Dnevnik uvreda

Dnevnik uvreda

dr Predrag Kon, dr Mijomir Pelemiš i dr Branislav Tiodorović; Foto: TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC


Teško da bi u jedan broj „Ekspresa“ mogle da stanu sve uvrede koje su o članovima kriznog štaba izrečene na društvenim mrežama, ali i u nekim medijima. Količina jeda koja je izlivena u virtuelnom, ali i realnom svetu je zaista nepojmljiva, uz to što je nadasve nepotrebna, prostačka i necelishodna. Očito je da su u javnom diskursu doktori i krizni štab postali sredstvo političke borbe, ali da li se politizacija mogla i morala izbeći, i da li je javni diskurs na neki način morao da poštedi one koji brinu o našim životima po svaku cenu? Granica je, nažalost, odavno pređena, a najnoviji napadi i oštećenje imovine jednog od istaknutih članova pomenutog kriznog štaba i jednog od naših najboljih epidemiologa, samo su u ovom trenutku vrh ledenog brega. Namerno kažemo u ovom trenutku, jer ukoliko se nešto ozbiljno ne učini, verovatno neće izostati neki drugi načini ispoljavanja političkih stavova. Naći će se već nekakav pametnjaković koji će pomisliti da to što neko piše na Tviteru ima veze s istinom. Ljudi se lako u zabludu dovedu.

najava-broja-710x399

Oštećenje automobila profesora Tiodorovića u Nišu, ispred zgrade u kojoj stanuje, samo je poslednji u nizu događaja. Iako profesor Tiodorović o svemu tome ima prilično racionalan i pomirljiv stav, ne mogu se prenebregnuti neke činjenice.

-Kada je bila epidemija gripa, na poziv tadašnjeg ministra zdravlja Tomice Milosavljevića odazvao sam se pozivu da pomognem, kao što sam se odazvao predsedniku Vučiću kada me je pozvao da se pridružim kriznom štabu. Često sam na meti kritika, uvreda na društvenim mrežama, ja sam to doživljavao kao nešto što ide uz posao koji obavljam. Ali onog trenutka kada su rekli da sam nestručan, kada su mi na kraju ogrebali auto… Prošao sam kroz 200 epidemija, što velikih, što manjih, usavršavao se u „Pasterovom“ institutu u Parizu, u toku ove epidemije mesecima putujem na relaciji Beograd-Niš, obišao sam sva žarišta na jugu Srbije i onda dočekam sve ovo – izjavio je za „Blic“ profesor Branislav Tiodorović uz opasku da zaista ne razume ljude koji se u ovom trenutku bave politikantstvom.

dr-branislav-tiodorovic

dr Branislav Tiodorović

Društvene mreže, pa automobili

Sličnog je stava i verovatno medijski najeksponiraniji član kriznog štaba doktor Predrag Kon, koji takođe korene ovakve vrste agresivnosti koja polako izlazi iz okvira verbalnog nalazi pre svega u nedovoljnoj svesnosti o opasnostima koje virus sa sobom nosi.

-Napad kakav se desio na automobil doktora Tiodorovića treba najoštrije osuditi. Slično se dešavalo i drugim lekarima – sitne štete na kolima, psovanje i pretnje deci, to se sve graniči sa nasiljem. Nije ovo što ja govorim blag stav, neki ljudi jednostavno ne shvataju ozbiljnost situacije. Čim usmeravaju gnev na pojedince, a ne na virus, to znači da ne razumeju koliko je sve ozbiljno – kaže doktor Kon.

dr Predrag Kon; Foto: TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

dr Predrag Kon; Foto: TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

Treba podsetiti javnost da je i sam Kon više puta bio predmet napada na društvenim mrežama, ali isto tako još uvek N. N. počinioci su napisali grafit u Novom Sadu, sramne sadržine, vređajući doktora Kona sa sve precrtanom Davidovom zvezdom, aludirajući valjda na njegovo poreklo. Isto tako Kon je bio meta obesnih mladića koji su ga najstrašnije napadali i vređali u video klipu koji je dugo cirkulisao društvenim mrežama.

Posebno poglavlje su uvrede koje su na seksističkoj osnovi upućivane članici kriznog štaba Dariji Kisić Tepavčević i koje prelaze granicu degutantnosti. Posebno je interesantno da skoro nijedno udruženje iz civilnog sektora koje se bavi rodnom ravnopravnošću nije našlo za shodno da stane u zaštitu, ako ne lika i dela, a ono bar pola doktorke Kisić Tepavčević.

Razlozi zašto su se odjednom našli na takvoj meti nasilnika i virtuelnih i onih realnih jedino se može naći u svesnoj i namernoj zloupotrebi njihovih funkcija u svrhu politizacije i instrumentalizacije kriznog štaba koji se bavi borbom protiv virusa korona. Zabrinjava to što se za ostvarenje ovog u suštini političkog nauma, svesno žrtvovao humani aspekt pomenutih. Svojevrsna dehumanizacija članova kriznog štaba prethodila je svim napadima.

Povezane vestiKoga, ako ne njih?

