Vesti
04.04.2025. 21:46
Vesti
11.04.2025. 16:15
Marko R. Petrović
Levičarska skretanja
Da li su SPS-u potrebni "neki novi klinci"?
Fotografija je snimljena 16. marta 2006. godine. Sa desne strane odra Slobodana Miloševića, u počasnoj straži preminulom predsedniku Socijalističke partije Srbije, stoje Ivica Dačić i Branko Ružić. Između njih proviruje Dušan Bajatović. No, on za ovu priču sada nije toliko bitan.
Prelazimo sada na 2010. godinu i čitamo: "I najbolji program vremenom treba redigovati i dopunjavati. Ali ako bi ga Socijalistička partija Srbije bitno promenila, izgubila bi svoj identitet. Ako hoće da opstane kao leva partija, Socijalistička partija Srbije ne sme menjati osnovne principe jer oni važe za celu epohu kapitalizma (u kojem smo danas znatno više nego juče). Neophodni su novi ljudi i, pre svega, novi stil rukovođenja – svakodnevno odlaženje u mesne organizacije i objašnjavanje narodu društvene situacije, a ne sitno kalkulisanje i trgovanje sa drugim partijama.
Postoje pojedinci koji bi mogli da doprinesu obnavljanju levice, ali u ovom času još ne postoji dovoljna kritička masa za ostvarenje toga cilja. Nažalost, sadašnja većina u Socijalističkoj partiji Srbije nekritički se svrstava iza svake dobro organizovane grupice koja zasedne na čelo. Nesumnjivo je da su potrebni ’neki novi klinci’.“
Ovo je deo odgovora koji je na pitanje "Šta je potrebno levici u Srbiji da bi se oporavila: novi program ili novi ljudi?“ pre tačno 15 godina, u intervjuu "Pečatu" dao akademik Mihailo Marković. Marković je, inače, tvorac Programa SPS-a i ideolog partije kojom je od osnivanja pa do hapšenja 1. aprila 2001. godine, a formalno i do smrti pet godina kasnije, rukovodio Milošević.
Igrom sudbine, bio je to i poslednji Markovićev intervju. Preminuo je dva dana po njegovom objavljivanju.
Zanimljivo je i ko je tada intervjuisao 87-godišnjeg akademika. Bio je to Aleksandar Vulin, tada samo predsednik sveže formiranog Pokreta socijalista, čiji je program takođe pisao Marković, a danas, posle obavljanja nekoliko ministarskih funkcija, i potpredsednik Vlade Srbije.
No, vratimo se jednoj od poruka iz Markovićevog odgovora, a tiče se "nekih novih klinaca“ neophodnih da bi se levica u Srbiji obnovila. Ovu primedbu on je dao, dakle, pre deceniju i po, mada nije tajna da je isto to mislio i godinama ranije.
Pitanje je sada da li je neko čuo taj njegov odgovor i da li je u skladu sa time i postupio. Pri tome se ne misli samo na bukvalno fizički novo lice, nego na lice koje bi svojim delovanjem obnovilo levicu.
Može biti da je Marković, dajući odgovor, negde i dopuštao mogućnost da bi nekadašnji portparol i zamenik predsednika Jugoslovenske levice mogao da bude to "novo lice“, mada je verovatnije da je sam Vulin postavljajući to pitanje u toj ulozi video samog sebe.
Vesti
01.02.2025. 13:35
Dačić o izborima, mestu mandatara, novom pokretu, protestima...
Pa, ipak, do sada se kao uslovno rečeno novo lice levice u tom smislu najčešće pominjao Branko Ružić, s obzirom na to da se pojam levice, uprkos svemu, najčešće vezuje uz SPS, kao partiju koja i dalje pretenduje da se naziva levičarskom.
Ružić je u nekoliko navrata iznosio stavove koji su iskakali iz zvanične partijske matrice. Poslednji slučaj u kojem je, praktično, podržao studentske proteste (čak je i, kako kaže, šetao Beogradom 15. marta jer je Beograd slobodan grad) koštao ga je šestomesečne suspenzije sa svih partijskih funkcija.
