Bojkot izbora iliti vašar taštine

Retki su oni u opoziciji, ili ih gotovo nema, koji su vikali "bojkot" i dali jasan odgovor na pitanje "šta će biti dan posle izbora". Od tih su još ređi oni koji, umesto konkretnih odgovora, nisu ponudili deklarativne floskule. Možda bi zapravo, kada već nema jasnih najava, trebalo obrnuti momentum i zapitati se "šta će opozicija pre izbora" sada kada su utvrđeni kakvi-takvi izborni uslovi i kada se završila treća runda, prve faze, međustranačkog dijaloga pod palicom Evropskog parlamenta.

U tom predizbornom periodu, koji bi trebalo da se završi negde krajem aprila, za opoziciju postoje dve opcije. I ova prva, složni su sagovornici "Ekspresa", čini se racionalnijom, a druga realnijom. Po prvom scenariju, opozicija koristi promenjene izborne uslove, proglašava ih svojim uspehom i tako ih politički unovčava. Izlazi na izbore, osvaja određeni procenat glasova, i na tom talasu nastavlja da jača svoju okrnjenu poziciju. U drugom, opozicija bojkotuje izbore, kao što je i najavio njen veći deo. A takav scenario otvara pitanje da li opozicija uopšte ima ideju da u okviru političkog procesa dođe na vlast ili smatra da je za nju jedino rešenje revolucionarna pobuna? I ukoliko u to veruje, da li je, parafrazirajući Žižeka, takva katarza nemoguća, jer još uvek nismo dotakli dno?

Jer ko bi od stranih sila u tom slučaju podržao takvu ideju sa onom čuvenom petooktobarskom krilaticom "pare su naše, posao vaš", kada im se takva opcija ne isplati?

Loša imitacija

Analitičar Dejan Vuk Stanković ističe da se u ovom trenutku u opoziciji nalaze bivši političari koji su upropastili stranke u kojima su bili na vlasti.

Povezane vesti - Ko brani ustav, a ko izbore?

"Opozicija na ovim izborima, makar onaj deo koji bude razuman i realan i koji se odluči da izađe na izbore, ima šansu samo i jedino ukoliko prihvati pravila političke borbe i izbori se da opstane. Ovo nisu izbori koji će dovesti do prevrata, niti će ozbiljnije ugroziti većinu SNS, ali jesu izbori koji neće biti nimalo laki za njih, jer će morati da brane rezultate sedmogodišnje vladavine. Biće puno podmetanja i spolja i iznutra. Međutim, neka ozbiljna opoziciona scena ne postoji u ovom trenutku. Ovo je loš pokušaj imitacije devedesetih i rekao bih da vrlo blede i neubedljive ličnosti vode opoziciju", napominje Stanković, dodajući da zasad ne postoje šanse za revolucionarni scenario:

"Da bi došlo do revolucije, moraju da se stvore određene političke, društvene i ekonomske okolnosti. Generalno govoreći, revolucije su jako retke. Ovde kada je do nje došlo, od 1941. do 1945. govorimo o socijalističkoj revoluciji, išlo je paralelno sa Drugim svetskim ratom. Drugih revolucija nije bilo. Ono što se pogrešno naziva revolucijom jeste 5. oktobar, koji je bio klasičan politički prevrat u kome ste imali sve one faktore koje danas nemate. Imali ste nedvosmislenu podršku međunarodne zajednice opoziciji, Koštunici i Đinđiću. Imali ste sankcije, rat, bedu koja je trajala 10 godina... Izolovanost zemlje, veliko zasićenje i razočaranje najširih narodnih slojeva. I najzad imali ste neku vrstu pakta opozicionih stranaka sa delovima vlasti da se Slobodan Milošević sruši. Pored svega toga, tadašnja vlast je izgubila na izborima, što je dodatno motivisalo građane da izađu na ulice i 5. oktobra tu vlast svrgnu. Svega toga danas nemate. Danas opozicija izmišlja alibi da ne izađe na izbore, višestruko je nepopularnija od vlasti. Istovremeno vlast komunicira sa svim relevantnim međunarodnim faktorima. Nema rata, nema sankcija... Istina ima nekih tenzija u regionu i mimoilaženja sa Zapadom oko Kosova, ali daleko su to okolnosti od onih 2000. Pored svega toga, broj ljudi koji protestuju na ulici ne može se porediti ni sa jednim demonstracijama devedesetih godina. Tako da taj scenario rušenja vlasti na ulici je samo puki san nekih neodgovornih političara koji će verovatno odlukom o bojkotu upropastiti opoziciju. Mislim da šansu da budu alternativa Vučiću imaju samo oni koji odluče da prihvate pravila igre, koji shvate da nema prevrata odmah i sad i koji prihvate da je promena politike koja vlada u zemlji stvar dugotrajne parlamentarne borbe."

Povezane vesti - INTERVJU VLADIMIR GOATI: Bojkot izbora nosi sa sobom velike posledice

Dogovorene izmene izbornih uslova ponovo su podelile opoziciju, kao i davne 1990. godine. Naime, tada su pojedini opozicioni stranački lideri pozivali na bojkot glasanja. Vuk Drašković je tada obustavio predizbornu aktivnost, Đinđić isticao da je samo važno "biti protiv", a Mićunović, s druge strane, tvrdio da će bojkot samo ojačati Miloševića što se u konačnici i desilo. Stoga je, smatra analitičar Dragomir Anđelković, bojkot mač sa dve oštrice.

"U slučaju da značajan deo opozicije izađe na izbore, onaj deo koji nije izašao, potpisao je jednu vrstu političke smrtne presude. Otuda se veća bitka vodi unutar opozicije, nego na liniji opozicija-vlast. Jer oni koji su čvrsto za bojkot, plaše se da neko ne izađe iz te priče i pokušavaju da to spreče stvaranjem negativnog određenja prema tome u opozicionom biračkom delu. Videćemo kakav će to rezultat imati, ali po pravilu bojkoti nisu davali dobar rezultat", podvlači Anđelković.

Njegov stav deli i Dejan Vuk Stanković. On navodi da se opozicija zaletela u priči o bojkotu.

"Ukoliko bi i došlo do redefinisanja te ideje, to bi možda uradila jedna ili dve stranke. Ne verujem da bi ceo Savez za Srbiju mogao da izađe na izbore. Oni se još uvek hrane tom idejom da su žrtve terora vlasti. Dobili su relativno solidne uslove. Imaju dovoljno vremena za kampanju. Srbija nije Amerika, pa da izborna trka traje godinu dana... Dobili su pročišćen birački spisak, zabranu, funkcionerske kampanje, biće izabrani novi članovi REM-a. Biće kontrolora na izborima, niko im ne brani da drže mitinge i zborove po Srbiji. Postoje opozicioni mediji, verovatno će biti otvoren i RTS za njih. Ono što je nesporno jeste da kada su se dešavale političke promene u Srbiji, niko nikada nije postavljao pitanje izbornih uslova. Đinđić i Koštunica 2000. nisu otvarali pitanje izbornih uslova, kao ni Nikolić i Vučić 2012. godine. Prihvatili su nužnost da se bore iako je vlast i te kako bila favorizovana. Ovo što danas radi opozicija je samo neka vrsta smokvinog lista za političku nemoć i frustraciju. Najglasniji su upravo oni koji nikada nisu shvatili da u demokratiji možete da budete i vlast i opozicija i da morate da se prilagođavate okolnostima i da u okviru njih tražite najbolje rešenje za sebe. U opoziciji ima malo talentovanih političara i to je glavni problem. To su sve političari koji osim nezdrave ambicije ne mogu ovoj zemlji da ponude ništa", smatra Stanković.

Imala opozicija političara za izbornu trku ili ne, izvesno je da je vladajuća stranka trenutno u prednosti. Naime, činjenica je da je SNS izašla u susret pojedinim zahtevima opozicije, ispunila formu i zadovoljila zahteve međunarodne zajednice. Istovremeno, ističe profesor FPN Zoran Stojiljković, vlast je ostavila malo vremena da te "promene izbornih uslova opoziciju učini vidljivijom biračkom telu koje je pokriveno samo javnim servisima i privatnim televizijama sa nacionalnom frekvencijom".

Povezane vesti - OPOZICIJA I JEDINSTVO? Jeremić: Bojkot izbora je najbrži put ka promeni vlasti

"To je praktično najstandardnija pozicija za vlast da se biračko telo opozicije podeli na one koji će izaći na izbore i one koji će ih bojkotovati, jer ne vide da je došlo do ozbiljnijih promena. Ta situacija je najpovoljnija za vlast, jer time što jedan deo opozicije ipak izlazi na izbore garantuje se izlaznost od 50 odsto, što krajnje relativizuje domet bojkota. Ključni igrač jeste međunarodni faktor, a on je očito delimičnim pritiskom pokazao da pokušava da dobije koliko-toliko kredibilne izbore. Međutim, promene izbornih uslova su kozmetičke prirode i otprilike bi trebalo da garantuju minimum uslova. Da je normalno, niko ovo ne bi ni smatrao pregovorima. Šta je normalnije nego da postoji pristup medijima i da postoje kompletni organi za kontrolu i nadgledanje izbora", naglašava Stojiljković.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...