Nebojša Jevrić
"Đido je živ. I Đido i Dido"
Ovo je jedna reciklirana priča. Napisao sam je pre mnogo godina. Dugo mi je trebalo da se odlučim da je objavim ponovo. Jer svako pisanje o političkom mrtvacu liči mi na zavlačenje prstiju u utrobu mrtvaca. Ali Đido je živ. I Đido i Dido. Kad sam ga vidio u Americi, shvatio sam da čovek ne samo da je živ, već je sa Arnautima na prst u b*lju. Pisao sam je kad je bio vlast. U nas je pamćenje kratko. Pa eto da se podsetite kako je nekad pisao Nebojša.
Bio sam u štabu jednog našeg "komandanta“.
Buregdžije su donosili burek, sokadžije sokove.
Na kraju su stigli iz štamparije. Darodavci koverte sa lovom. Drhteći da li su stavili dovoljno.
Komandant je pocepao jednu kutiju. U njoj su zahvalnice. Pošto se svima prisutnim darodavcima uzahvalio, poče da deli zahvalnice.
Začas ih jedno živahno devojče ispisa. Komandant podeli autograme i udariše pečat.
Biće postavljene na najvidnijem mestu u ofisu ili kafani. Bitno je da si dobar Srbin.
"A, vi, š’a čekate?“ upita štampare. "A, da, zahvalnicu.“
Onda napisa zahvalnicu onima koji su štampali zahvalnice: da se zna! Plati im na moje oči štampanje zahvalnicom.
Uvek sam se pitao, kad ugledam Đilasa, koliko li je on zahvalnica podelio. Ta poštenjačina.
Čuveni vlasnik marketing agencije. Poslovala je najbolje u Srbiji.
Đilas nije naivan.
Njegova marketing agencija je čuvena. Uplati toliko, pa ćemo da spustimo za toliko.
Ne znam šta su te marketing magaze na Zapadu, ali ovde su leglo crnih mambi. Teško tome ko odbije da da oglas preko ove agencije i da nekom drugom posao.
Onda, da bi zatvorio krug, napraviš produkciju:
"Promeni ženu“, "48 sati svadba“ i tako dalje i bliže.
Tako je zatvorio krug. Dobio je minutažu na televiziji i sve firme koje hoće da opstanu obraćaju se njemu.
On se obogatio zahvaljujući tome što je pametan, a mi smo glupi jer nismo otvorili agenciju.
Za početak, ustupiće ti nekoliko najboljih klijenata.
Prosto da prostije ne može biti.
Uzgred, radio je i odrađivao sve. Sve u društvu dobrih prijatelja, političkih.
Bitno je da pare legnu na račun. Lako ih je posle skinuti sa računa. A koliki su računi onima koji su prinuđeni da se oglašavaju.
Milina jedna.
I to nam ispriča čovek i ne zacrveni se. Vešt čovek. Zna kako se pravi kinta.
Ako su kao studentski lideri, ne kažem da je to Đilas, ali sam čitao "Kandže“ Marka Vidojkovića, kupovali za partijsku lovu travu za učenike, što ne bi Đilas prodavao reklame.
Trgovci reklamom su OK.
Samo, onda ne bi trebalo da se bave politikom. Kao, nema dosta posla, nego bi još.
Garantujem da bi, kao gradonačelnik, podigao na još veći nivo svoju medijsku imperiju.
Zato njega, kao otvorena i poštena, treba podržati. Za gradonačelnika. On bi znao šta bi sa parama uradio.
Kao što je oduvek znao, kao što su oni pametni Srbi znali da Srbija ne može izaći na kraj sa Amerikom, pa su na vreme izabrali stranu. Zamislite kako se ti kraljevi kolaboracije smeškaju, ponosno prolazeći pored svojih hacijendi.
Pošten, vredan svet, koji misli dobro svojoj deci, komšiluku, prijateljima, zbunjeno bleji u TV, pokušavajući da odgonetne koja je to putljaga i ko je taj ko ga može izvesti iz pećine. Iz koje se čuje glas: "Ko uzme, kajaće se, ko ne uzme, kajaće se.“
Čudna je ovo zemlja. Kao Markesov Makondo. Samo što nema toliko kiše. I što su ostali dužni Markesu, pa je on odlučio da nikad ovamo ne dođe.
Ako Đilas postane gradonačelnik, možemo očekivati Velikog brata na svim vratima.
Dobro je što je, na kraju, otkriveno ko je veliki brat. Koji nas posmatra.
Sad mogu i neke veze kod njega da se uhvate.
Sad može i lakše i kulturnije posao da se obavi.
Odeš u marketing agenciju i unajmiš ih da ti reklamiraju čačkalice. Pošteno platiš. Kako drugačije i može da se plati?
Onda počneš da tražiš plac za gradnju. I građevinske dozvole. I sve ostalo. Čudno će se vrata pred tobom otvarati. Ne moraš da brineš. Sve u marketing agenciji možeš da završiš.
Tako se to u svetu radi.
Kakvi koferi, kakvo pranje para.
Marketing je prava stvar.
Koliko može da košta ideja za reklamiranje čačkalica? Niko ne zna. Nema cenovnika za dobru ideju.