Uz sve to, partijski šef Ivica Dačić ga je dodatno "pokopao“: "On će reći da je bio u šetnji, ali to su protesti protiv vlasti. Ako je moto tih protesta krvave ruke, ne možemo da idemo. Moje ruke nisu krvave. Ja nisam išao u proteste kad su možda njegove ruke bile krvave zbog ’Ribnikara’. Moramo da budemo korektni prema svima. Ovde nisam ja u pitanju, ovde su u pitanju svi u partiji. I zato ne treba te demagogije, studenti, ovo, ono.“
Ako se može reći da je Dačić već sahranio svog političkog oca, Slobodana Miloševića, preuzevši partiju iako to nije bila Miloševićeva želja, a to dodatno potvrdio "istorijskim izmirenjem“ SPS-a sa demokratama, te da pritom nijednom nije otišao na Miloševićev grob, onda bi ovaj potez lidera socijalista mogao da se protumači i kao početak sahranjivanja političkog sina.
Nije, naravno, Ružić Dačićev produkt. I jedan i drugi su, naime, Miloševićeva čeda, s tim što je Dačić, kao stariji u političku arenu ušao nešto ranije i kalio se kao portparol SPS-a, dok je Ružić za lidera Mladih socijalista postavljen nekoliko meseci pre petooktobarskih promena. A među poslanicima SPS-a našao se prvi put 2001. godine i to na insistiranje Miloševića i Milutina Mrkonjića.
Jedna od opcija je, svakako, da iza svega stoji kompleksna unutarpartijska igra i predstava za javnost, u smislu good cop – bad cop, kako bi u slučaju da to bude potrebno, SPS još jednom mogao da pretrči na stranu pobednika. U toj igri Ružić bi imao ulogu dobrog policajca, koji bi mogao da pravi neko novo pomirenje, a Dačić onog zlog.
U tom smislu mogu se shvatiti i reči Branka Ružića, koje smo zahvaljujući "curenju“ informacija sa sastanka stranačkog rukovodstva mogli da čujemo, kako ne treba etiketirati studente, već ih treba gledati kao rezervoar glasačkog tela iz kojeg je moguće "štrpnuti“ nešto i za SPS. To bi bilo razmišljanje pragmatičnog političara. Ali bi istovremeno dovodilo i u pitanje iskrenost njegove podrške studentima i njihovim zahtevima, ako je ima.
Poznavaoci situacije u Socijalističkoj partiji Srbije, ipak, sumnjaju u bilo kakvu Ružićevu spremnost da "izvrši puč“ unutar SPS-a. Ružić, naime, važi za osobu koja drži reč, koja je vrlo dobar operativac, a čak i oni koji mu nisu skloni priznaju da zasluge za izborni rezultat SPS-a najvećim delom idu na račun njegovog terenskog rada.
Ima, međutim, i onih koji dovode u pitanje njegovu iskrenost kada objašnjavajući zašto se učlanio u SPS, kao što je to nedavno ponovio i za BBC na srpskom, kaže da veruje "da su socijalna pravda, solidarnost i društvena odgovornost temelji vrednosnog sistema“. A to obrazlažu njegovim životnim stilom koji, kako kažu, nije baš u skladu sa načelima socijalne pravde.
Na kraju, kako sada stvari stoje, u narednih šest meseci koliko će mu trajati suspenzija ukoliko mu ne usvoje žalbu, Ružić neće, ako bude negde istupao, to činiti kao stranački funkcioner, već isključivo kao obično lice i član SPS-a. Jer iz stranke nije isključen. A za šest meseci već ćemo duboko ući u jesen za koju još niko ne može sa sigurnošću da predvidi šta će nam doneti.
Vesti
08.11.2022. 07:05
Devet života Ivice Dačića: Kako je postao "politička mačka"
Komentari
