Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina u Jasenovcu: "Mučenici nas uče da čuvamo veru"

Obeležavanju su prisustvovali najviši zvaničnici Srbije i Republike Srpske (RS) – predsednik Srbije Aleksandar Vučnić, predsednik RS Siniša Karan, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, predsednik Narodne skupštine Srpske Nenad Stevandić, predsednik Vlade RS Savo Minić, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, kao i ministri u vladama Srbije i RS.

U Donjoj Gradini je i specijalni izaslanik presednika SAD Donalda Trampa za borbu protiv antisemitizma Jehuda Kaplun.

Prisutni su i ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov, predstavnici Republike Srpske u institucijama na nivou BiH, predstavnici političkih partija, poslanici Narodne skupštine RS, kao i veliki broj građana.

U okviru obeležavanja položeni su venci na Grobnom polju Topole, a potom je patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije služio parastos.

Rekao da je Donja Gradina zemlja natopljena suzama i krvlju i mesto najvećeg srpskog stradanja i golgote.

On je poručio da nema uzvišenijeg niti moćnijeg mesta sa kojeg se pozdrav "Hristos vaskrse" može silnije izreći i dalje čuti nego na mestu raspreća nevinog Gospoda pokraj Jerusalima i tu na mestu najstrašnije golgote srpskog naroda – u Donjoj Gradini.

Istakao je da su reči suvišne i da je prvenstveno potrebna tišina srca, tišina u kojoj osluškujemo i čujemo glas onih koji su svojim stradanjem osvedočili veru, ljubav i dostojanstvo ljudskog lika.

"Potrebna je iznad svega čista molitva. Zato se danas molitveno poklanjamo Svetim jasenovačkim mučenicima, nevino stradalima, našim precima i rođacima, susedima, jednom rečju, našim sunarodnicima, deci Svetoga Save koji su kroz tamu užasnog ustaškog zla ušli u svetlost vaskrsenja. Njihovo stradanje je prevazišlo vreme i prostor i postalo svedočanstvo vere koja se ne gasi. Sećamo se ne samo svojih, već i žrtava iz jevrejskog i romskog naroda. Sećamo se i svih nedužno stradalih bilo kada i bilo gde, bilo kome da pripadaju. Verom u Vaskrsenje Gospoda našeg Hrista, znamo da mučenici jasenovački nisu mrtvi, već živi, i pečat koji svedoči o ljubavi, najpre prema svome rodu, a onda i prema Bogu i svakom čoveku. Ne dolazimo ovde samo da se sećamo prošlosti, već da bismo od mučenika naučili kako da živimo i čuvamo veru u srcu", rekao je patrijarh Porfirije.

Predsednik Republike Srpske Siniša Karan izjavio je da je koncentracioni ustaški logor Jasenovac večna opomena čovečanstvu i dokaz do koje mere zlo može da ide kada postane ideologija, a ideologija državna politika.

Obraćajući se okupljenima na obeležavanju Dana sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Јevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), Karan je naglasio da RS nikada neće dozvoliti da se genocid nad Srbima ponovi, niti će dozvoliti reviziju istorije.

"Nad srpskim narodom u NDH počinjen je genocid, to nije pitanje tumačenja već istorijska činjenica", naveo je on, dodavši da se "ta istina mora ponavljati, da nikada ne bi bila zaboravljena".

Karan je ocenio da je Republika Srpska nastala kako se genocid nad Srbima ne bi ponovio.

Podsetio je da RS vodi odgovornu politiku zaštite srpskog naroda i da je u Narodnoj skupštini RS usvojena Rezolucija kojom se osuđuju i ocenjuju kao nedopustive ideološke relativizacije i revitalizacije ideologije NDH, negiranje i umanjivanje genocida nad Srbima u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio, nakon polaganja venaca na grobnom polju "Topole", da nas žrtva stradalih logoraša podseća koliko su mir, sloboda i ljudsko dostojanstvo dragoceni. "Sa dubokim poštovanjem sećamo se svih nevino stradalih, svesni da je čuvanje istine naša trajna odgovornost", napisao je Vučić na Instagramu.

Takođe, ukazao je da Dan sećanja nije samo dug prema prošlosti, već i obaveza prema budućnosti da sačuvamo zajedništvo i ne dozvolimo da se takvi zločini ikada ponove. "Na mestima stradanja ne govorimo glasno, ali šaljemo jasnu poruku u ime istine, pravde i trajnog pamćenja", poručio je Vučić.

Predsednik Izraela Isak Hercog ocenio je da se nikada ne sme dozvoliti da dela izopačenosti i retorika mržnje prođu bez odgovora, jer bi, u suprotnom, mogli biti ponovljeni.

"Čast mi je, iako u tužnim okolnostima, da vam se ponovo obratim uoči ove teške godišnjice zla počinjenog u živopisnom mestu Donja Gradina. Nacisti i njihove revnosne pristalice ubili su naše pretke, Јevreje, Srbe, Rome i druge. Njihov jedini 'zločin' bio je što su se usudili da postoje", naveo je Hercog u poruci, koju je na obležavanju Dana sećanja na žrtve genocida u NDH u Donjoj Gradini pročitala izraelska ambasadorka u BiH Galit Peleg.

Navodeći da Donja Gradina predstavlja "surov podsetnik na stravičnu brutalnost koja je počinjena u ime mržnje", on je ocenio da to mesto istovremeno ukazuje na snažnu potrebu da se bori protiv svih oblika neosnovane mržnje, kao i protiv režima koji je otvoreno podstiču.

"Istorija nas je naučila da nikada ne smemo dozvoliti da dela izopačenosti i retorika mržnje prođu bez odgovora, jer u suprotnom mogu biti ponovljeni", istako je Hercog.

Potom je naveo da trenutno postoji "vrlo stvarni, ubilački režim koji preti miroljubivim nacijama širom sveta", misleći na Iran, koji, kako je kazao "daje prioritet uništenju države Izrael u odnosu na brigu o potrebama sopstvenih građana".

"Decenijama grade imperiju zla i terora, a mi se moramo suprotstaviti njima i njihovim silama tame", navedeno je u Hercogovoj poruci.

Prema njegovim rečima, "jedna od njegovih najsvetijih odgovornosti, kao predsednika Izraela, jevrejske države, očuvanje sećanja na sve koji su stradali u Holokaustu".

"Takođe, imamo dužnost da obezbedimo budućnost jevrejskog naroda preduzimanjem mera protiv onih koji danas ugrožavaju našu državu, kako rečima tako i delima", istakao je Hercog.

Pozvao je da se "iskoristi ova prilika da se ponovo obavežemo na zajednički rad u suzbijanju svih oblika neosnovane mržnje i diskriminacije", dodavši da "udruživanjem snaga u očuvanju sećanja na prošlost, može se pomoći u izgradnji bezbednije i tolerantnije budućnosti za sve nas".

Prema podacima Spomen-područja Donja Gradina, u koncentracionom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata stradalo je oko 700.000 osoba, među kojima 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifašista.

U Jasenovcu je, prema tim podacima, ubijeno i 20.000 dece.