Vesti
11.03.2025. 19:05
Vesti
24.03.2025. 16:10
Đoko Kesić
Republika Srpska
Rat ili mir po Dejtonu
U vreme učestalih vesti iz Bele kuće o tektonskim globalnim pomeranjima, na čemu intenzivno radi predsednik SAD Donald Tramp, iz Vašingtona ničim izazvana pre neki dan stiže izjava državnog sekretara Marka Rubija, objavljena na mreži Iks, "da Milorad Dodik svojim delovanjem podriva institucije BiH...“
Pre Rubija na Iksu se oglasila član Predstavničkog doma Kongresa SAD iz Republikanske stranke En Vagner, koja je navela da je Dodik "brutalni kriminalac, koji je vodio kampanju destabilizacije BiH“, zbog čega se, kako je ocenila, "mora zaustaviti“.
Čak i površni konzumenti učestalih i brzih informacija o gorućim problemima o Ukrajini, ratu u Gazi koji još traje, stravičnim događanjima u Siriji, prepoznali su da pomenute vesti iz Ministarstva spoljnih poslova SAD imaju dugu namenu. Prema tumačenju sagovornika "Ekspresa“, Rubio poručuje da su duboka država i poražena liberalna politika Džozefa Bajdena u Beloj kući i te kako živahne. I zaista, šta u ovoj buri u svetu znači Milorad Dodik i politička kriza u BiH, koju je, usput rečeno, stvorilo liberalno svetsko ludilo.
Suštinu pozicije Marka Rubija i njegovog ministarstva najrečitije objašnjava profesor geopolitike i istraživač u Institutu za azijske studije u Beogradu Srđan Perišić, koji u jednoj TV emisiji kaže "da je Marko Rubio bio deklarisani predstavnik duboke države i pre novog imenovanja u Beloj kući“.
Drugi analitičari podsećaju da u Beloj kući traje otvoreni sukob milijardera Ilona Maska, čoveka koji brine o štednji Trampove administracije, i Marka Rubija. Mask "pritiska“ Rubija da otpusti veći deo zaposlenih u ministarstvu, kojih ima oko 8000. Tramp iz taktičkih razloga smiruje ovaj sukob, za koji tvrdi da i ne postoji... Nema sumnje da će sve pomenuto imati svoj žešći nastavak.
U Republici Srpskoj su ovom objavom Marka Rubija bili zatečeni. Milorad Dodik je odmah prepoznao da iza državnog sekretara stoji poražena Bajdenova administracija. On je najavio da će narod Srpske "nastaviti borbu za odbranu Srpske i dejtonske BiH“. Miloš Šolaja, ranije poznati novinar, danas profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Banjaluci, kaže da uprkos svemu "ove vesti iz Vašingtona nisu naivne“.
"Sasvim je moguće da Bela kuća i Trampova administracija imaju drugačiji pogled na to šta se događa. Anglosaksonsko pravo prihvata da svaki presedan može da bude pravo. Kod nas, ako to nije utvrđeno unapred poznatim pravnim normama, kao što je to u Dejtonu, onda ne bi trebalo da bude izmena. Činjenica je da je to što je Narodna skupština RS donela već poznate odluke, u stvari pravo entiteta, kao i da u Dejtonskom sporazumu, u tekstu Aneksa 4, nema ni Suda ni zakona o uzimanju imovine jednom entitetu u korist drugog entiteta. Tu se tačno zna šta je šta i ko je ko. Kasnije su tim nekim izmenama praktično menjali de facto Ustav i sada se ponašaju kao da je to Bosna i Hercegovina“, kaže Šolaja.
Vesti
17.03.2025. 14:33
Raspisana centralna poternica za Dodikom, Stevandićem i Viškovićem
U Banjaluci tvrde da je članica Predstavničkog doma Kongresa SAD iz Republikanske stranke En Vagner, koja je navela da je Dodik "brutalni kriminalac, koji je vodio kampanju destabilizacije BiH“, zbog čega se, kako je ocenila, "mora zaustaviti“, u stvari muslimanski lobista.
