Vesti
04.09.2022. 12:05
Vesti
12.09.2022. 14:15
M. Paunović
Pitanje Kosova
Da li je Kurti čovek za poslednji potpis?
"Puna normalizacija odnosa Kosova i Srbije je od suštinskog značaja za Zapadni Balkan. Obraćamo Vam se kao lideru Vaše zemlje, kako bismo apelovali na Vas da pokažete maksimalnu odlučnost i spremnost da donosite teške odluke, koje vode ka napretku u dijalogu između Kosova i Srbije, pod okriljem EU. Nedavne tenzije pokazale su da su konstruktivni koraci napred hitno potrebni, kako na praktičnom tako i na političkom nivou.
Stoga smo zadužili naše savetnike za spoljnu i bezbednosnu politiku, Jensa Pletnera i Emanuela Bona, da pruže podršku Miroslavu Lajčaku u njegovim zalaganjima. Predlažemo da naši savetnici zajedno sa Miroslavom Lajčakom posete Kosovo i Srbiju kako bi istražili mogućnost da se proces brzo pokrene napred“, navodi se u zajedničkom pismu Emanuela Makrona i Olafa Šolca koje su poslali Aleksandru Vučiću.
Na odlučnost i spremnost da donosi teške odluke pozvan je i Aljbin Kurti koji je od lidera Francuske i Nemačke takođe dobio gotovo identično pismo kao i Vučić.
Dosta je pažnje posvećeno čitanju i analiziranju pomenutih pisama.
Analitičari u pismima vide pokušaj EU da se vrati na svetsku diplomatsku scenu, ali i da povrati kredibilitet koji je možda izgubila ratom u Ukrajini. Isto tako činjenica da dvojica najvećih evropskih lidera šalju svoje operativce na Zapadni Balkan govori da se ne radi ni o čemu drugo nego o pokušaju da se ubrza rešavanje kosovskog pitanja.
Odlučnost Evrope da reši problem koji godinama "gaji“ u svom dvorištu često je predmet spora, ali i ismevanja.
Postavlja se, međutim, pitanje da li u namere Evrope treba sumnjati i ovaj put kada inicijativa da se "proces brzo pokrene napred“ dolazi upravo od Šolca i Makrona, a da su u čitav proces normalizacije odnosa ovaj put direktno uključeni njihovi savetnici. Možda bi stvari, konačno, mogle da se pomere sa mrtve tačke i napokon dođemo do konkretnog napretka. Ili je to ipak previše optimizma…
Vesti
30.08.2022. 14:52
U državu Kosovo niko više ne veruje
Uslov da do famoznog napretka u odnosima Beograda i Prištine zaista dođe podrazumeva da teške odluke, na kojima insistiraju Šolc i Makron, ubuduće donosi i Priština, a ne samo Beograd.
Briselski sporazum je do sada primenjivan samo u onim delovima koji su išli naruku Prištini, dok je Zajednica srpskih opština mrtvo slovo na papiru već devet godina.
Da li su Šolc i Makron pod teškim odlukama koje Aljbin Kurti treba da donese mislili baš na ZSO? Bilo bi ispravno da jesu…
Kako treba tumačiti "teške odluke“ na koje moraju da budu spremni Vučić i Kurti, pitali smo kosovskog analitičara Nedžmedina Spahijua. On u angažovanju Jensa Pletnera i Emanuela Bona vidi pre svega zalaganje Zapada da završi pitanje priznanja Kosova i Srbije.
"Pod tim mislim da Srbija prizna kosovsku nezavisnost, dok bi zauzvrat dobila autonomiju Srba na Kosovu. Zadnje je vreme da se to dogodi. Veća autonomija za Srbe na Severu Kosova nije ništa drugo nego Zajednica opština sa srpskom većinom. Ta autonomija podrazumeva četiri segmenta: zdravstvenu, obrazovnu, crkvenu i kulturnu. Baš kako je zacrtano Ahtisarijevim planom“, kaže u razgovoru za "Ekspres“ Spahiju.
Srpska strana s razlogom može da sumnja da je Kurti spreman na formiranje ZSO-a. Premijer Kosova nikada nije krio da nije oduševljen ovom idejom, a kakav stav ima prema pitanju Zajednice srpskih opština dovoljno govori da je svojevremeno bacio suzavac tokom skupštinske sednice jer nije bio zadovoljan određenim stavkama iz Briselskog sporazuma.
