BG vs ZG: Mi imamo hipodrom, gde je vama?

BG vs ZG: Mi imamo hipodrom, gde je vama?

Foto: Shutterstock


Da li će se ubuduće, na utakmicama beogradskih i zagrebačkih klubova skandirati ovaj naslov? Ili će, po ugledu na šale od pre 30-ak godina, sada odgovor na pitanje: “Koji putokaz postoji samo u Zagrebu?”, odgovor umesto “Mekdonalds – 400 km”, biti “Hipodrom – 400 km”?

Zagreb ostaje bez hipodroma od 1. decembra ove godine. Svi vlaasnici konja na Hipodromu i konjički klubovi dobili su obaveštenje od zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića da moraju do tog datuma da presele svoje konje. Gde, ne znaju ni sami.

Sa te strane, Zagrepčani su u boljoj, jasnijoj poziciji, jer oni više ne moraju da strahuju za svoj hipodrom. On praktično, više ne postoji. Beograđani, pak još ne znaju kakva sudbina čeka najstariji sportski objekat u njihovom gradu.

Zna se samo da je prošle godine istekao ugovor između Grada i Hipodroma o korišćenju zemljišta, da preduzeće, koje od 2008. posluje kao Javno gradsko preduzeće, grca u gubicima, te da je u poslednjih sedam godina promenilo, otprilike isto toliko direktora.

U analima će ostati i prošlogodišnji slučaj kada je tek imenovani direktor Risto Kostov podneo ostavku nakon samo desetak dana na toj funkciji. A za v. d. direktora potom je postavljen upravo direktor kojeg je Kostov i nasledio – Veljko Rosić.

Pre desetak dana Grad Beograd ponovo je raspisao konkurs za izbor direktora JP “Hipodrom”, pošto je Skupština grada početkom godine odbila predlog za imenovanje Predraga Janićijevića na ovu funkciju, uprkos tome što je njegova prijava jedina uzeta u obzir, posle konkursa sprovedenog početkom jula prošle godine. Kako je stajalo u predlogu za imenovanje Janićijevića, o kome je bilo reči na poslednjoj sednici Skupštine grada, nakon pregleda prijava i dokaza priloženih uz nju, Komisija se od četiri kandidata opredelila upravo za njega.

Tako je fotelja zvanično prvog čoveka konjičke oaze na Carevoj ćupriji ostala upražnjena do daljeg.

Kuriozitet je i da je Janićijević prošle godine konkurisao u čak četiri gradska preduzeća (“Beograd put”, “Parking servis”, “Gradska čistoća” i “Zelenilo Beograd”), ali se ispostavilo da ni u jednom, iako sa dobrim prosečnim ocenama, nije bio odgovarajući za funkciju direktora.

No, vratimo se sudbini Beogradskog hipodroma i postavimo pitanje dokle će, ako zaživi, povik iz naslova ovog teksta biti aktuelan?  Odnosno, da li i Beogradu preti sudbina Zaggreba da ostane beuz hipodroma?

Od 2008. godine, odlukom tadašnjih vlasti Grada Beograda, hipodrom je postao Javno preduzeće u vlasništvu Grada. Očekivalo se da konačno stane na stabilne noge, ali od toga nije bilo ništa.

Gradski čelnici već godinama govore da je “sadašnje stanje neodrživo”, jer preduzeće pravi gubitke. Razmišlja se o više opcija – o preseljenju hipodroma na drugu lokaciju, o traženju strateškog partnera. Nezvanično, razmišljalo se čak i da se na postojećoj lokaciji bude izgrađen poslovno-stambeni prostor. Slične ideje imale su i prethodne vlasti.

Dok se sudbina Hipodroma ne reši, ostaje činjenica da je ovaj objekat u prilično jadnom stanju. Tribina, izgorela pre 19 godina i dalje nije rekonstruisana iako je neophodna za posetioce svakog Hipodroma. Gradski budžet za 2018. za rekonstrukciju tribine predviđao je svega  100.000 dinara, što je isto kao i 2017. godine i što naravno, nije dovoljno.

Pre dve godine, prvi put u 105 godina dugoj istoriji, nisu organizovane trke na Hipodromu, iako su trke održavane i tokom Drugog svetskog rata ili NATO bombardovanja 1999. godine.

Svih ovih godina, preduzeće “Hipodrom Beograd” poslovalo je sa gubicima, a dodatne probleme stvarali su i nerešeni slučajevi nelegalnih objekata unutar objekta.

Hipodrom kod Careve ćuprije je sagrađen 1914. godine, kada je tadašnji ministar Narodne privrede Jaša Prodanović dodelio ovo zemljište Dunavskom Kolu jahača “Knez Mihailo” za organizaciju konjskih trka.

Od 1980. godine vodio se kao deo Gradskog zavoda za fizičku kulturu, a 1988. godine Izvršni odbor Skupštine grada, zemljište na kojem se nalazi hipodrom (površine od oko 23 hektara) dao je u 30-godišnji zakup Društvenom preduzeću “Hipodrom Beograd”.

To preduzeće je 2006. godine otišlo u stečaj, a marta 2007. godine godine Agencija za stečaj je pokrenula njegovu prodaju utvrdivši dugovanja od 57 miliona dinara.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar