Glasali za promene, dobili zamene

Glasali za promene, dobili zamene

Foto: EPA-EFE/BORIS PEJOVIC


Još od kako je na letošnjim izborima tadašnja crnogorska opozicija osvojila većinu u parlamentu u kojem je tri decenije dominirala Demokratska partija socijalista sa svojim saveznicima, Crna Gora se praktično nalazi u stanju permanentne krize. Očekivanja su bila da će se stvari promeniti početkom decembra kada je konačno formirana vlada na čelu sa Zdravkom Krivokapićem, mada je i tok pregovora o kandidatu za buduće ministre ukazivao da će Krivokapićev kabinet biti sve samo ne stabilan.

Konačno, ovih dana Crna Gora došla je i do prve prave krize parlamentarne većine nakon što su iz skupštinske procedure povučeni tzv. tužilački zakoni, trebalo je da oni obezbede smenu specijalnog tužioca Milivoja Katnića, ali i drugih tužilaca iz Specijalnog državnog tužilaštva koji su, prema oceni nove većine, i sami ogrezli u kriminal i korupciju.

Simptomatično, tek parlamentarna većina u Crnoj Gori podelila se tako da su na jednoj strani, onoj koja je bila protiv povlačenja zakona, ostale stranke koje predstavljaju Srbe, okupljene u Demokratskom frontu, koji je bio i okosnica pobedničke koalicije „Za budućnost Crne Gore“.

Usledio je i njihov odgovor – Demokratski front neće se izjašnjavati o bilo kakvom predlogu u parlamentu dok se na dnevni red ne stave, kako je rekao Andrija Mandić, jedan od lidera DF-a, „zakoni o tužilaštvu u istom obliku kako smo usaglasili ovde u ovoj skupštini”.

„To će biti prvo glasanje u kojem će učestvovati Demokratski front. Mi smo apsolutna većina parlamentarne većine“, poručio je Mandić.

Povezane vestiINTERVJU ANDRIJA MANDIĆ: Vlada se ne može oslanjati na „dželate“ bivše vlasti

Da li je reč o slučajnosti? Da li se došlo do toga da “srpske stranke“ sada predstavljaju problem za sve strane, kako za Mila Đukanovića, tako i za ostatak vladajuće većine?

Podsetimo, Demokratski front je još jesenas protestovao zbog toga što je odlučeno da u budućoj vladi ne bude stranačkih predstavnika, već samo eksperata, uz izuzetak Dritana Abazovića, koji je jedini partijski lider sa ministarskim portfeljom.

Demokratski front je u oktobru u otvorenom pismu zahtevao od ambasadorke Sjedinjenih Američkih Država u Podgorici Džudi Rajzing Rajnke da se odredi povodom navodnog ultimatuma upućenog mandataru za sastav Vlade Crne Gore, Zdravku Krivokapiću.

Kako su tada naveli, Krivokapić ih je obavestio da mu je jedan inostrani faktor ultimativno saopštio da lideri DF-a “ne mogu zauzeti ona mesta u Vladi koja im je dao narod”.

Tuđi prsti

Međunarodni faktori su i u slučaju tužilačkih zakona „umešali svoje prste“, jer upravo su se oni protivili zakonskom rešenju na kojem insistiraju u Demokratskom frontu. A oni se zalažu za radikalno ukidanje Specijalnog tužilaštva, čime bi Katnić i drugi tužioci ostali bez posla, dok bi bilo formirano novo tužilaštvo za organizovani kriminal.

Problem je, međutim, nastao zbog toga što je većina želela da zakon donese po hitnom postupku, bez javne rasprave i bez mišljenja Evropske komisije, što je do sada bio slučaj kada su usvajani tako bitni zakoni.

Usvajanju zakona usprotivio se i premijer Zdravko Krivokapić, ocenivši da bi njihovim izglasavanjem Crna Gora „prešla crvenu liniju“ u pregovorima sa Evropskom unijom.

„Opredeljenje Vlade je vladavina prava i poštovanje svih međunarodnih sporazuma. To znači da ako Crna Gora treba da bude sledeća članica EU, moramo poštovati sporazume koje smo potpisali. Da li su ovi zakoni potrebni? Da li su ove promene neophodne? Odgovor svih u Vladi je vrlo jasan: Da! Razlozi za takav odgovor leže u činjenici da svi građani Crne Gore, odnosno većina građana Crne Gore misli da je tužilaštvo neefikasno i da bi trebalo da radi kvalitetnije“, naveo je Krivokapić i dodao da vlasti „ne žele da idu pogrešnim putem“.

Zdravko Krivokapić; Foto: EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

Zdravko Krivokapić; Foto: EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

„Zato je naša obaveza da ukažemo da Skupština mora da vodi računa da prilikom donošenja ovih zakona uključi sve zainteresovane strane. To ovoga puta nije bilo. Mi se zalažemo za evropske vrednosti i standarde i ako to tako prihvatimo, onda ćemo biti vrlo brzo na pragu Evropske unije! A ako se toga odreknemo, a vrlo nam jasno partneri kažu da bi ovakvim usvajanjem zakona prešli crvenu liniju, to znači da u dosadašnjim izveštajima koji su bili takvog karaktera da je uvek ključna reč bila ‘zastoj’, ovoga puta bi ta reč bila ‘nazadovanje’“, naveo je Krivokapić u vanrednom obraćanju.

Lideri DF-a su, naravno, odmah burno reagovali, ocenivši da, zapravo, na ovaj način Krivokapić štiti Mila Đukanovića. Najoštriji je bio lider Pokreta za promene Nebojša Medojević ocenivši kako ovim potezom premijer pokazuje da je „važno da šverc droge i cigareta ide nesmetano”, jer je “to znak da EU integracije idu po planu mafije”.

Medojević je optužio Krivokapića da ne sme da se obračuna sa tužiocem Katnićem: „Krivokapić pravi alibi, preči mu Brisel od naroda. Ako rasformiramo Specijalno državno tužilaštvo, kazniće nas EU”.

Jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević na to je Krivokapiću uzvratio da su njih birali građani Crne Gore, a ne Evropske unije, što je, kako za „Ekspres“ ocenjuje podgorički novinar Nikola Marković, u suštini tačno, ali istovremeno dodaje: „Građani njih jesu birali, ali su ih birali da vode Crnu Goru u Evropsku uniju, a ne da budu autistični. EU može bez Crne Gore, ali Crna Gora teško može bez EU“.

Povezane vestiŠta želi Podgorica?

Marković, koji je bio i doskorašnji zamenik glavnog urednika lista „Dan“, ipak veruje da je ovde u pitanju pre svega politički pragmatizam Demokratskog fronta, koji pokušava da na neki način dobije predstavnika u izvršnoj vlasti.

„Oni nemaju nikoga u Vladi i verujem da je to prilično frustrirajuće. Rekao bih da je to više nekakav vid pritiska na Krivokapića, koji je do pobede došao uz podršku Demokratskog fronta i SPC, da posle nikšićkih izbora sprovede rekonstrukciju vlade, u koju bi onda ušli i predstavnici Demokratskog fronta, jer u Vladi sada nema političkih ličnosti osim Abazovića“, kaže Marković za „Ekspres“.

Osim toga, u Demokratskom frontu strahuju i od mogućnosti da sam Krivokapić u nekom trenutku odluči da formira nekakav svoj politički subjekat, što bi opet moglo da utiče na slabljenje DF-a.

„Zbog toga ga i napadaju. Bili su deo pobedničke liste, a nisu se našli u vlasti. Jedno im ostaje da Krivokapića ruše u Skupštini, ali to im se ne bi isplatilo. Građani to ne bi pozdravili i Demokratski front bi platio veliki politički ceh“, ocenjuje Nikola Marković.

Zbog toga i veruje da će da dođe do raslojavanja unutar vladajuće koalicije, u kojem će se Krivokapić distancirati od Demokratskog fronta. To, kako ocenjuje, ne mora da bude nužno i loše.

Politički legitimno

„Naprotiv, mislim da će tako bolje da funkcionišu. Ovako ispada da su deo jedne političke grupacije, da su nastupali na jednoj listi, a ponašaju se kao protivnici. Biće zdravije ovako“, uveren je sagovornik „Ekspresa“.

I mada je sve to što se sada dešava u novoj crnogorskoj vladajućoj većini politički legitimno, a nije ni nelogično, postavlja se pitanje ko bi od svega toga mogao da ima koristi. Jedan od onih koji trlja ruke sigurno je i sam Đukanović, koji, nema sumnje, vreba priliku da na bilo koji način ojača svoju poziciju koja je uzdrmana nakon letošnjeg izbornog poraza DPS-a.

Social Network Post 1920x10803

A da li je, osim što trlja ruke, Đukanović u sve upleo i svoje prste? Marković nije siguran, iako veruje da on pomno prati i raduje se svakom sukobu unutar nove vlasti koji njemu ide naruku.

