Svet
24.05.2025. 13:40
Vesti
25.05.2025. 11:20
13:48
Beta
Ideja je unitarna država
Dejtonski mirovni sporazum: 30 godina kasnije
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je u Dejtonu, gde prisustvuje obeležavanju 30. godišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma, da Srbija ne vidi Bosnu i Hercegovinu kao monoetničku državu.
On je naveo da "Srbija veruje da vreme podela u regionu treba da ostane iza nas, a da vreme ekonomske saradnje, vreme izgradnje infrastrukturnih, kulturnih i obrazovnih veza treba da još snažnije bude ispred nas", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
"U 21. veku na Balkanu je stasala jedna nova generacija koja ne veruje da su kontrolni punktovi, rampe i fizičke barijere, način da dokažete ni svoju državnost, ni svoj identitet, ni svoju kulturnu samobitnost, da nijedna od naših država na Balkanu neće biti manje država zbog toga što će ljudi moći da slobodno cirkulišu, da slobodno trguju, da slobodno međusobno sarađuju i da stvaramo vrstu relacije koja će osigurati trajan mir i budućnost u regionu", rekao je Đurić.
Upravo zato je, kako je objasnio, u kontekstu Dejtonskog sporazuma, insistirao na tome da "poštovanje i uvažavanje, a ne nametanje, treba da bude naše oruđe da stignemo do tog cilja".
Vesti
24.03.2025. 16:10
Rat ili mir po Dejtonu
Vesti
10.03.2025. 17:20
Neven Anđelić o tome kuda ide BiH, u čemu je problem sa Dejtonom, šta bi bilo novo rešenje...
"Uz snažnu podršku Dejtonskom sporazumu zahtevamo da se strane odnose jedna prema drugoj sa poštovanjem i da se otvorena pitanja rešavaju isključivo kroz unutrašnji dijalog, a ne kroz bilo kakvu vrstu nametanja", dodao je šef srpske diplomatije.
"Razgovarao sam sa grupom američkih članova Kongresa iz obe političke partije", rekao je Đurić i dodao da misli da srpsko-američki odnosi imaju jednu dobru dinamiku.
On je posebno ukazao na važnost poruka koje je u govoru u Dejtonu uputio zamenik državnog sekretara SAD Kristofer Landau, koje su ohrabrujuće za Srbiju i Srbe u regionu.
"Američka administracija, zaključujemo na osnovu i tog obraćanja i fenomenalnog sastanka koji smo imali sa gospodinom Landouom, zaista želi da izgradi novi pozitivan tip odnosa i sa Srbijom i sa čitavim regionom. Kada je reč o Bosni i Hercegovini, ideja da se stvara neka unitarna država, ideja da se spolja nameću rešenja očigledno u sadašnjoj administraciji SAD ne može da naiđe na podršku", dodao je Đurić.
Dejtonski mirovni sporazum pravni je akt sporazumnog karaktera parafiran u vojnoj zračnoj luci Wright-Patterson kod Dejtona, u američkoj državi Ohajo, da bi se zvanično prekinuo rat u Bosni i Hercegovini, koji je trajao od 1992. do 1995. Konferencija je trajala od 1. do 21. novembra 1995. godine. Glavni učesnici su bili bosanski predsednik Alija Izetbegović, srpski predsednik Slobodan Milošević, hrvatski predsednik Franjo Tuđman, te glavni američki posrednik Ričard Holbruk i general Vesli Klark. Sporazum je zvanično potpisan u Parizu 14. decembra.
Dodao je da je tokom boravka u Dejtonu imao i veoma produktivan susret sa britanskom specijalnom izaslanicom za Zapadni Balkan Karen Pirs.
Đurić je najavio da će večeras prisustvovati večeri sa generalnim sekretarom NATO i predstavnicima država i teritorija iz regiona.
"Ne očekujem da će to biti za predstavnike Srbije laka diskusija, ali sasvim sigurno znam da principi koje mi zagovaramo, a to su principi saradnje sa jedne strane, a sa druge strane međusobnog uvažavanja i poštovanja i poštovanja teritorijalnog integriteta, jednako znače danas za sve učesnike, kao što su važili i pre 80 godina kada su ih UN upisale u svoju povelju", rekao je Đurić.
Cvijanović i Bećirović u Dejtonu izneli različite stavove o stanju u BiH
Srpska članica i predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Željka Cvijanović i bošnjački član Predsedništva Denis Bećirović održali su Dejtonu odvojene sastanke sa specijalnim izaslanikom Francuske za Zapadni Balkan Reneom Trokazom, na kojima su izneli suprotne stavove o stanju u BiH.
Cvijanović je na sastanku sa Trokazom ocenila neprihvatljivim "non-pejper" o BiH, čiji je koautor Francuska, naglasivši da taj dokument "nije zasnovan na realnim osnovama i da doprinosi daljoj destabilizaciji prilika u BiH".
Ocenila je da budućnost BiH ne može biti zasnovana na dominaciji jednog naroda, već na ravnopravnosti svih konstitutivnih naroda, kako je predviđeno Ustavom i Dejtonskim sporazumom, saopšteno je danas iz Predsedništva BiH.
Cvijanović je ukazala i na, kako je navedeno, neustavne pokušaje privatizacije zajedničkih institucija od bošnjačkih predstavnika, posebno u domenu spoljne politike, kojima se "teško narušava poverenje između naroda".
U pogledu evropskih integracija BiH, istakla je da je taj proces moguć samo ako su svi nivoi vlasti uključeni i vidljivi, "bez uplitanja neizabranih stranaca", koji “svojim nelegalnim aktivnostima potkopavaju rad domaćih institucija i demokratski izabranih predstavnika”.
Cvijanović je dodala da je "neprihvatljivo da strani birokrata, mimo mandata koji mu je dao Dejtonski sporazum, nameće svoje unilateralne odluke u zemlji u kojoj ne predstavlja nijednog glasača".
Naglasila je da od EU očekuje da, "umesto tolerisanja ovakvih anomalija i uzurpacija koje čini neizabrani stranac, a čije delovanje je urušilo unutrašnji dijalog i pojačalo nepoverenje između konstitutivnih naroda, ohrabri sve u BiH da jačaju demokratske kapacitete svih nivoa vlasti".
Bošnjački član Predsedništva BiH Denis Bećirović naglasio je u razgovoru za Trokazom da je proaktivna uloga Francuske, kao jedne od vodećih članica EU i NATO, od ogromnog značaja za BiH, posebno u trenutku kada, kako je ocenio, traju brutalni napadi neodgovornog rukovodstva Republike Srpske (RS) na ustavni poredak BiH.
"U svetlu obeležavanja tri decenije Dejtonskog mirovnog sporazuma Bećirović je istakao da francusko angažovanje na Zapadnom Balkanu nije važno samo za očuvanje mira, već i za jačanje evroatlantske perspektive BiH", saopšteno je iz Predsedništva BiH.
On je naglasio da BiH vidi Francusku kao jednog od ključnih partnera u ostvarivanju strateških ciljeva - članstva u NATO i EU i snaženja regionalne saradnje.
Bošnjački član Predsedništva je, navodi se dalje, posebno ukazao da se moraju poštovati konačne i obavezujuće odluke Ustavnog suda BiH, ocenivši da je Narodna skupština RS bila dužna da imenuje dvoje srpskih sudija u Ustavni sud BiH.
"Nažalost, oni krše osnovne odredbe Ustava BiH i pokušavaju da opstruišu čak i rad ove institucije. To je potpuno pogrešan pristup, jer Ustavni sud BiH funkcioniše u skladu s Ustavom BiH i u interesu svih građana i naroda", konstatovao je Bećirović.
Na sastanku je obostrano potvrđena spremnost za nastavak otvorenog političkog dijaloga, kao i jačanje bilateralne saradnje i zajedničkog delovanja, što uključuje evropsku budućnost BiH, kao i stabilnost i sigurnost Zapadnog Balkana, navedeno je u saopštenju.
Cvijanović i Bećirović borave u Dejtonu na međunarodnoj konferenciji povodom 30. godišnjice potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Francuska i Nemačka su zemljama članicama EU uputile "non-pejper", u kojem se poziva se na izolaciju rukovodstva RS, kao i na uvođenje sankcija – finansijskih ovom bh. entitetu i političkih njegovim najvišim zvaničnicima.
Komentari
