Koga, ako ne njih?

A kome biste vi, gospodo, dali ordenje? Ko je to po vama zaslužio da ga predsednik Srbije odlikuje, ko je to imao više hrabrosti znanja, ideje... šta god. Ko su ti drugi ljudi za koje mi ne znamo koji su kada smo se suočili sa virusom Covid-19 izašli i preuzeli odgovornost. Možda smo imali neke pametnije i bolje, ali oni su se jednostavno sakrili u tom trenutku od odgovornosti i problema. Kanije su znali da kritikuju mere koje su drugi donosili, ali to je često imalo neke druge motive, osim profesionalnih.

Postoji određeni trenutak koji zahteva određeno delanje. I opet postoje ljudi koji prepoznaju taj trenutak, sve njegove dimenzije i opasnosti koje se kriju. I ne uplaše se nego idu u susret svesni rizika, svesni odgovornosti i da ono što oni sada čine, nekome može značiti život ili smrt. Svi smo zaboravili taj mart. Zaboravili smo kako je to izgledalo kada je korona eksplodirala u Evropi, kada smo gledali slike iz bolnica iz Italije... Niko tada o virusu nije znao skoro ništa. Znali smo koliko opasan može da bude i da se broj žrtava u Srbiji može meriti desetinama hiljada. Kako da se borimo, nismo znali... Niko od nas, pa čak ni lekari koji su posle bili naknadno pametni. Toliko o znanju. O hrabrosti je već druga priča.

Povezane vesti - LONČAR: Obezbeđeno još 500 kovid mesta u Beogradu

Kada nekoga odlikuju, obično to ima veze s hrabrošću i sa uspehom. Ako realno sagledamo situaciju, shvatićemo da ova dva elementa ne nedostaju. Kada su drugi ljudi zabijali glave u pesak i bili paralisani, da ne upotrebimo neki narodskiji izraz za ovo psihološko stanje, drugi nisu imali tih ličnih rezervi ni strahova. Da se razumemo, nemamo ništa protiv ispoljavanja takvih emocija. To je sasvim normalna i ljudska stvar. Uplašiti se nečeg velikog i smrtonosnog je sasvim normalna ljudska reakcija. Većina odmah pobegne i skloni se. Oni koji ostanu i suoče se s opasnošću su uvek manjina i materijal za ordenje. Masa to uglavnom nikada nije.

Što se tiče rezultata i uspeha, valjda tu ne treba trošiti reči preterano. Brojke govore dovoljno čak i u ovom dosada najvećem i najtežem talasu korone. Ako pogledamo Srbiju i sve druge zemlje u okruženju, valjda je jasno. Mada, opet smo možda preterano optimistični. Ona druga Srbija će uvek naći neku novu teoriju zavere i okriviti sve redom, od Vučića do Nestorovića za nešto.

Povezane vesti - “NIJEDNA NIJE DONETA” Kon: Medicinski deo Kriznog štaba tražio oštrije mere

Jedina šansa da zlo trijumfuje je da dobri ljudi ne učine ništa, napisao je svojevremeno engleski državnik i filozof Edmund Berk. Ovde su neki dobri ljudi u belim mantilima učinili mnogo. Da se razumemo, mnogo ljudi u belim mantilima, njih čitava armija i danas se bori svaki dan protiv tog zla. I hvala im bezgranično na tome. A ova druga Srbija koja mrzi, mrzeće svakako i neće nositi maske, sedeće po kafićima, odlaziće u klubove i verovaće za sebe i dalje da je elita i da im to neprikosnoveno pravo na prezir pripada po rođenju. A kako neko može sebe smatrati za pripadnika elite i istovremeno biti kadar da svojim ponašanjem ugrožava živote drugih ljudi, to nije moguće objasniti. Oni bi mrzeli i doktora Vilijama Hantera da su živeli u njegovo vreme. Mada teško da neko od njih zna ko je čovek koji je Srbiju pre sto i kusur godina spasao od pegavog tifusa. Zato smo sigurni da će zapamtiti imena ovih doktora koje je Srbija odlikovala. Bar nešto da nauče.