Demontaža apsolutizma ili...

Lokalni izbori u Nikšiću, rodnom gradu Mila Đukanovića, na crnogorskoj političkoj sceni nisu doneli ništa novo. Dokumentovano su pokazali da je zemlja bolno podeljena, ali i da aktuelni predsednik Crne Gore Milo Đukanović mora da pakuje svoj politički bagaž i da se uputi ka političkom groblju. Izbori u ovom gradu su apsolutno potvrdili razmišljanja jednog meštanina koji je mudro saopštio: “Ko pobedi u Nikšiću, vladaće Crnom Gorom“.

Istina, posle nikšićkih izbora Milo Đukanović „peva kroz šumu“, hrabri sebe samog izjavom: „... DPS je najmoćnija politička stranka, najavila je svoju stabilnu ulogu na crnogorskoj političkoj sceni i svoju vodeću ulogu u zastupanju evropske budućnosti Crne Gore i ja verujem u svoj skori povratak u državnu vlast Crne Gore...“

Opomenu za ovu „nadu“ Mila Đukanovića najjasnije je definisao Zoran Šoškić, ekonomista iz Nikšića, koji je pre dvadeset i nešto godina svoju političku karijeru počeo sa Milom Đukanovićem. On za razliku od većine iz Đukanovićeve kamarile za BBC objašnjava: “Đukanović već 30 godina vlada Crnom Gorom. On ne upravlja nego vlada, i to u interesu vlastite porodice, a ne građana Crne Gore“.

Povezane vesti - MANDIĆ: Srbin gradonačelnik Nikšića posle 75 godina

Sagovornik „Ekspresa“, istoričar i politički konsultant iz Beograda Vlada Dobrosavljević, kaže da će budućnost predsednika Đukanovića „zavisiti isključivo od kapaciteta, sposobnosti i spremnosti sadašnje Vlade da demontira sistem Mila Đukanovića. Nažalost, mi za sada ne vidimo mnogo od toga, što je dokumentovano i izbornim rezultatom u Nikšiću. Reč je o hibridnom režimu, poslednjem preživelom i mutiranom reliktu hladnoratovske Evrope, koji će opstruirati tranziciju države u pravcu demokratije, političkih, ekonomski i medijskih sloboda, te stvaranju jakih i nezavisnih institucija, ako se ne razgrade mehanizmi na kojima je funkcionisao.

Što se političke budućnosti tiče, ni on, ni njegova partija nemaju previše izgleda za povratak u vlast sve dok se ne distanciraju od svoje ružne prošlosti i redizajniraju se“.

U realnosti nikšićki dvodnevni politički kolorit pretvorio se u „auto-litije“, gradom su krstarili automobili sa srpskim trobojkama i pesmom „sad se čuje iz nebesa, nema više DPS-a“ i „Milo, lopove“.

Foto: TANJUG/ ZORAN ZESTIC

Skoro svi politički posmatrači, čak i diplomate iz vodećih svetskih zemalja u Podgorici, slažu se u viđenju političke zaostavštine Mila Đukanovića: “Podeljena zemlja sa jasno kontaminiranom mržnjom koja na trenutke smrdi na građanski rat, ekonomski urnisana, premijer Krivokapić kaže da je uzeo kredit od 750 miliona evra da državu održi na nogama, a predsednik i njegova porodica enormno bogati, organizovani kriminal teče ulicama ruku podruku sa ljudima iz državnih institucija, kriminalni klanovi iz Crne Gore ugrožavaju region, ostao je još mural najvećeg živog sina Nikšića na jednoj steni na ulazu u grad...“

DPS verovao da će pobediti

Zbog toga sa nužnom pažnjom valja uzeti reči Andrije Mandića, jednog od lidera DF: “Ovo je velika pobeda koja nadrasta sva očekivanja DPS i ljudi iz organizovanog kriminala, jer su verovali da će pobediti...“

Foto: TANJUG/ ZORAN ZESTIC

Naš sagovornik profesor Vlada Dobrosavljević dodaje: “Lokalni izbori u Nikšiću su bili važni, jer su predstavljali prvo ozbiljno merenje prolaznog vremena svih relevantnih političkih subjekata u Crnoj Gori nakon parlamentarnih izbora održanih u avgustu 2020. Njihovi rezultati su takvi da na prvi pogled većina učesnika može biti zadovoljna njima, ali dubinski pogled ukazuje i da svi imaju razloga za izvesnu dozu zabrinutosti. Najvažnija spoznaja je da nije došlo, bukvalno, ni do kakvog strateškog pomeranja unutar biračkog tela, sem što se dogodila preraspodela glasova između pojedinih struktura sadašnje parlamentarne većine. Činjenica da DPS nema više neprikosnovenu podršku građana, te da je svojom ekstremističkom pozicijom minimalizovao koalicioni kapacitet, ne umanjuje saznanje da njegovi resursi nisu ni načeti. Oni su uspeli da sačuvaju sve svoje materijalne i finansijske potencijale, kadrovsku i organizacionu snagu, a kao posledica toga očuvali su biračku bazu i sprečili eroziju rejtinga. Koalicija okupljena oko DF i SNP je ostala vodeća snaga unutar reformskog bloka, i pored gubitka određenog broja glasova, što je posledica odvajanja pojedinih subjekata sa realnim izvorima moći, a koji su pretendovali na njihovo glasačko telo. Problem ove političke opcije leži u tome što imaju paradoksalnu poziciju, da podržavaju izvršnu vlast, ali im nije dozvoljeno da participiraju u njoj, što stvara konfuziju u javnosti i među simpatizerima i dugoročno je neodrživa pozicija.“

Povezane vesti - Glasali za promene, dobili zamene

Gospodin Dobrosavljević upozorava da grupacija koja može biti zadovoljna svojim rezultatom u Nikšiću je i ona koju su podržavali predsednik Skupštine Crne Gore, premijer, najveći medijski koncern u zemlji, te koja je koketirala sa podrškom pojedinih crkvenih velikodostojnika i imala simpatije najuticajnijih ambasada u Podgorici. Egzaktno se izmerio procenat predsednika Vlade Zdravka Krivokapića, koji je doprineo rejtingu ove koalicije sa osam odsto, što baš i nije previše ako se ima u vidu da je imao potpunu autonomnost u radu i izboru saradnika, a da nisu uspeli makar da pridobiju konformističke glasače DPS, koji iz utilitarizma glasaju za vlast. URA Dritana Abazovića je ostala na istom rezultatu kao i sa parlamentarnih izbora, ne uspevši da transponuje svoj uticaj u izvršnoj vlasti na sopstveni rejting.

Lokalni izbori u Nikšiću opet su alarmantno upozorili da se Crna Gora i dalje suočava sa iracionalnom državnom konstrukcijom koju je skoro tri decenije osmišljavao Milo Đukanović. Po analizama našeg sagovornika, to izgleda ovako: „Decenijama je ukorenjivan pervertirani sistem, koji je od države i javnog interesa pravio teritoriju za lično bogaćenje njegovih prvih ljudi i njihovih interesnih partnera, devastirajući celokupno društveno i prirodno bogatstvo Crne Gore. Đukanović je podsticao antagonizme i tenzije među sopstvenim građanima, negujući jedan primitivni, vulgarni i provincijalni šovinizam. Napravio je od zemlje sigurnu kuću za narko-kartele i postao najveći izvoznik bezbednosnih rizika u regionu, a i šire. Da bi se izlečile ovolike toksične anomalije, potrebno je vreme, ali i odlučnost da se stvori normalan vrednosni sistem unutar crnogorskog društva“.

U crnogorskoj pa i u široj regionalnoj političkoj javnosti prisutna su promišljanja šta čeka Crnu Goru i šta bi nova demokratska vlast morala činiti? Bilo je čak i ideja da se Milo Đukanović sa najbližim saradnicima hitno smeni, od njegovih ljudi iz bezbednosnih struktura, u tužilaštvu i pravosudnom sistemu, do vodećih ljudi u biznis sferi koju je sam Đukanović proizveo. Sagovornik „Ekspresa“ Vlada Dobrosavljević zazire od nove revolucije i logike ulice:

„Uspešnost tranzicije u Crnoj Gori zavisiće isključivo od kapaciteta da se izgradi sposoban i nezavisan bezbednosni sektor, te sudstvo i tužilaštvo, koje će biti spremno da se obračuna sa svim devijacijama i pojedincima ostavljenim od strane starog režima. Bez elementarne pravde, koju bi trebalo da iskuse svi prestupnici koji su zloupotrebljavali državne resurse, plašim se da nema perspektivne budućnosti.

Pre svega, najveća odgovornost je na onima koji imaju glavne poluge moći, a to je Vlada. Pošto zavisi od skromne većine, ona bi morala da povećava svoj demokratski kapacitet, a ne da ga sužava. Neophodne su stalne konsultacije i koordinacija sa poslaničkim klubovima parlamentarne većine, te uključivanje nosilaca vodećih političkih snaga u izvršnu vlast. Samo jaka politička egzekutiva može da se suoči sa svim izazovima koji se danas nalaze pred ovom zemljom. Sve priče o ekspertima i stručnosti su izgovori za nečinjenje i nedostatak odlučnosti da se sistem menja“.

Dobrosavljević dodaje da ima mnogo saučesnika u stvaranju ove krimi države i njenoj demontaži.

“I ako neki u tome nisu učestvovali formalno, svi koji svojim činjenjem ili nečinjenjem, iz sopstvene gluposti ili lične pohlepe, opstruiraju i odugovlače demontažu sistema vladavine Mila Đukanovića i DPS, suštinski su njegovi saveznici, koji produžavaju njihov destruktivni uticaj na ovu zemlju, ali i čitav region“.

Foto: TANJUG/ ZORAN ZESTIC

Za kraj zloupotrebiću reči mog dugogodišnjeg poznanika, inače veoma poznatog srpskog biznismena koji živi u Parizu, gde ima dobre veze u uticajnim pariskim krugovima, neću mu iz tih razloga pominjati ime, koji me je posle prošlogodišnjih avgustovskih parlamentarnih izbora pitao: „Kako je moguće da politički toliko inteligentan čovek poput Mila Đukanovića napravi grešku na koju su se mnogi pre njega spotakli i pali? Svi vlastodršci ostaju na vlasti onoliko koliko su vešti u vladalaštvu, ali mnogi pre Đukanovića, pa i on, pali su samo zbog dve sitnice - nisu delili vlast i novac sa narodom!“

Izgubio logiku

U suštini to je opus vladalaštva gospodina Đukanovića, o čemu govori biznismen iz Pariza. Na vlast je došao kao popularan, mlad i poletan političar, dečko koji je mnogo obećavao, ali uhvatio se matrice vladalaštva koja ima samo jedan kraj. Razumeo je da su Crnogorci verolomni, pre nego ih je Broz proglasio za naciju bili su 90 odsto Srbi. Kad im je Broz 1945. dao naciju, bili su 90 odsto Crnogorci. Đukanović je izgubio logiku osnovnog znanja političke matematike, šta će sutra biti žitelji Crne Gore? Nije ga zanimalo da su više od 30 odsto žitelja u Crnoj Gori - Srbi, a 76 odsto su pastva Srpske pravoslavne crkve.

Đukanović je ukinuo srpski jezik, srpsku istoriju, književnost, hteo je da napravi svoju crkvu i Crnu Goru bez bilo kakvih srpskih primisli. Nije se obazirao na to da je Crna Gora deo te skoro deset vekova stare tradicije, kulturne, državne, verske i da se to ne može izbrisati gumicom. Na kraju napravio je državu u kojoj narod nije bitan.

Nije to ni razumeo ni prepoznao kad su pre godinu dana počele litije koje je na ulice izveo njegov Zakon o slobodi veroispovesti... Tada, a ni danas nije video da je istorija već zapisala da je mitropolit Amfilohije znamenitija figura u pamćenju svih Crnogoraca, čak i onih koji tek treba da se rode.