"Ta gospođa se i ranije javljala, ali uvek u korist muslimana, što upućuje na zaključak da je zaista lobista. Problem za Srpsku je u tome što spoljnu politiku Amerike ne vodi niko drugi nego predsednik. A možete li zamisliti da se Tramp u ovim globalnim prestrojavanjima i velikim interesima sad bavi urušenim Dejtonom i tu nekakvim Kristijanom Šmitom. Znači, preostaje nam da se borimo za Srpsku i dejtonsku BiH, ali bi bilo korisno da i mi imamo svoje lobiste u Vašingtonu.
Zbog vojne neutralnosti i ostalog, mi dobijamo pridev proruski, što je na Zapadu ukorenjeno kao ozbiljan problem. Zajedno sa Srbijom, RS je postala jedan džep na Balkanu koji se Amerikancima ne dopada. Izjava Marka Rubija jeste stav. Ali za razliku od ranijih američkih administracija on ne spominje intervenciju međunarodne zajednice i OHR, Evropsku uniju. On je samo rekao da postoji interes Amerike i neka se u Bosni i Hercegovini dogovore između sebe. On ne spominje ulogu i zadatak Evropske unije kao što je inače ranije Amerika čvrsto podržavala OHR, evropski put... Amerika ovde ima neki mali interes. Mada je činjenica da, kada se šef Stejt departmenta nečemu posveti, to postaje važna stvar“, zaključuje profesor Miloš Šolaja.
Iskusni diplomata Zoran Milivojević kaže da je suština u tome da Amerika ne menja olako svoje stavove.
"Važnije od toga je da to što govori Marko Rubio dokazuje da promene u SAD na spoljnopolitičkom planu nemaju u prvom planu regionalne probleme, pa se stav Stejt departmenta po pitanju BiH ne razlikuje od odlazeće garniture. Da li će u budućnosti biti promene to ćemo videti, ali to odražava kontinuitet politike Stejt departmenta. Ja insistiram na Stejt departmentu, a ne na administraciji. Pošto u ovim drugim pitanjima, kada je reč o Ukrajini, kada je reč o globalnim pitanjima, tu nema Stejt departmenta, to direktno odlučuje Bela kuća. A to znači da je Stejt department i dalje na pozicijama prethodne vlasti, dakle demokrata, i da promene koje se događaju u Americi, kada je reč o regionu, nisu na dnevnom redu. Rubio govori ono što je dobio od službi u Stejt departmentu, on je tako i reagovao, to je suština stvari. Očigledno da region ne spada u globalne teme Bele kuće, a kada je reč o stavu Stejt departmenta koji je izneo Rubio, to je nešto što je odraz prethodne politike“, kaže Milivojević.
"Treba obratiti pažnju na jednu nijansu koja ublažava priču, da ’težište bude na dijalogu’. To je, ja bih rekao, nešto što nas ipak približava real politici, da ta dva entiteta ipak razgovaraju. Istina, Dodik već dugo insistira na dijalogu, na tome da Banjaluka i Sarajevo razgovaraju o suštini Dejtona, o raskoracima tog dokumenta i političke prakse u BiH. Sarajevo je to odbijalo. To je druga stvar, ko sada hoće da čuje, a ko neće. Kao zaključak, ako mene pitate, treba da bude baš na ovome što je rekao Marko Rubio – da razgovaraju, da to ne zavisi od stava prema politici Dodika. Suština zalaganja američke strane je na dijalogu dva entiteta. I u tom pravcu treba posmatrati i buduće postavljanje Amerike. Pri čemu treba računati i na budući odraz politike Bele kuće, i promena koje nastupaju na globalnom planu, pitanje koliko će se to odraziti i na nas. Jer, ako dođe do normalizacije odnosa Rusije i Ukrajine, i prestane rat u Ukrajini, to će se sigurno odraziti i na region, ali u skladu sa novom politikom mira iza kog stoji Bela kuća“, kaže Miilivojević.
Vesti
10.03.2025. 17:20
Neven Anđelić o tome kuda ide BiH, u čemu je problem sa Dejtonom, šta bi bilo novo rešenje...
On dodaje da ne treba mnogo ulagati na stav jedne poslanice u Nemačkoj, da "treba preispitati legitimitet Kristijana Šmita“.
"Tamo je na pomolu velika koalicija između demohrišćana, sociohrišćana i socijaldemokrata. I u tom smislu svakako treba računati na promene. Neće biti Zelenih koji su imali odlučujući uticaj na radikalnu nemačku spoljnu politiku. Ali, Kristijan Šmit je Nemac. Oni će njega štititi. On je iz socijaldemokratske strukture. Ako socijaldemokrate dobiju Ministarstvo spoljnih poslova, onda treba računati da će oni ipak da štite njegovu glavu na ovaj ili na onaj način. Drugo, Šmit je konsenzus Kvinte. Taj stav može da promeni isključivo Amerika. Ako normalizuju odnose sa Rusijom, onda će ruski glas postati važan i u tom Savetu za implementaciju mira i u celoj toj priči oko Bosne i Hercegovine. Dobar signal je da su Amerika i Rusija počele da sarađuju i u Savetu bezbednosti oko Sirije, pa su sarađivali i oko američkih rezolucija. Ako tu dođe do promena, odraziće se stvar prema regionu, to je sigurno“, kaže Milivojević.
Razgovor za "Ekspres“ gospodin Milivojević zaključuje porukom da je važno raditi na lobiju za interese Srpske.
"Širenje priče o sukobu Ilona Maska i Marka Rubija pred Trampom u našim medijima je viđena iz lošeg ugla. To jeste tema za sebe, ali malo se piše o aktivnosti Svena Alkalaja i drugih diplomata iz Sarajeva, koji ubrzano žele da podignu značaj bošnjačkih interesa u UN i u Vašingtonu. A tamo nema nigde Republike Srpske, nema nas, zato što mi nemamo ni ambasadora ni u Vašingtonu, ni u Njujorku. Hoću da kažem da oni vode kampanju koja je krajnje ozbiljna, na dnevnoj osnovi u Americi, i u Vašingtonu i u Njujorku, i da se to odražava i na tamošnje javno mnjenje. To tako treba razumeti.
Ta družina iz Sarajeva sinhrono traži da se uhapsi Dodik. Mi čekamo da predsedniku SAD Donaldu Trampu u agendu dođe naš region. Ako dođe na red, onda treba očekivati stav Bele kuće. A onda to neće rešavati Rubio nego Bela kuća, Grenel i još neki. Do tada Srpska treba da se naoruža strpljenjem, ali i lobističkim radom u Vašingtonu. Imamo tamo Obrada Kesića, neka nekog angažuju, neka rade nešto. Ali u svakom slučaju da se naoruža strpljenjem, naravno i da insistira na dijalogu, sa argumentima koji nisu sporni, a to je izvorni Dejton“, kaže Zoran Milivojević.
U Banjaluci su brzo razumeli da je poruka Marka Rubija o dijalogu suštinska. Portparol SNSD-a Radovan Kovačević izjavio je da je ključna poruka američkog državnog sekretara Marka Rubija poziv na ozbiljan i konstruktivan dijalog u Bosni i Hercegovini.
"I mi na to pozivamo, a sve na bazi Ustava i Dejtonskog sporazuma. Mi dugo pozivamo na ozbiljan i konstruktivan dijalog ključnih faktora u BiH“, kaže Kovačević. On dodaje da je problem što jedna strana odbija dijalog.
"Oni čekaju da međunarodni faktor završi posao u njihovu korist i da završe sa Srpskom i da Dejtonski sporazum bude srušen. Protiv RS bore se oni koji su želeli sve osim da pobedi Donald Tramp. Ali mi hoćemo utemeljen i iskren dijalog sa Sarajevom“, kaže Kovačević.
Dodik optužuje bivšu američku administraciju da je proizvela do sada najveću političku krizu u BiH jer je, kako je više puta ponovio, po njenom nalogu pokrenuta "montirana politička optužnica“ protiv njega u Sudu BiH, s ciljem da se on "eliminiše s političke scene i tako uništi RS“.
Svet
21.11.2023. 10:22
Dokument kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini
Takozvani visoki predstavnik UN za BiH Kristijan Šmit posle pobede Donalda Trampa nije se preterano pojavljivao u javnosti. Ali, posle saopštenja Marka Rubija, Šmit je oživeo i svečano saopštio vest da međunarodna zajednica podržava politiku OHR-a u BiH.
Sven Alkalaj, ambasador BiH u SAD, uputio je apel političkom Sarajevu da sklopi ugovore sa američkim lobističkim kompanijama kako bi preokrenuli aktivnosti u vezi sa lobiranjem s obzirom na to da, kako kaže, još nije poznato kuda ide nova američka administracija Donalda Trampa i kako će se ona odraziti na BiH. Napominjući da je po tom pitanju Sarajevo u ozbiljnom zaostatku u odnosu na druge zemlje regiona, ali i na Republiku Srpsku, Alkalaj kaže da lobiranja predsednika Milorada Dodika "utiču na menjanje klime i pogleda na Balkan, BiH, odnose Srbije i Republike Srpske“.
"Mislim da to naša država treba ozbiljnije da shvati jer je nova administracija podložna za saradnju“, rekao je Alkalaj za sarajevsku N1.
Na konstataciju da Dodik to dobro radi, Alkalaj kaže: "Da, da. Ulaže sredstva u američke kompanije, lobističke, i to je pravi put da se ide do cilja koji nam je želja.“
On je pozvao čelnike u Sarajevu da krenu u tom pravcu. "Ne postoji organizovan lobi iz BiH i nikad nije bila iz BiH neka lobistička grupa. Uživali smo na simpatijama prema BiH, ali ova nova administracija čisto poslovno razgovara i tu nema mesta sentimentu, videli ste prema Ukrajini“, rekao je, između ostalog Alkalaj.
Govoreći o aktuelnoj situaciji nakon osuđujuće presude izrečene predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, Alkalaj kaže:
"Mi izveštavamo Stejt department, g. Kasanov ima komunikaciju s Kvintom i prenosi dalje. Nameravam da se najavim g. Rubiju i pokušam da prenesem naše stavove da dobijem konkretnije informacije“, rekao je Alkalaj.
Na pitanje da li je "ovo politički kraj Milorada Dodika“, Alkalaj kaže da treba sačekati pravosnažnu presudu da bi se, kako je naveo, "Dodik našao tamo gde mu je mesto“.
Međutim, nekoliko dana pošto je Marko Rubio na mreži Iks objavio stav svog ministarstava, opet se oglasio i malo "spustio loptu“, i insistirao da Bošnjaci i Srbi moraju razgovarati o svojim odnosima i suživotu u BiH.
Posle izricanja prvostepene osuđujuće presude Dodiku, parlament RS usvojio je zakone kojima se na teritoriji ovog BiH entiteta zabranjuje rad Suda i Tužilaštva BiH, Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS) i Agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA). Dodik je potpisao ukaze o proglašenju tih zakona, a Ustavni sud BiH ih je juče stavio van snage.
Vesti
09.05.2022. 09:15
"Stvaranje unitarne Bosne je nemoguće i nerealno"
Sarajevo, uz Kristijana Šmita, posle niza nesporazuma u EU i sukoba sa Trampom oko završetka rata u Ukrajini, koristi priliku da podršku takve Unije iskoristi za završni udarac Republici Srpskoj. Poništili su sve nove zakone RS i najavili hapšenje Milorada Dodika, premijera RS Radovana Viškovića i prvog čoveka parlamenta Nenada Stevandića. Najava hapšenja Dodika u Evropi, u intelektualnim krugovima, izazvala je ozbiljnu pažnju.
Najčešće ga porede sa Kalinom Đorđeskuom, rumunskim političarem koji je u prvom krugu predsedničkih izbora ubedljivo pobedio, EU i Bajdenova administracija mu je zabranila učešće na izborima. Nedavno je bio i hapšen.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ovim povodom izjavila je da Rusija insistira na hitnom prekidu pravnog gonjenja rukovodilaca Republike Srpske, ističući da je to bezakonje.
"Primetila sam kako predsednika Republike Srpske Milorada Dodika žele da uklone sa političke scene svom snagom, uprkos zdravom razumu, zakonu, moralu i etici. Dodik i njegovi saborci su istinske patriote srpskog naroda. Oni se bore za svoja prava i interese i verujem da će se čestito izboriti sa svim poteškoćama i iskušenjima“, rekla je Zaharova.
Zukan Helez, ministar odbrane BiH, istog dana kad je izdat nalog za hapšenje posetio je fabriku namenske industrije u Konjicu, gde se pohvalio da Federacija BiH ima dovoljno oružja. Istog dana kad je izdat nalog za hapšenje trojice srpskih političara, prvi čovek MUP-a Ramo Isak poručuje: "Da je Federalna uprava policije dobila taj nalog, mi bismo ga izneli iz Skupštine RS.“
Da su policijske snage u Federaciji BiH spremne da uđu u građanski rat, svedoče nezvanične informacije da su policijske stanice pune dugih cevi, da se ljudi povlače sa godišnjih odmora da obuku uniforme. Bezbednosni stručnjaci kažu da je Sarajevo spremno da pređe crvenu liniju i da je spremno za sukob sa policijskim snagama Srpske. Sarajevu se očigledno žuri da "završi posao“ pre nego što se Trampova administracija počne baviti regionalnim problemima.
Oni ne vide da se odluka nelegalnog Tužilaštva u Sarajevu (nema ga u Dejtonskom mirovnom sporazumu) prelila u svet, da taj svet neće prihvatiti da dođe do novog građanskog rata u dejtonskoj državnoj skalameriji.
To prepoznaje Banjaluka. Dodik izjavljuje: "Neka dođu da nas hapse. Ko će to da uradi? SIPA, MUP Federacije ili oružane snage? Ne razumeju da Srpska ima teritoriju i međunarodno priznanje po Dejtonskom sporazumu. U narednih nekoliko dana formiraće Specijalni sud i Specijalno tužilaštvo. Prvooptuženi biće Kristijan Šmit. Gonićemo ga kao zver. Ako njihove snage uđu u Srpsku da nas hapse, to bi bio početak novog građanskog rata, koji mi ne želimo, ali smo spremni i za tu opciju.“
Stevandić izjavljuje da im je poznato da u Sarajevu imaju plan napada na Republiku Srpsku, a "mi imamo samo jedno, a to je pravo na samoodbranu“.
U Srpskoj strahuju od terorističkih napada koje bi organizovalo Sarajevo. Ministar unutrašnjih poslova Srpske Siniša Karan kaže da oni imaju podatke o gotovo svim osobama i udruženjima u BiH, svim ekstremistima. Mi pratimo njihove dnevne aktivnosti.
U Srpskoj kažu da je ekstremna sarajevska politika izgubila glavnog saveznika i ideologa Daglasa Džonsa, doskorašnjeg ambasadora SAD u Sarajevu, koji je izbrisan iz diplomatske agende nove američke administracije. To je potvrdio i Mark Rubio. U Banjaluci su svesni da je tu sveprisutna britanska diplomatsko-obaveštajna mreža, zajedno sa uvezanim interesima polužive EU.
Odmereni analitičari u Banjaluci, poput Stojana Župljanina, dekana Fakulteta za bezbednost i zaštitu Nezavisnog univerziteta u Banjaluci, kaže da bi se morala ohladiti ratna retorika iz Sarajeva.
"Kako Isak misli da dođe do Banjaluke, ako bi imao nameru da hapsi Dodika? To samo ima za cilj podizanje i jačanje tenzija. Građani RS trebalo bi na to da reaguju mirno, posebno oni koji žive u pograničnim područjima“, kaže Župljanin.
Ako bismo pokušali da unesemo neke odmerenije zaključke, morali bismo reći da je Srpskoj potrebno strpljenje, mudrost i insistiranje na dijalogu dva entiteta o Dejtonu, čak i ako to Sarajevo bude odbijalo, na šta smo navikli. Postoji deo ozbiljnog sveta u Evropi i SAD koji pomno prati sve što se događa u ovoj vukojebini, gde uporno želimo da dokažemo da ne pristajemo da smo deo sveta i da se preporučujemo za sluganstvo i podaništvo.
U celoj ovoj, reklo bi se palanačkoj prljavštini malo ko postavlja racionalno pitanje koje okvirno glasi – kakva je to "demokratska“ država koja stoluje u Sarajevu i Briselu, ako je put njenog razvoja i pristupa u Evropsku uniju hajdučki zaprečio jedan čovek, Milorad Dodik?!
Komentari