„Nadam se da su i u novoj vlasti svesni činjenice koliko opasnosti proizvodi svaki njihov unutrašnji sukob. Jer, ako bi se DPS sada vratio na vlast, bio bi 100 puta jači nego što je bio. Zato su sada važni izbori u Nikšiću, koji bi definitivno mogli da potvrde da je narod Crne Gore definitivno raskrstio sa politikom Mila Đukanovića i DPS-a“, kaže Marković.

Lokalni izbori u Nikšiću, zakazani za 14. Mart, imaju još jednu, višu simboličku vrednost. Reč je o rodnom mestu aktuelnog crnogorskog predsednika, ali i o suštinskom središtu Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, koja je imala gotovo odlučujuću ulogu u letošnjem izbornom porazu DPS-a.

Da predstojeći nikšićki izbori prevazilaze okvire lokalnih izbora i predstavljaju važan test za sve političke subjekte u Crnoj Gori, ocenio je nedavno i direktor Centra za političku edukaciju Dragiša Janjušević.

„Pola godine nakon parlamentarnih izbora kada se promenila vlast na državnom nivou posle 30 godina, predstavlja dodatni značaj, jer će se odmeravati Demokratska partija socijalista, koja je izgubila vlast na državnom nivou, a aktuelno vlada Nikšićem. Pogotovo će to biti test za dojučerašnju opoziciju, a sadašnju vlast na državnom nivou, koja će pokušati da toj pobedi na parlamentarnim izborima da pečat u Nikšiću. Zbog toga je Nikšić posebno u fokusu i posebno značajan“, rekao je Janjušević za Radio „Slobodna Evropa“.

Povezane vestiJoš ne sviće 6. oktobar

Ponekad je, ipak, teško oteti se utisku da bi u Crnoj Gori svako ko dođe na vlast da postane novi Milo, da u prvi plan istakne unosne kombinacije, a ne demokratizaciju društva koja je, bar na rečima, svima prvi i najveći prioritet.

Nikola Marković, međutim, sumnja da je tako nešto sada moguće. Razlog je, prema njegovom mišljenju, jednostavan. Trenutno niko nema potrebnu većinu da bi tako nešto mogao da ostvari.

„Ovde sada svi zavise jedni od drugih. I to je dobro. Jer mislim da će ih diverzifikacija glasova naučiti da nema ničega bez saradnje. Sigurno je da svi imaju želju da sami vladaju, da imaju te političke ambicije, ali društvo je tu da to spreči“, kaže Marković.

Koliko će u tome uspeti, najbolje će da pokaže vreme koje dolazi. Prvi znaci, međutim, ne ulivaju previše poverenja, jer su i stranke novih vlasti pohitale da svojim kadrovima popune mesta „po dubini“ sistema. Logično je pomisliti da su i njima od demokratije mnogo draže funkcije.

Marković se slaže da ima nastojanja političkih partija da svojim kadrovima popune državne službe na nižim nivoima zbog čega je, kako kaže, važno da se nametne javni diskurs da bi na odgovarajuće funkcije trebalo da dolaze stručni ljudi.

„Situacija je, međutim, veoma kompleksna. Trideset godina DPS je stvarao sistem u kojem su ljudi na funkcije dolazili po političkoj liniji. Oni su sistem gradili po svojoj meri. I sada ako tražiš nekoga sa iskustvom od, recimo, 10 godina na rukovodećem mestu, dolaziš do toga da je on kadar DPS-a, jer jednostavno nije bilo moguće steći tu vrstu iskustva ako niste bili po volji DPS-u. Zato je neophodna reforma političkog sistema koji je DPS prilagodio sebi, svojim kombinacijama, korupciji…“, kaže Marković.

Foto: EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

Foto: EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

Pitanje je, naravno, koliko je crnogorsko društvo za to spremno. Ko će, na primer, da spreči novu vlast da odustane od promene zakona koji im odgovaraju sada kada su oni na pozicijama da odlučuju o svemu? Da li će i u Crnoj Gori, kao u Srbiji posle 5. oktobra, vrlo brzo postati popularna parola „Mnogo ste isti“?

Ili će njihova glasiti kao i jedan komentar na Tviteru: „Glasali za promene, dobili zamene“.

To, kaže Marković, fino zvuči, ali dodaje i da „nije baš tako“.

„Promene su počele. Da li su onolike koliko smo očekivali, da li idu željenom dinamikom? Sigurno je da ne. Ali su ipak promene, a ne zamene. Šta god da mislimo o predstavnicima vladajuće većine, i o Mandiću i o Krivokapiću i o Abazoviću, oni nisu kriminalci, nisu korumpirani, nisu lopovi, nisu ubijali. I nadamo se da neće postati ono što je postao DPS“, kaže Marković.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar