ĐUKANOVIĆ U SAVETU ZA LJUDSKA PRAVA: Crna Gora se suočava sa udarima

ĐUKANOVIĆ U SAVETU ZA LJUDSKA PRAVA: Crna Gora se suočava sa udarima

FOTO TANJUG/ PREDSEDNISTVO CRNE GORE/ bk


Zbog usvojenog Zakona o slobodi veroispovesti Crna Gora se suočava sa višestrukim udarima iznutra i spolja, kroz otvorenu spregu Crkve s nacionalističkim vansistemskim delovanjem, izjavio je predsednik Crne Gore Milo Đukanović u Savetu za ljudska prava u Ženevi.

U svom obraćanju Ðukanović tvrdi da su ta delovanja usmerena na urušavanje pravnog poretka i negiranje građanskog i multietničkog karaktera crnogorske države, što bi, kako kaže, u krajnjem značilo povratak na srednjevekovni sistem u kojem je Crkva bila iznad države i građana.

Uz tvrdnje da je reč o Zakonu, kojim se, kako kaže, na liberalan način, u skladu sa najsavremenijim legislativnim standardima, učvrćuje sloboda veroispovjesti, uređuje pravni položaj verskih zajednica i garantuje ustavni princip odvojenosti Crkve od države, Ðukanović je rekao da je postupak izrade tog zakonskog akta trajao pet ogidna.

FOTO TANJUG/ PREDSEDNISTVO CRNE GORE/ bk

FOTO TANJUG/ PREDSEDNISTVO CRNE GORE/ bk

Tvrdi i da je tokom tog perioda sproveden, kako kaže, inkluzivan dijalog sa svim zainteresovanim stranama, uključujući sve verske zajednice u Crnoj Gori i relevantne međunarodne organizacije.

U prvom redu je naveo Venecijansku komisiju za čije preporuke je rekao da su u potpunosti prihvaćene. Rekao je i da je tim zakonom zamenjen do tada važeći iz 1977. godine, iz perioda komunističke Jugoslavije.

“Međutim, već u pripremi, a posebno nakon njegovog usvajanja Crna Gora se suočila sa optužbama od samo jedne verske zajednice, i sa brutalnom medijskom kampanjom dominantno iz bližeg okruženja, s veštim manipulacijama i pokušajima da se država optuži da namerava da otima crkvenu imovinu i mijenja njihovu viševekovnu namenu”, naveo je šef crnogorske države.

Povezane vesti – ĐUKANOVIĆ: Nema razloga za izmenu i povlačenje Zakona o slobodi veroispovesti

Uz to, dodao je, u međunarodnim forumima, uključujući i ovaj dom, mogle su se čuti optužbe da Crna Gora sprovodi politiku diskriminacije i krši verske slobode.

“Naravno, sve ovo ima svoju tipično balkansku predistoriju, o čemu nažalost nemam vremena da vas upoznam”, rekao je Ðukanović, koji je u Savetu za ljudska prava ustvrdio da je usvajanjem pomenutog zakona Crna Gora, kako je naveo, potvrdila da je građanska država, multietnička demokratija i društvo koje želi da kroz reforme i modernizaciju bude sastavni dio savremene evropske civilizacije.

 FOTO TANJUG/ PREDSEDNISTVO CRNE GORE/ bk

FOTO TANJUG/ PREDSEDNISTVO CRNE GORE/ bk

“Međutim, stabilnost naše zemlje nije ugrožena. Crna Gora će, kao i 2006. kada je demokratskim referendumom, što nije baš uobičajeno na Balkanu, obnovila državu, i ovo unutrašnje pitanje rešiti na miran način, i tako odbraniti koncept u kojem svi građani, i sve verske zajednice, imaju ista prava i ravnopravan položaj”, rekao je Ðukanović, navodi se, između ostalog, u saopštenju njegovog Kabineta dostavljenom Tanjugu.

Smatra da time Crna Gora čini dobro ne samo za, kako kaže, sebe i svoje građane, već šire potvrđuje da je koncept građanske, multietničke demokratije na Zapadnom Balkanu moguć i održiv; da je jedini garant stabilnosti ovog ranjivog regiona.

“Jednako tako, ukazujemo koliko je opasno prenebregavati realnost, igrati se osećanjima vernika i biti objekat ili oruđe u realizaciji opasnih velikodržavnih projekata, što bi sve zajedno trebalo da nas zabrinjava”, naveo je crnogorski predsednik.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar