Vesti
19.06.2023. 14:06
Vesti
24.06.2023. 19:05
Dragan Bisenić
Strategija
Balkan u političkom centru nemačke bezbednosti
Svetom su, svaka u svoje vreme, dominirale dve superiorne ratne mašine: asirska i nemačka. Tajna asirskog uspeha bila je profesionalno obučena stajaća vojska, gvozdeno oružje, napredne inženjerijske veštine, efikasna taktika i, što je najvažnije, potpuna nemilosrdnost prema susedima i podanicima koja je karakterisala Asirce i još uvek se vezuje za reputaciju Asirije u savremenom dobu. Fraza koju su asirski kraljevi često ponavljali u svojim natpisima o vojnim osvajanjima je: "Uništio sam, opustošio i spalio ognjem“ one gradove, naselja i regione koji su se odupirali asirskoj vlasti.
Postoje oni koji tvrde da Nemci doista vode poreklo od Asiraca, ali brojniji su oni koji smatraju da je nemačka vojna superiornost, ponegde čak dovedena do savršenstva, uporediva jedino sa ovim dalekim vojničkim supermenom. Nemačka je u oba svetska rata završila kao poražena, ali to nije umanjilo impresivni karakter njene vojne sile i nemačkog militarizma. Posle Drugog svetskog rata mnoge zemlje su svoje vojske oblikovale prema nemačkom Vermahtu, ali su to prećutale plašeći se nacističke stigme.
Sama Nemačka pitanja bezbednosti prepustila je svojim okupatorima i NATO-u da bi se posvetila privrednom rastu, dugo odbijajući da učini bilo šta što bi moglo da se kreće u pravcu militarizacije društva. Sada je nastupio "preokret“ ili, kako nemački kancelar Olaf Šolc voli da kaže, "Zeitenwende“. Nemačka je učinila prvi korak u tom pravcu kada je prošle nedelje usvojila prvu Strategiju nemačke bezbednosti. U dokumentu od 75 stranica prvi put posle Drugog svetskog rata iskazuje se naglašena važnost "kredibilnog odvraćanja“. Zbog toga je cilj da Bundesver postane jedna od najefikasnijih konvencionalnih oružanih snaga u Evropi, "kamen temeljac odbrane Evrope“, i da Nemačka igra vodeću ulogu u evropskoj odbrani.
Prva strategija nacionalne bezbednosti Savezne Republike postavlja ulogu Nemačke u vremenima sve veće multipolarnosti i rastućeg sistemskog rivalstva. U njoj se naglašava funkcija Nemačke kao kodizajnera međunarodnog poretka sa jasnim principima. U tom kontekstu, strategija posebno pominje transatlantsku vezu, blisko partnerstvo sa Francuskom i koheziju evropskih demokratija.
Iako je Nemačka u prošlosti imala političke dokumente koji se odnose na bezbednost, ona nikada nije imala posvećenu sveobuhvatnu strategiju. Sada se pod uticajem ukrajinskog sukoba i to promenilo. Šolc je istakao da će se, dok su se prethodni politički dokumenti fokusirali na odbranu, nova strategija više fokusirati na spoljnu politiku. To znači da će od sada Nemačka događaje u svom okruženju, Evropskoj uniji i Evropi sagledavati iz ugla ovog dokumenta, a da će za njegovu praktičnu primenu biti zaduženo Ministarstvo spoljnih poslova i ministarka iz redova Zelenih Analena Berbok.
Osnovna linija ovog dokumenta jeste raskid sa Rusijom. Podsetimo se, Nemačka je bila izložena snažnom talasu anglosaksonskih kritika zbog svoje bliskosti sa "autoritarnim režimima“ Rusije i Kine, za šta je dobijala ekonomske pogodnosti koje su njenu ekonomiju činile konkurentnijom od drugih zemalja koje su se, navodno, rukovodile demokratskim vrednostima u spoljnoj politici i zbog toga trpele štetu. Da bi, valjda, otklonila ovu vrstu "savezničkog“ nezadovoljstva, Nemačka sada imenuje "današnju Rusiju“ kao "najveću pretnju miru i stabilnosti u evroatlantskom području“. Prva reakcija iz NATO-a bila je da "za sada, to znači da Nemačka nije u opasnosti da se vrati na način na koji su stvari funkcionisale ranije u vezi sa odnosom sa Rusijom“.
Sa posebnom kineskom strategijom u izradi, nova nemačka Strategija nacionalne bezbednosti govori nekoliko stvari izvan "svetog trojstva“ Kine kao "partnera, konkurenta i sistemskog rivala“. U njoj se priznaje porast rivalstva i konkurencije, što je verovatno pažljiv kompromis između Šolcovog realističkog pristupa i borbenog stava Zelenih prema Kini.
Kina je konfliktno pitanje unutar vladajuće koalicije, a očekuje se da će prva kineska strategija biti objavljena u narednim mesecima. Iako se Nemačka pridržava sveobuhvatne fraze da je Kina partner, konkurent i sistemski rival, ona priznaje da su poslednja dva elementa stekla više pažnje u svetlu kineskih napora da promeni svetski poredak. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, posle posete Kini u aprilu 2023. godine, izjavila je da su pojedinosti njenog nedavnog putovanja u Kinu bile "više nego šokantne“ i navela da Peking "sve više postaje sistemski rival, više nego trgovinski partner i konkurent“.
Vesti
09.06.2023. 23:23
Šta Evropska unija misli o Raminom predlogu...
Nemačka strategija dolazi nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron predstavio novu strategiju nacionalne bezbednosti Francuske ("Revue national strategique“) 9. novembra prošle godine. Poslednje strategije bile su iz 2017. i 2021, ali je ažuriranje ovog dokumenta postalo neophodno zbog rata u Ukrajini.
Strategija je stoga ubrzano sačinjena da bi se izvukle pouke iz rata u Ukrajini. On predstavlja polaznu osnovu za skupštinsku raspravu o sledećem zakonu o vojnom planiranju za period 2024–2030. Sa svojom strateškom vojnom kulturom, Francuska ne mora da napravi zaokret kao Nemačka sa "prekretnicom“ u spoljnoj i bezbednosnoj politici. Nova strategija francuskog predsednika Emanuela Makrona priprema francuski narod za mogućnost rata u koji bi Francuska mogla biti uvučena i nije papir namenjen političkim funkcionerima na najvišem nivou, nego je upućen francuskom društvu u celini prilagođavajući "javnu komunikaciju izazovima veće otpornosti“.
Strategija je objavljena neposredno pre nemačke strategije nacionalne bezbednosti i nekoliko meseci nakon novog strateškog koncepta NATO-a i strateškog kompasa Evropske unije – prvog za Nemačku. Francuska strategija eksplicitno kaže da je konzistentna i komplementarna sa ova dva dokumenta. Sadrži viziju bezbednosti Francuske do 2030. i deset strateških ciljeva. Nacionalna i saveznička odbrana u okviru NATO-a su u prvom planu sa većim fokusom na istočno krilo, dok su terorizam i raspoređivanje u inostranstvu niže na listi prioriteta.
Prezentacija "Strategije nacionalne bezbednosti“ izazvala je pomešane reakcije. Bezbednosna strategija je "obećanje našim partnerima u Evropi i svetu da Nemačka želi i mora da ispuni svoju lidersku ulogu u Evropi“, rekao je predsednik Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Majkl Rot (SPD) i ne bi trebalo da "samo skuplja prašinu u fioci kao mnogi drugi osnovni papiri u prošlosti“.
"Strategija nacionalne bezbednosti bez saveta bezbednosti ostaje torzo“, rekao je lider poslaničke grupe demohrišćana (CDU) Johan Vadepul. Savezna vlada sebi dozvoljava "osetljiv jaz“ koji dovodi u pitanje ceo projekat strategije. Prema Vadepulu, savezna vlada je ispravno prepoznala da je Nemačka izložena širokom spektru opasnosti – od vojne pretnje, preko mogućih novih pandemija do efekata klimatskih promena.
Zeleni, s druge strane, uglavnom hvale koncept ovog dokumenta. "Nemačkoj bezbednosnoj politici potreban je novi pravac: defanzivna, otporna, održiva. To je srž integrisane bezbednosti“, rekao je ekspert za spoljnu politiku Jirgen Tritin.
Svet
08.06.2023. 11:00
Anketa: Koji je stav Evropljana po pitanju Kine i Rusije
Nemačka "levica“ ima mnogo zamerki na ovaj dokument. Oni tvrde da su najveće brige Nemaca razvoj privrede i srodna socijalna pitanja. Naravno, prva briga svake države je da ne bude napadnuta i da može da živi u miru, ali se ne zna da bilo koja država želi da vojno napadne Nemačku.
Oni tvrde da je "Strategija nacionalne bezbednosti“ papir koji ponavlja politiku SAD pa nije iznenađujuće da je Rusija "najveća pretnja“, dok se Kina opisuje kao "partner“, ali i kao sistemski rival. Ne postoji nijedan specifično nemački interes u dokumentu. Umesto toga, on sadrži formulaciju NATO-a predvođenog SAD o navodnim bezbednosnim pretnjama.
Oni zaključuju da se dokument može opisati kao "vazalna strategija“, što bolje karakteriše njegov sadržaj od reči "strategija bezbednosti“.
Savezno Ministarstvo inostranih poslova želi da odmah počne sprovođenje Strategije. Nedeljnik "Špigl“ dobio je od nemačkog Ministarstva spoljnih poslova nacrt dokumenta koji navodi specifične zadatke u sprovođenju ove strategije. U tom okviru, Nemačka će imati posebne ciljeve na koje će se fokusirati. Od suštinskog značaja biće politika da se o pitanjima spoljne i bezbednosne politike EU odlučuje kvalifikovanom većinom, a ne konsenzusom. To bi praktično značilo da nemačka većina unutar EU ne bi mogla da bude dovedena u pitanje. Sledeći zadatak je ponovno uvođenje panevropskog odbrambenog planiranja u okviru NATO-a. Osim toga, nemačka ministarka želi da posveti više pažnje državama Zapadnog Balkana, centralne Azije, južnog Kavkaza kako bi sprečila da jednog dana u njima dominiraju Rusija ili Kina.
Ovo pitanje postaje posebno iritantno za nemačku javnost jer kritičari nemačke spoljne politike tvrde da je Nemačka bila previše samozadovoljna kada su se pojavljivale nove globalne pretnje, dok su se autoritarne države, kao što su Kina i Rusija, pokazale sve upornijim. Osim toga, to je područje gde su spoljnopolitički zahtevi nemačke ministarke ostali nerealizovani, naročito kada je reč o Srbiji. Sada može da se očekuje da će Nemačka potpunije da se posveti ovim spoljnopolitičkim ciljevima, imajući u vidu da su to sada pitanja koja se direktno povezuju sa nemačkom bezbednošću.
Kako sada izgleda, Nemačka može to da učini na dva načina. Prvi je podsticajan i ubrzavanje postupka za prijem zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, a drugi pristup je restriktivan, koji ističe ograničenja u vezi sa odnosima sa Rusijom i Kinom, uz stalnu mogućnost sankcionisanja takvih odnosa, ali bez jasne perspektive ulaska u Evropsku uniju.
Biznis
03.06.2023. 07:10
Nemcima manjka radne snage
Nemačka ministarka u dosadašnjim stavovima prema zemljama Zapadnog Balkana, a posebno prema Srbiji, ima postavljene temelje za delovanje u oba pravca. U tom smislu, čini se da je korisno da se podsetimo na neke stavove nemačke ministarke koji se tiču Srbije i njene spoljne politike.
Posle razgovora sa slovenačkom koleginicom Tanjom Fajon u Berlinu, ona je rekla da "ne bi trebalo gubiti više vremena u naporima za integraciju i harmonizaciju“.
"Na Balkanu se ne sme stvarati ništa gde se mogu smestiti Rusija ili drugi akteri“, izjavila je Analena Berbok.
Osim Rusije, veći uticaj na Zapadnom Balkanu traži i Kina. "Zapadni Balkan je geografski u sredini EU. Moramo konačno dovesti ljude Zapadnog Balkana u naš politički centar“, rekla je Berbokova.
Nemačka ministarka od Srbije permanentno traži da uvede sankcije Rusiji, ali i da prizna nezavisnost Kosova. Ona je tokom posete Beogradu, u martu prošle godine, rekla da se sada traže "jasnije reči i dela“ i da onaj ko deli evropske vrednosti "sada ne može da stoji sa strane“. Pri tome je pohvalila srpsko glasanje za osudu ruskog napada u UN i dala podršku evropskom putu. Tada je rekla da "o sankcijama nije uputno raspravljati pred novinarima“ i pohvalila spremnost Srbije da prihvati izbeglice iz Ukrajine.
"Naše dve zemlje su pogođene na poseban način jer imamo bliske veze sa Rusijom. Ali u ovom trenutku moramo naći jasne stavove i to ne samo unutar Evrope, već i međunarodne zajednice. Pristupanje EU znači i spremnost na usaglašavanje sa pozicijama Unije“, poručila je Berbokova na konferenciji za štampu.
Samo mesec dana posle ove posete, nemačka ministarka poručila je Beogradu da, ako želi da se pridruži evropskom bloku, Srbija mora da uvede sankcije Rusiji zbog agresije u Ukrajini.
Vesti
02.06.2023. 20:05
Mediji iz EU o rešavanju krize na Kosovu
"Želela bih da naglasim Srbiji, ako želite da postanete članica Evropske unije, što bi Srbija htela da postane, onda je ključno u takvim trenucima da podržite i spoljnu politiku Evropske unije i odgovarajuće sankcije“, poručila je Analena Berbok.
Tokom krize na Kosovu u decembru prošle godine izjavila je da je Kosovo smanjilo tenzije odlaganjem lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova, a da retorika iz Srbije radi suprotno, reagujući tako na izjave zvaničnika Srbije o slanju vojnih trupa na Kosovo. Tada je, na zajedničkoj konferenciji sa Donikom Gervalom Švarc rekla da je neophodno međusobno priznanje Srbije i Kosova i da bez toga nema članstva u EU.
U jesen prošle godine Berbokovoj su pripisane tvrdnje da Srbija učestvuje u "hibridnom ratu“ protiv Evropske unije jer je odgovorna za sve veći priliv izbeglica u Evropu sa ciljem destabilizacije Starog kontinenta. Bivši ambasador Srbije u Berlinu Milovan Božinović ocenio je da je "Nemačka, nažalost, preuzela ulogu unutar EU da nam se obraća naročito grubim, naredbodavnim i pretećim jezikom, što ne može biti jezik kojim članice EU i kandidati za članstvo treba da međusobno komuniciraju“.
Vesti
01.06.2023. 20:50
Pariz i Berlin pozvali na nove izbore na severu Kosova uz učešće Srba
Komentari