Vesti
19.08.2022. 10:16
"Kurti odbacio svaku ideju koje su predložile EU i SAD"
Sagovornik "Ekspresa“, međutim, Kurtijev stav o Zajednici srpskih opština vidi drugačije.
"Njegov stav prema ZSO-u je njegova početna cena u pregovorima, kao što i predsednik Vučić kaže da nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Međutim, da bi se napravio kompromis, obojica moraju da popuste“, smatra kosovski analitičar.
Ukoliko je zaista došlo vreme da se Kurti suoči sa ovom, za njega, spornom tačkom, ono dolazi u trenutku kada je politički rejting Aljbina Kurtija na vrhuncu. Da je do ovog političkog kapitala došao pre svega agresivnom politikom prema Srbiji i Srbima koji žive na Kosovu govori da i činjenica da rejting njegove vlade pada pre svega zbog loše ekonomske politike i visokog nivoa nezaposlenosti.
Jedan od načina kako bi Kurti mogao da se izbori sa problemom zvanim ZSO jeste da iskoristi stečeni politički kapital, koji uživa u biračkom telu, i izađe na nove izbore. Kabinet bi u tom slučaju ponovo bio njegov ili pretežno njegov i kupio bi vreme da nastavi sa vođenjem identične politike. Evropa u toj situaciji ne bi imala mnogo prostora da se meša i prigovara političaru koji je izabran sa apsolutnom većinom. Ukoliko bi bio dovoljno mudar, čak ni u očima svojih političkih protivnika sa Kosova ne bi morao da bude izdajnik.
Vesti
26.07.2022. 16:15
Wannabe Zelenski
Druga opcija jeste da nakon eventualnih izbora teret formiranja Zajednice srpskih opština prepusti nekom drugom. Ovom odlukom bi se pred svojim biračima "oprao“, ali bi i zadovoljio želje Zapada jer bi time Evropa bila na korak bliža rešavanju dugoročnog problema.
Nedžmedin Spahiju sumnja da je ovakav scenario moguć.
"To što bi Kurti dobio priznanje, a Vučić veću autonomiju za Srbe na Kosovu značilo bi obostranu pobedu za Vučića i Kurtija. Zašto bi Kurti te zasluge delio sa nekim drugim, kada je u prilici da to uradi sam. Ne treba mu takva podela odgovornosti. Mogućnost novih izbora vidim samo ukoliko Kurti bude neposlušan prema Amerikancima i ukoliko oni požele da ga sruše. Ukoliko bude pristojan, biće i dalje na vlasti.“
Sličan stav deli i politikolog Strahinja Matejić koji smatra da Aljbin Kurti nije osoba koja beži od nepopularnih mera ukoliko smatra da su one u svrsi građenja kosovske državnosti.
"Kao i onda kada je bacio suzavac u Skupštinu i bio hapšen kroz svoju političku karijeru, radio je to iz dubokog političkog uverenja. Kurti ima duboko ukorenjenu levičarsku ideološku pozadinu. On bi sklanjanje od odgovornosti video kao lični poraz u ideološkom smislu, a ne u svrhu produženja svog mandata“, smatra Matejić.
Međutim, šta ako Aljbin Kurti nije čovek za poslednji potpis?
Jer koliko god Evropa, tu pre svega mislimo na Nemačku i Francusku, želi da se nametne kao ključna figura u rešavanju kosovskog problema, on neće biti rešen bez Amerike, odnosno bez donošenja odluke kojom će ona biti zadovoljna.
Vesti
25.08.2022. 15:00
"Činimo sve da ne bude nemira na Kosovu, da ljudi normalno žive"
Prema percepciji Amerike, trajni sporazum između Srbije i Kosova mora da dođe od političara koji će mu dati apsolutni legitimitet. Sa srpske strane to mora da bude političar koji godinama uživa apsolutnu većinu u narodu, dok bi sa kosovske strane bilo poželjno da to bude neko ko se 1999. borio za kosovsku nezavisnost. Jedan od retkih koji je od tada politički preživeo jeste Ramuš Haradinaj, danas jedan od najglasnijih Kurtijevih protivnika.
Ukoliko bi Haradinaj ili neko ko ima veze sa OVK stavio potpis na konačni sporazum sa Srbijom, koji bi uključivao i formiranje ZSO-a, on bi bio heroj, neko ko je time zaokružio svoju višedecenijsku borbu za nezavisnost. Ukoliko bi Kurti pristao na formiranje ZSO-a, u kratkom vremenskom roku bi prešao put od kosovskog Če Gevare do izdajnika. Kurti to zna, a znaju i Amerikanci.
Komentari
