkos Tepićevoj naredbi, nije hteo da se preda.

Pre nego što je učinio to što je naumio, tražio je od svojih vojnika da se sklone na bezbednu razdaljinu da oni ne budu povređeni.

„Lezite u rovove oko magacina i ne izlazite. To je naređenje! Ja znam šta ću da uradim. Ne zamerite mi ako sam negde prema nekom pogriješio, ali hoću dvije stvari da uradim uz vašu pomoć. Da ustašama ne dam Bedenik, i da vi ostanete živi. Neka neko od vas sačuva moj ratni dnevnik“, rekao je pred svojim vojnicima major Tepić i otišao prema akumulatoru koji je bio povezan sa detonatorima u skladištu.

Povezane vesti - DAO SAM REČ DA ĆU BRANITI OVU ZEMLJU AKO JOJ BUDE TEŠKO

Major Milan Tepić je istinski heroj, ne samo zato što je ispunio svoju oficirsku i vojničku zakletvu što je bila prilična retkost u devedesetim godinama i nesretnim ratovima na prostoru bivše SFRJ. Čin na koji se on odlučio mogu samo ljudi posebnog kova. Ali ono što je hrvatski predsednik prećutao iako verovatno zna, a sasvim sigurno može da dođe do tih informacija, jeste da je major Tepić digao u vazduh samo jedan od šest hangara u kome su se nalazili  razna minsko-eksplozivna sredstva i oružje i oruđa. Nije minirao i digao u vazduh još pet hangara u kojima se nalazio eksploziv jer je znao da ukoliko to uradi civilne žrtve u krugu od par kilometara bi se merile stotinama pa i hiljadama mrtvih. Major Milan Tepić je, između ostalog, i zbog toga heroj. Nije želeo da iko nevin strada usled njegovog čina.

Ovo su činjenice koje bi trebalo da budu poznate podjednako srpskoj i hrvatskoj javnosti pa i predsedniku Zoranu Milanoviću. Na njegovo veliko razočaranje, tvrdnja koju je izrekao, kako tobož deca u Srbiji uče o nekom ludom majoru, nažalost nije tačna. Deca u Srbiji nemaju lekciju o heroju Milanu Tepiću, a trebalo bi.