Svesno i namerno stvaranje atmosfere u javnosti da su epidemiolozi i ostali članovi kriznog štaba samo poluge u rukama vladajuće stranke, isticanje njihove navodne nestručnosti koja je pored društvenih mreža bila jako zastupljena i u nekim mainstream medijima, naročito onim koji se, najblaže rečeno ne slažu sa vladajućim strankama. Ipak, to ne umanjuje njihovu odgovornost i učešće u jednoj vrsti linča i ostrakizma prema grupi ljudi koja je poslednja koja to zaslužuje.

Paradoksalno je da nedostatak profesionalizma spočitavaju upravo oni koji ni taj profesionalizam ne ispoljavaju u bavljenju svojim poslom, kojeg uzgred obavljaju bez imalo senzitivnosti za ono što se u civilizovanom svetu naziva opštim dobrom. Jer da su se takvi mediji i političari bavili malo svojim poslom, profesionalno ne bi dovodili u pitanje struku.

Social Network Post 1920x10805

U julu ove godine javnost je bila upoznata sa peticijom koja je okupila gomilu zdravstvenih radnika pod radnim nazivom „Ujedinjeni protiv korone“. Glas o tome prvo se proširio naravno na društvenim mrežama, ali je vrlo brzo našao svoje mesto i u udarnim vestima na pojedinim kablovskim TV kanalima.

Inicijativa je predstavljena kao apel stručnjaka koji se protive i osporavaju rad članova stručnog štaba stvarajući svesno u javnosti privid nekompetentnosti koja će neminovno dovesti do katastrofe. Reč upotrebljena u prethodnoj sentenci „svesno“ naizgled zvuči grubo, ali to je tek naizgled.

Da su se zaista zainteresovali, što ne bi bilo previše teško, sa lakoćom bi ustanovili koje to konkretno primedbe i koja rešenja se nude kao alternativa. Odnosno dobili bi odgovor šta bi lekari koji traže smenu kriznog štaba uradili drugačije, u julu ove godine u jeku drugog talasa kovida. Saznali bi da se lekari potpisnici peticije uglavnom žale na dve stvari. Prvo je prevremeno popuštanje mera, prebrzo otvaranje koje je, prema njima, letos pre svega u Novom Pazaru dovelo do naglog skoka broja obolelih.

Povezane vestiPolitičko pitanje svih pitanja

„Trebalo bi da se ide postepeno, da se otvara jedna po jedna ustanova, pa se ograničava vreme rada, da se vidi gde se ljudi više okupljaju i gde može da dođe do većeg prenosa infekcije“, izjavila je za BBC doktorka Zumreta Halitović Ahmetović, jedna od potpisnica peticije.

Sitni detalji

Druga zamerka koja se u to vreme spočitavala kriznom štabu je bilo odsustvo organizacije, odnosno transformacije zdravstvenog sistema iz uobičajenih okolnosti u kojima funkcioniše u kovid sistem. Naravno i oko ove tvrdnje postoje različite argumentacije. Jedna struja mišljenja je sklona da se složi sa potpisnicima peticije, dok druga smatra da je jedan tako glomazan i rigidan sistem prilično uspešno transformisan na okolnosti koje su apsolutni istorijski presedan. Iako će se o ovome verovatno još dugo lomiti koplja, nije zgoreg primetiti da je što se tiče apsorpcije našeg zdravstvenog sistema i pozitivnim efektima po zdravlje stanovništva. Brojevi o tome dovoljno govore.

Ali vratimo se na svojevrstan paradoks koji je sadržan u prvom stavu potpisnika peticije koji se tiče nedovoljne strogoće mera i njihove kraće primene. Ovaj se „sitni detalj“ nekako gubio u svim medijskim izveštajima koji su se bavili pomenutom peticijom. Svesno ili nenamerno, ovaj aspekt je zanemaren i time se izbeglo zabadanje prsta u oko posebno senzitivnoj populaciji koja je bila protiv bilo kakvih mera i na koju se u određenim političkim krugovima sasvim sigurno računalo. Koliko je ova pretpostavka verovatna, najbolje govore zbivanja ispred Skupštine iz jula ove godine. Dakle, svesno su u medijima prećutkivani konkretni predlozi potpisnika peticije da bi se u javnosti stvorio utisak da postoji neka bolja, stručnija i ozbiljnija grupa stručnjaka koja je spremna da preuzme rukovođenje kriznim štabom i koja će nam život učiniti neuporedivo komotnijim i relaksiranijim, bez maski i ograničenja. Zapravo je istina bila drugačija i svesno je stoga prećutana.

Crtanje mete lekarima iz stručnog štaba je verovatno poslednje civilizacijsko dno koje smo dotakli u ovoj godini. Svesna i namerna dehumanizacija njihovih ličnosti, omalovažavanje stručnih i ljudskih kvaliteta uz saučesništvo i neskrivene simpatije dela javnosti, dovele su nas u situaciju da se nasilje iz jednog virtuelnog sveta prelilo u realan svet. Reakcija države i većeg dela javnosti treba da bude potpuno usmerena ka zaštiti svake vrste integriteta lekara, medicinskog osoblja i članova kriznog štaba. Svih onih koji se danas bore za živote građana Srbije.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar