Avdulah Hoti - Naslednik ili marioneta?

Još od kada je na leto 2019. Ramuš Haradinaj podneo ostavku, Kosovo čeka da doživi svoju političku transformaciju. Epizoda sa Aljbinom Kurtijem bila je kratkog daha i umesto očekivane stabilnosti, pokazala je sve mane i svu nezrelost kosovoskih političara. Lider Samoopredeljenja neslavno je otišao, a ne njegovo mesto došao je Avdulah Hoti.

Nedavno je u razgovoru za Ekspres prištinski politički analitičar Fatmiš Šeholi istakao da je kosovska vlada morala da se formira usled pritiska Amerikanaca. Tako i bi.

Još od kada je krajem marta ove godine vladi Aljbina Kurtija bilo izglasano nepoverenje, bilo je jasno da će budući premijer Kosova doći iz redova Demokratskog saveza Kosova. Pogotovo kada se uzme u obzir obećanje Ise Mustafe Ričardu Grenelu, da će njegova stranka čim bude preuzela vladu ukinuti meru reciprociteta prema Srbiji, što je na kraju krajeva koštalo Aljbina Kurtija premijerske fotelje.

Kao što se očekivalo da će budući premijer biti iz redova DSK-a, tako se kao logično postavljalo da će to biti upravo lider te partije Isa Mustafa. Ali, nije bilo tako.

"Nije da nisam želeo, ali zbog zdravstvenih problema nisam mogao da prihvatim dužnost", istakao je Mustafa i time objasnio zašto nije mogao da prihvati predlog Predstavništva stranke da se kandiduje za premijera Kosova.

Među onima koji su posumnjali u navedeni razlog je Univerzitetski profesor i kosovski analitičar Nedžemedin Spahiu, koji smatra da iza ovakve odluke Ise Mustafe stoji američki uticaj.

"Iako je Mustafa naveo zdravstvene razloge kao motiv za ovakvu odluku, mislim da pravi razlog leži u tome što su Amerikanci uticali na njegovu odluku. Verovatno su želeli da na čelu vlade bude novo lice, koje se u javnosti ne percepira kao korumpirani političar. Verovatno su želeli nove ljude koji nemaju veze sa ratnom prošlošću i koji uglavnom dolaze iz grada, a ne sa sela", smatra Spahiu.

Povezane vesti - Vučić: Slede veliki pritisci zbog KiM

U poređenju sa Hašimom Tačijem, Ramušom Haradinajem, Kadrijem Veseljijem, pa i Isom Mustafom, Avdulah Hoti jeste novo lice o kojem je i Spahiu govorio, ali on se nije pojavio iznenada. Njegovo višegodišnje bavljenje politikom i funkcije koje je u tom periodu obavljao, čini se, dovoljno ga čine kompetentnim za funkciju koju će obavljati.

Kada bi se crtao politički profil Avdulaha Hotija on bi izgledao ovako.

Studirao je menadžment i informatiku na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Prištini, dok je master i doktorske studije ekonomije završio na Univerzitetu Stafordšir u Velikoj Britaniji.

Radio je kao asistent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Prištini, gde je za docenta izabran 2008. godine, a četiri godine kasnije i za vanrednog profesora.

Kada je reč o političkim funkcijama bio je viši savetnik ministra za obrazovanje, nauku i tehnologiju u prištinskoj vladi, potom ekonomski savetnik gradonačelnika Prištine, član je generalnog saveta DSK već punih 14 godina, a bio je i potpredsednik Kurtijeve vlade.

Da je oduvek bio uzdanica lidera DSK govori to da se Isa Mustafa uoči parlamentarnih izbora 2017. godine povukao i ustupio svoje mesto Hotiju.

Poznavaoci prištinske političke scene ga opisuju kao smirenog, ozbiljnog, prilagodljivog, velikog profesionalca, poslušnog... Objašnjenje za poslednji epitet dao nam je Nedžmedin Spahiu.

"Hoti je senka Ise Mustafe. Bio je njegov asistent na fakultetu, a bio je uz njega i dok je Mustafa bio gradonačelnik Prištine. Smatra se poslušnim čovekom ise Mustafe", ističe Spahiu.

Kao što se iz priloženog vidi Hoti je uz Mustafu čitavu karijeru. Dok mnogi taj put tumače kao političko kaljenje i spremanje da jednog dana nasledi Isu Mustafu, ima i onih koji dovode u pitanje to da li će Hoti ikada izaći iz Mustafine senke.

S tim u vezi postavlja se i pitanje koliko će Hoti, kao budući premijer, biti samostalan u donošenju odluka. S jedne strane je njegov politički otac Isa Mustafa koji ima veliki uticaj u stranci, a sa druge strane su Amerikanci koji su nedavno na Kurtijevom primeru pokazali kako prolaze neposlušni.

Svoje viđenje ove situacije ima i direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi.

"Hoti nije populistički političar, on je tehnokrata. Miran je, staložen i veliki profesionalac kada su fnansije u pitanju. Kao takav mnogo je prihvatljiviji za Ameriku od Kurtija", ističe Šeholi.

Daleko direktniji od Šeholija bio je Spahiu koji smatra da će Hoti verovatno biti poslušan Amerikancima "do kraja".

Povezane vesti - Hoti: Dogovor sa Beogradom će se završiti uzajamnim priznanjem

"Sigurno će prva odluka biti ukidanje reciprociteta. To će se u startu desiti jer bez toga sa Grenelom nema razgovora. Kada do toga dođe, nema sumnje da dijalog može da se nastavi", zaključuje Šeholi.

Manje optimističan stav po pitanju odnosa buduće kosovske vlade prema Beogradu, u razgovoru za Ekspres izneo je beogradski analitičar Dragomir Anđelković

"Smatram da nijedna kosovska vlada sama po sebi neće biti nešto povoljna za Srbiju. Svi oni misle isto. Jedina razlika između Hotija i Kurtija je u tome što je Hoti poznat po tome što je dosta popustljiviji u odnosu na zapad. Ukoliko zapadni ključni centri budu hteli da dođe do dogovora uzmeđu Kosova i Beograda, ta vlada će biti fleksibilnija u tom pogledu. Samo je pitanje da li zapad to želi. Mi smo do sada dosta puta pričali o nekakvim kompromisima, a nijednom nam kompromis nije nuđen. Mislim da mnogo pričamo o albanskim vladama a zapravo su ovde ključni faktori oni koji su izvršili agresiju nad Srbijom", ističe Anđelković.

Avdulah Hoti je tokom svoje karijere pokazao osobine koje bi trebalo da poseduje svaki ambiciozni političar – umeće da uči i sluša, ali i strpljenje da sačeka svojiih pet minuta. Da li je šansa za premijersko mesto došla neočekivano, jer je Amerika procenila da je povoljniji kandidat od Mustafe, ili zasluženo, to sada nije bitno. Ukoliko bude želeo da iskoristi svoju šansu, neće smeti da ponovi greške svojih prethodnika koji nisu poštovali želje SAD.

Kao poslušnom i strpljivom to mu verovatno neće teško pasti.