Dr Mile Bjelajac: "Stati na put politici ucenjivanja"

No i bez toga, bez ulaženja u priču o tome kako će se srpske vlasti postaviti, jedino logično razmišljanje navodi na zaključak da je ključno u svemu gledati svoj interes. Drugo pitanje je, međutim, šta je srpski nacionalni interes? Šta je srpska nacionalna i državna strategija. Sve su to pitanja koja smo postavili istoričaru dr Miletu Bjelajcu, naučnom savetniku u Institutu za noviju istoriju Srbije.

Rat u Ukrajini: Šta znamo do sad

Eksplozije širom zemlje

Eksplozije širom zemlje

Svet 24.02.2022. 10:47

Rat u Ukrajini: Šta znamo do sad

Zelenski se obratio narodu: Ne paničite, jaki smo

"Pobedićemo svakog

"Pobedićemo svakog

Svet 24.02.2022. 11:30

Zelenski se obratio narodu: Ne paničite, jaki smo

Svoje odgovore dr Bjelajac, ipak, počinje opservacijom situacije u samom javnom životu Srbije, kada je reč o ukrajinskoj krizi: "Dovoljno je da gledamo kako se različiti mediji ovde u Srbiji postavljaju prema tome i primećujemo izvesna navijanja, sad na jednu, sad na drugu stranu. Srbija sa politikom neutralnosti treba da bude striktna i da odbije bilo kakve zahteve da se pridruži bilo sankcijama ili nekim drugim formama kažnjavanja učesnika u toj krizi.“

Drugim rečima, Srbiji, jednostavno, nije mesto u ovom sukobu.

"To je, svakako, naličje globalnog sukoba između dve velike sile. Srbija je na kraju krajeva istorijska žrtva upravo tog jednog sukoba koji je počeo krajem ’90-ih sa završetkom prvog Hladnog rata. Pokazuje se da smo mi, SFR Jugoslavija, u suštini bili poligon za eventualne modele razbijanja Sovjetskog Saveza. Taj model i na primeru posthladnoratovskog okruženja Sovjetskog Saveza, pa i samih delova Sovjetskog Saveza, pokazuje dosta sličnosti sa onim što se dešavalo u Jugoslaviji.

Mislim da Srbija ne bi trebalo da podilazi onim faktorima u svetu koji zaboravljaju svoju ulogu na Balkanu, koji su primenjivali dvostruke standarde onda, pa i u skorije vreme kada je u pitanju Kosovo. Mi smo bili žrtva nelegalne agresije i to nikada ne smemo zaboraviti. Zato mislim da je na mestu podsećanje na to šta se desilo nama na ovom prostoru. Videli smo kako izgledaju te medijske propagandne pripreme rata. Videli smo kako izgleda ta medijska hajka i satanizacija našeg naroda za vreme trajanja ratova na prostoru bivše Jugoslavije i tokom agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.“

Šta Srbija kaže o ratu u Ukrajini?

Počelo je...

Počelo je...

Vesti 24.02.2022. 10:50

Šta Srbija kaže o ratu u Ukrajini?

Mislite da se nešto slično događa i sada?

"Nama su mnogi elementi ove ukrajinske krize danas, da tako kažem, nekako poznati. Familijarni smo sa njima i nije nas baš jednostavno ponovo prevariti. Dakle, treba se postaviti u kontekstu sveta koji još nije čvrsto multipolaran, još postoje tendencije da samo jedna sila bude dominantna i da odbrani poredak koji je ustanovljen početkom ’90-ih, a naročito posle agresije na Irak. Neke stvari se menjaju i mislim da bi za dobro mira u svetu trebalo konačno početi primenjivati iste standarde i vratiti kredibilitet u Savet bezbednosti i Ujedinjene nacije, a okanuti se unilateralnih postupaka.

Videli smo sve te postupke i kad je pripremana agresija na Irak, obojene revolucije, zatim ono što smo gledali u krizi i građanskom ratu i agresiji na Libiju... Na niz strana smo mi svedoci kako taj svetski poredak, ničim kontrolisan, ničim ograničen, na svetskoj sceni može da postupa. Drugo, mi ćemo zaista svojim jedinstvom, bar oko bazičnih nacionalnih interesa, svojom otpornom snagom, a tu mislim na vojni faktor koji mora biti respektabilan faktor odvraćanja, najbolje sačuvati mir.

I ukoliko je Srbija respektabilan faktor na Balkanu, niko se neće usuditi da pokuša da u ovakvim neredovnim okolnostima međunarodnim pokuša nešto drugo na prostoru Balkana. Dakle, Srbija mora biti čvrsta u svojoj misiji i kada je u pitanju očuvanje Republike Srpske i kada je u pitanju očuvanje njenog teritorijalnog integriteta.“

Rat u Ukrajini: Šta je cilj i koliko će to sve da traje

Kremlj

Kremlj

Svet 24.02.2022. 14:21

Rat u Ukrajini: Šta je cilj i koliko će to sve da traje

Da li u svemu tome mora da bude i oprezna da ne postane nečiji talac, koji bi upravo neke svoje namere želeo da provuče pod nacionalnim interesom?

"Srbija ne može da bude talac zahteva da se ne vodi svojim prekim nacionalnim interesima. Ne možemo za ničije dobro da se odreknemo prava na ekonomsku saradnju, ako hoćete i uvoz onih stvari koje su nama od životnog interesa. Mi smo jednom kao država Jugoslavija platili cenu ekonomskih sankcija fašističkoj Italiji posle agresije na Etiopiju. I to nas je izuzetno pogodilo. Italija je bila naš veliki strateški ekonomski partner.

I Srbija ne treba da dovodi u pitanje šta su njeni prioriteti. Ona treba da se ponaša u skladu sa svojim nacionalnim interesima. Ako hoćete, i moje privatno mišljenje je uvek bilo da su nam oni koji nam nisu okupirali deo teritorija, oni koji nas nisu bombardovali i koji nas u izvesnim situacijama i te kako pomažu, svakako bliži. Ne smemo da zaboravimo ko je nama podrška u Savetu bezbednosti. Ne treba da zaboravimo kako su se u vreme iskušenja naše zemlje i za vreme iskušenja za Republiku Srpsku neki međunarodni faktori postavljali. Dakle, treba ceniti i ono šta je bilo.

Ja bih voleo da neko ko se možda o nas ogrešio pokaže ili da je pokazivao više dobre volje, a ne da ispostavlja ultimatume bilo Srbiji bilo Republici Srpskoj, pa ako hoćete u skorije vreme i ultimatume koje su dobijale nove vlasti u Crnoj Gori. Dakle, politika pritiska, politika guranja nekih interesa po svaku cenu mora da dođe do preispitivanja i zaista mora jednom da im se stane na put.“

Spomenuli ste cenu koju je Jugoslavija platila uvođenjem sankcija Italiji zbog napada na Etiopiju. Srbija je i danas, to činjenice pokazuju, ekonomski više vezana za Zapad. Koliko to komplikuje situaciju?

"Imamo ekonomske partnere iz Srednje Evrope, imamo ekonomske partnere iz Zapadne Evrope. Imamo partnere investicione i ekonomske iz Azije, imamo iz Rusije, imamo iz drugih zemalja. Prema tome, imamo tu privilegovanu poziciju kada je cena energenata u pitanju i stabilnost isporuke energenata, i ne vidim da je dobronamerno da nas neko pritiska u ovoj situaciji na ekonomske sankcije. Čak i kada vidimo sadržaj ekonomskih sankcija koje predviđaju Evropska unija i Sjedinjene Američke Države prema Rusiji, to su više-manje kozmetičke sankcije. Niko se ne usuđuje da ide protiv interesa nekoliko stotina svojih firmi koje rade u Rusiji. Firmi koje sarađuju sa ukrajinskim firmama. Ovaj prolongirani sukob i nestabilnost Ukrajine nije prekinuo tu saradnju. Sarađuje se. Ne treba biti veći katolik od pape, kako se to kaže.

I drugo, imamo puno pravo kao zemlja koja je propatila i kojoj su ostali dužni za sve štete koje su počinjene da se usprotivimo bilo kakvim potraživanjima ili sugestijama koje bi dovele naš ekonomski interes i nacionalni interes u pitanje. Mislim da Srbija nikome nije dužna, osim prijateljima ili nekim tradicionalnim saveznicima. I treba da brani svoje interese kao što drugi brane svoj nacionalni interes. Bilo da su u pitanju Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Rusija, Ukrajina, bilo ko.

Dakle, mi treba da stanemo iza svog interesa. Sankcije koje ne uvode Ujedinjene nacije nisu legalne sankcije i ne vidim nikakvog razloga zbog čega bi Srbija bila obavezna nekom, hajde da kažemo evropskom bloku ili delu evropskog bloka ili nekome u svetu, da podržava politiku koja je na njenu štetu. Nisam u saglasju ni sa onim što je uvedeno onako bespotrebno, po meni, možda iz nekog političkog trenutnog oportuniteta, prema Belorusiji. Zemlji koja nas je pomagala u vreme agresije NATO-a. Dakle, prema nekim stvarima i prema nekim zahtevima se treba veoma pažljivo, ali i jednako odlučno usprotiviti, ukoliko je protiv nekih principa i ukoliko je protiv nacionalnih interesa.“

Možemo li se ugledati na nečiji primer?

"Vidimo i kako se Mađarska ponaša, kako se Poljska ponaša i druge zemlje. Prema tome, mi smo stalno nekako pod hipotekom da smo bili krivac iz ’90-ih. Tako nas tretiraju i mi da bismo dokazali da smo se promenili ponekad na svoju štetu pravimo koncesije. Ja sam protiv toga.“

Stalno govorimo o nacionalnom interesu. Spominjete jedinstvo oko nacionalnog interesa. Da li imamo doktrinarno definisan nacionalni interes?

"Ako pođete od Strategije nacionalne odbrane, to bi trebalo da bude to. Znači, ono što su bazični principi, to su – teritorijalni integritet, naš demokratski sistem, naši ekonomski strateški interesi. Na kraju krajeva, mi u svojoj doktrini imamo, ako ništa drugo, bar deklarativno zahtev da kao matica brinemo i o svom narodu koji je u dijaspori. Prema tome, to je nešto oko čega ne bi trebalo da bude spora. I tu sad ne treba gledati da li je danas jedna ili druga stranka na vlasti. One u skladu sa svojim programima mogu da menjaju neke elemente politike, ekonomske ili druge, ali da ne zadiru u te krucijalne državne najviše nacionalne interese. Ako smo proglasili neutralnost, i ako se tako ponašamo, onda smatramo da je to jedan od onih aksioma u koji nijedna stranka ne treba da se meša ili da dovodi u pitanje, što automatski onda izaziva podele u društvu.“

Koliko sadašnja situacija u svetu, gde još nije pravi multipolarni svet, pruža manevarskog prostora za takvo postavljanje u skladu sa vojnom neutralnošću i koliko pruža mogućnosti za ostvarivanje nacionalnog interesa, i političkog i ekonomskog?

"Mislim da je situacija danas daleko povoljnija nego što je bila pre 22 ili 23 godine, u trenutku kada smo bili žrtva agresije. Ili nego što je bila ’90-ih godina kada su Saveznoj Republici Jugoslaviji bile vezane ruke da pomogne narodu u srpskim krajinama. Prema tome, mislim da je danas klatno bliže jednoj ravnoteži u svetu. I da danas postoji retorika po inerciji i jedno političko ponašanje po inerciji, ali niti ekonomska, niti politička, niti vojna težina više nije samo na jednoj strani. Mislim da su prilike, što bi rekli, u ovom slučaju na strani Srbije.

Drugo, svi ekonomski i finansijski upućeni faktori najavljuju mogućnost još veće finansijske i ekonomske krize nego što je bila 2008. godine. U ovom i ovakvom svetu i te kako treba pažljivo gledati s koje strane Srbija može da dobije pod najpovoljnijim uslovima partnerstvo za svoj dalji i stabilan razvitak. Dakle, i tu su već reperi daleko povoljniji za Srbiju, ukoliko pravilno proceni.“

Da li prisustvujemo novoj podeli uloga na svetskom nivou?

"Još u svetu nije prihvaćen novi mirovni pakt i nisu definisana nova pravila igre, kao posle Drugog svetskog rata ili u prvi mah posle Hladnog rata, ali nakratko. Svet je pred redefinisanjem opštih pravila političkog ponašanja. Mislim da to još nije završeno i zato još govorim da stabilnost i multipolarnost nije potpuno utvrđena. Ona je više de fakto nego što je normativna. Neko treba da prihvati i razume da je došlo vreme da se to i normativno reguliše. Ja tako vidim inicijativu koja je došla sa strane Rusije i koja se ponavlja u više navrata, sa željom da se postave osnove jednog svetskog poretka bez straha. Da se postave odnosi gde niko neće imati osećaj ugroženosti.

Imali smo Helsinški pakt iz 1976. godine koji je i u slučaju Jugoslavije i nekih drugih država u Evropi bio narušen. I ako ga jednom srušite, a ne uspostavite na sličan način novi pakt o pravilima političkog ponašanja na globalnom nivou, onda ćete imati to što imate. Onda će se insistirati na tome da se obezbede elementi sigurnosti na klasičan način, što je ovo što sada pokušava Rusija u svom najbližem okruženju. Kao što je uradila Amerika 1962. godine, koju smo zapamtili kao godinu Kubanske krize gde je mogao svakog trenutka da izbije nuklearni sukob između dve velike sile. Mislim da smo sukobu bili onda bliži nego što je to sada. Sada i ne verujem u takvu mogućnost.“

Da li to znači da je potrebna neka nova Jalta?

"Ne. Jalta je, ako bismo to preveli na neki novi politički jezik, bila privatizacija dogovora najvećih sila i bila je rezolucija pobede nad drugom koalicijom – Silama osovine. Da vas podsetim, svi veliki mirovni projekti u novijem vremenu koji su ostvarivali ravnoteže među ondašnjim velikim silama, znači u 19. i početkom 20. veka, sve do Versajske konferencije, uključivali su sve učesnice sukoba. Versajska konferencija je prva konferencija gde nisu ravnopravno učestvovali i poraženi, a nije bilo ni Rusije. Napravljen je krnji mir koga se nisu držali ni sami saveznici. Vrlo brzo je to dovelo nakon 20 godina do novog rata.

I tek kada je taj projekat koji je Nemačka razvila krajem 19. veka bio poražen 1945. godine, napravljen je jedan za dugi niz godina stabilan mirovni projekat. Kasnije smo imali obnovu tog mirovnog projekta 1976. godine u Helsinkiju, gde su i vanevropske zemlje učestvovale. Neki veliki principi su tada bili prihvaćeni, međutim, očito da je neko drugi imao neke druge namere i da je vrlo brzo praktičnim ponašanjem pocepao tu Helsinšku povelju. Dakle, nama jeste potreban, ne Jalta, nego novi Helsinki gde bi se formirao pojas neutralnih država od Baltika do Crnog mora i Mediterana. Takvih predloga je bilo i među savetnicima administracija u SAD. Znači bila bi to zona koja bi relaksirala odnose između Rusije i zapadnog bloka, da tako kažem. Ali bi relaksirala i neke druge odnose na osetljivim prostorima u svetu gde bi se, sigurno, smanjile konfrontacije. One ne bi nestale, ali bi bile daleko manjeg intenziteta. I ne bi bilo ovoga što danas gledamo, da svaki dan očekujemo da li će neki Kazahstan ili neki Tadžikistan ili ne znam koja druga zemlja doživeti neku obojenu revoluciju samo iz geopolitičkih razloga. A to je ona politika malih koraka.

Najstrašnija stvar, po meni, to je doktrinarno definisanje u Sjedinjenim Državama Rusije kao neprijatelja. Na tim pretpostavkama nikakvo poverenje ne može da se izgradi niti da se naprave stabilni odnosi. Mislim da je ruska strana u pravu kada upozorava na to. Amerika nije definisana u ruskoj doktrini kao neprijatelj i oštrica nije uperena prema Sjedinjenim Državama.“

Da se vratimo na Srbiju. Da li bismo pozicioniranje Srbije u tom nekom redefinisanju odnosa mogli to da definišemo kao "neokretanje leđa nikome“, već kao imperativ saradnje i sa jednom i sa drugom stranom?

"Imperativ je, ako imamo višedecenijsko iskustvo socijalističke Jugoslavije koja je u međunarodnoj politici gledala da ima fleksibilne odnose i sa jednom i sa drugom stranom ili, tačnije, i sa jednim i drugim blokom. Ali je tražila izlaz u saradnji sa zemljama sveta. Svet nisu samo dve sile ili tri sile danas. Svet je daleko širi, veći. Ali, nažalost, mi smo kao država manji. Da bismo se bolje postavili, mislim da je potrebno da prevaziđemo traume sukoba iz ’90-ih i da Balkan zaista bude Balkan balkanskih naroda bez mešanja velikih sila koje su ostavile pogubne posledice i ranije, ali bogami i u ovom najnovijem vremenu.“

Mislite li da je to sada moguće?

"Moguće je. Uspostavite pravilo da ambasadori stranih država ne mogu ili ne bi smeli da vode lokalnu politiku, da budu samo predstavnici svojih zemalja, a ne i neki nadzornici ili upravitelji, i već je napravljen veliki pomak. Ima projekata između bivših država Jugoslavije koji su voljom moćnih obustavljeni, iako su to bili projekti moćnog nivoa koji bi bili na korist svim državama naslednicama. Balkan treba da bude ostavljen balkanskim narodima da se oni dogovaraju, bez podrške bilo čijim velikim ambicijama. Ovde je to rađeno na Balkanu tako što su s vremena na vreme podsticane različite ambicije koje nisu imale lokalni interes.

Na kraju, nije reč samo o ovim globalnim silama najnovijeg vremena. Imate nešto što se zove ’Turski svet’, neosmanizam koji nije ništa manje u nekim aspektima destruktivan nego što je to mešanje nekih drugih tradicionalnih ili novih velikih sila. Dakle, ostaviti istoriju, ja mislim da se ona lokalnom politikom može prevladati. To pretpostavlja mnoge faktore, a jedan od njih je razumevanje ili prevazilaženje tih narativa koje je razvijala propaganda u vreme građanskih ratova i agresije 1999. godine. To treba da otklonimo, treba zreo odnos da napravimo prema onome što je taj propagandni segment naše zajedničke prošlosti. Jer i propaganda je bila deo prošlosti. Ona nije istina o toj prošlosti. Ja mislim da tu ova naša branša istoričarska treba daleko savesnije i bolje da se uključi ili da bude korišćena.“