Vesti
04.05.2021. 21:00
Marko R. Petrović

Srbija i Kina

Glava na Zapadu, srce na Istoku

Aleksandar Vučić i Si Đinping
Izvor: EPA

Prosečna ocena odnosa između Srbije i Kine, na skali od jedan do pet, jeste visokih 4,21. Čak 77 odsto ispitanika veruje da će ti odnosi da budu još bolji u budućnosti. Gotovo polovina ispitanih, njih 47 odsto, ima pozitivan stav i o komunističkom uređenju Kine.

Mada građani Srbije, kako su pokazivala neka ranija istraživanja, imaju priličnu distancu u odnosu prema Kinezima koji naseljavaju ove prostore, a nemaju baš visoko mišljenje ni o kineskim proizvodima („imaš to kod Kindži za 100 dinara“), njihovi stavovi o samoj Kini potpuno su drugačiji – veoma pozitivni. To pokazuje istraživanje koje je Institut za evropske poslove u saradnji sa „Ninamedia“ istraživačkom kućom sproveo u periodu od 29. marta do 7. aprila 2021.

Prosečna ocena odnosa između Srbije i Kine, na skali od jedan do pet, jeste visokih 4,21. Čak 77 odsto ispitanika veruje da će ti odnosi da budu još bolji u budućnosti.

Nešto više od polovine ispitanika (56,4 odsto) smatra da je Srbiji najviše Kina pomogla tokom pandemije virusa korona, što i ne bi trebalo da čudi ako čak 83 odsto anketiranih Peking doživljava kao prijatelja Beograda.

Gotovo polovina ispitanih, njih 47 odsto, ima pozitivan stav i o komunističkom uređenju Kine.

Simptomatično je i to da među onima koji imaju izuzetno povoljno mišljenje o Kini u svakom pogledu dominiraju uglavnom stariji ljudi (60+), sa stepenom obrazovanja koji uglavnom ne prelazi nivo srednje škole.

Ima tu još jedna caka. Svega četiri odsto ispitanih ima, što bi se reklo, informacije o Kini iz prve ruke – jer je veoma mali broj njih uopšte išao u Kinu. Većina anketiranih informacije o ovoj dalekoj zemlji i njenoj politici dobija posredstvom domaćih medija, najviše televizije (36,4 odsto) i internet portala (24,9 odsto). Štampane medije kao izvor informacije koristi 13,5 odsto ispitanih, društvene mreže njih 11,4 odsto. Svaki deseti ispitanik informiše se o odnosu Srbije i Kine preko porodice, prijatelja i kolega. Sve njih to, naravno, ne sprečava da imaju neko svoje mišljenje o odnosima Kine i Srbije.

Srbija i Kina
Izvor: EPA/KOČA SULEJMANOVIĆ

Izvršni direktor u Institutu za evropske poslove Naim Leo Beširi kaže za „Ekspres“ da su očekivali da će građani Srbije reći kako Kinu vide kao prijatelja, ali i da im je bilo vrlo zanimljivo što skoro polovina ispitanika ima vrlo pozitivan odnos prema komunističkom uređenju Kine.

„S jedne strane to možete da povežete i sa nasleđem socijalizma. Ali kada ukrstite to sa druga dva pitanja – da li imate dovoljno informacija i kako se informišete o Kini – i odgovorima koji ukazuju da se ogromna većina građana, nekih 60 odsto, informiše na televiziji i internet portalima, to zapravo nama sugeriše na izuzetno veliku kampanju u poslednjih godinu dana, tokom pandemije. Zapravo, u poslednje dve-tri godine Kina se non-stop preferencijalno pojavljuje na televizijama, ambasadorka Kine gotovo svake nedelje bude primećena na nacionalnoj televiziji, predsednik je dočekivao sve što je dolazilo iz Kine... I onda su građani stekli utisak da je to što je dolazilo iz Kine pomoć Srbiji, iako nam razni izvori govore da je zapravo reč o svemu onome što je Vlada Srbije od svog novca ili od novca koji je dobila od Evropske unije kupila“, kaže Beširi.

Vidite još

Istina, i sam predsednik Aleksandar Vučić više puta je jasno rekao da je reč o sredstvima i vakcinama koje je Srbija kupila, a ne dobila, pa Beširi takođe dodaje da je uvek prisutan i onaj ultimativni argument – Kina nije priznala Kosovo.

„Samo po tom osnovu vi možete da pridobijete enormno veliku količinu simpatija, budući da nekih 87 posto građana Srbije, po istraživanju koje smo radili prošle godine, ne podržava bilo kakvo priznavanje Kosova“, kaže Beširi.

Zabrinutost zbog zaduživanja

Logično je, dakle, ako se ima u vidu i taj potencijalni žal za socijalizmom/komunizmom, kao i način informisanja, upitati se da li građani Srbije svoj stav prema Kini formiraju na osnovu emocija ili na osnovu racionalnog razmišljanja.

„To je apsolutno emotivno razmišljanje koje je zasnovano na užasno velikom bombardovanju nacije o dobrobiti odnosa sa Kinom“, uveren je Beširi.

Kina
Izvor: Shutterstock

A kao argumente iznosi i prosečnu ocenu kojom građani ocenjuju odnose sa Kinom (4,21), što je dvostruko više od ocene kojom građani ocenjuju odnose sa Evropskom unijom, a znatno je viša i od ocene odnosa prema Rusiji.

Sagovornik „Ekspresa“, međutim, dodaje kako se postepeno primećuje i određena zabrinutost zbog zaduživanja Srbije u Kini.

„Kad vidite tu strukturu ’pomoći’ koja dolazi preko Kine, vrlo mali deo se odnosi na donacije, a ogromna većina sredstava, više od dve milijarde evra, zapravo su krediti koje Srbija uzima od kineskih banaka. A uslovi tih kredita su dva ili tri puta nepovoljniji, ekonomski gledano, u odnosu na ugovore koje dobija od Evropske investicione banke ili od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj ili od Banke Saveta Evrope“, kaže Beširi.

Na to ukazuje i Stefan Vladisavljev, programski koordinator Beogradskog fonda za političku izuzetnost, koji je posebno fokusiran na saradnju zemalja Zapadnog Balkana i Kine, navodeći da je reč o preferencijalnim kreditima iz Kine, a koji se sklapaju na osnovu Sporazuma u strateškoj saradnji u oblasti infrastrukture koji su Srbija i Kina potpisale još 2009. godine.

„Uprošćeno, država Srbija uzima kredit od NR Kine, a uslov je da taj kredit bude iskorišćen za infrastrukturne projekte i da oni budu u najvećem procentu sprovedeni od strane kineskih kompanija. Ti krediti dolaze uglavnom sa kamatnom stopom od 2,5 posto. Isplaćuju se na duži vremenski period i imaju nekoliko godina grejs perioda. I to je poslužilo kao osnova za generalno unapređenje ekonomskih i političkih odnosa između Srbije i Kine, što je dovelo do toga da Kina postane jedan od najpopularnijih stranih aktera, kako u političkom narativu tako i među građanima Republike Srbije“, kaže Vladisavljev za „Ekspres“.

I onda kada se postavi ono ključno pitanje za navedeno istraživanje – ko je najviše pomogao Srbiji tokom pandemije virusa korona, nekih 57 posto ispitanika odgovorilo je da je to Kina. Na drugom mestu je Evropska unija sa 17 odsto.

„Ali ako proverite podatke videćete da je mnogo veća pomoć stigla od Evropske unije i stizaće u narednom periodu. Ali su Vlada Srbije i predsednik odlučili da više marketinški budu okrenuti Kini nego ka Evropskoj uniji. Odnosno da se od Evropske unije očekuje da bude tu i da daje novac i razne druge pomoći, a da se veliki akcenat stavlja na pomoć Kine. Svakako jeste pomoć da vam neko stavi na raspolaganje vakcine, ali mi znamo da smo te vakcine platili. Ono što u ovom trenutku ne znamo jeste kolika je politička cena tog dogovora“, objašnjava izvršni direktor Instituta za evropske poslove.

Interesna sfera

Sama Evropska unija dosta dugo nije reagovala na, prilično agresivan, nastup Kine u Evropi, pre svega u Srbiji, ali i u ostatku Zapadnog Balkana. U poslednje vreme, prema rečima Stefana Vladisavljeva, međutim, vidi se da dolazi do promene narativa.

„Dolazi do zvaničnog izražavanja zabrinutosti i Brisela, ali i određenih pojedinaca iz krugova EU zbog povećanog prisustva Kine i povećane saradnje sa Pekingom“, kaže Vladisavljev. On, međutim, dodaje da „izostaje konkretizacija zabrinutosti“, te da se najčešće spominje uticaj kineskih investicija u Smederevu, Boru, pa čak i u Zrenjaninu na životnu sredinu.

Niko ozbiljan, međutim, sigurno neće misliti da Kinezi Evropljanima smetaju samo zbog potencijalnog zagađenja životne sredine. Vladisavljev zato ističe kako je za razumevanje sadašnjeg pokazivanja zabrinutosti Brisela potrebno u obzir uzeti i geopolitičku situaciju i viši nivo međunarodnih odnosa.

„U ovom slučaju Zapadni Balkan moramo posmatrati kao jednu interesnu sferu, koja je u neposrednom susedstvu EU, prvi u redu nekih budućih proširenja... U očima Brisela to jeste interesna sfera u kojoj bi EU trebalo da bude dominantan akter. Međutim, nejasna slika oko daljeg puta evropskih integracija, ali i trvenja unutar same EU ostavili su Zapadni Balkan na čekanju, što je otvorilo prostor za upliv i za povećano prisustvo trećih aktera kao što je Kina. Sada u pokušaju konsolidacije svojih sopstvenih politika EU ponovo izražava, recimo, povećano interesovanje za sam proces pridruživanja Zapadnog Balkana, što vidimo i kroz najavu novih dugoročnih investicija koje bi došle iz EU. U principu pokušavaju da kontriraju rastućem uticaju drugih aktera, na čelu sa Kinom“, kaže Vladisavljev.

I mada otvorene kritike srpsko-kineske saradnje nema, ona se ipak izražava, kako kaže naš sagovornik, kroz pojedinačne slučajeve kritike u sistemu EU u dokumentima koji su relevantni za Zapadni Balkan, kao što su izveštaji Evropske komisije, izjave nakon samita država Zapadnog Balkana i EU...

„Više se neformalno i po kuloarima izražava zabrinutost, ali to ne prate formalni postupci same Evropske unije, što ne znači da se to izražavanje zabrinutosti na duži rok možda neće konkretizovati“, kaže Vladisavljev.

Sporazum o investicijama

Otežavajuća okolnost za Brisel je, međutim, nejedinstvo u samoj Uniji kada je u pitanju odnos prema Kini, ali i nivo razvitka odnosa između same EU i Kine, zbog čega ni Evropska unija ne želi da se na neki način direktno konfrontira Pekingu, u ovom slučaju na prostoru Zapadnog Balkana.

„Unutar same EU ne postoji jasan i koherentan stav prema saradnji sa Kinom. Kada bismo pogledali brojke koje se odnose na spoljnotrgovinsku saradnju ili na direktne strane investicije, Srbija je daleko iza većeg broja članica EU kada se gleda kinesko prisustvo. Na kraju, 2020. godine postignut je i Sveobuhvatni sporazum o investicijama između EU i NR Kine. Taj sporazum je, međutim, u samoj Uniji propraćen sa dosta kritika zbog toga što se kao vodeće države u potpisivanju tog sporazuma vide Francuska i Nemačka, i njihov interes da povećaju prisustvo francuskih i nemačkih kompanija na samoj teritoriji Kine. Ostale države, pre svega manje članice EU, osetile su se nekako izostavljenim iz dugoročnih i potencijalnih beneficija“, objašnjava Vladisavljev.

Istraživanje Instituta za evropske poslove, nažalost, nije imalo i pitanje o tome da li biste želeli da živite u društvu kao što je kinesko ili u samoj Kini. Ranija istraživanja koja su se ticala, recimo, Evropske unije ili Rusije, međutim, jasno pokazuju na koju stranu gleda srpska glava kada razmišlja o promeni životne sredine.

Želje i zablude

„Jedan procenat građana, barem nekih dvadesetak odsto, voleo bi da vidi Srbiju uređenu na način na koji je Putin uredio Rusiju, odnosno kako to trenutno izgleda u Rusiji. Ali budući opet da ljudi nisu imali priliku da putuju, njihovo razmišljanje o tome kako je Rusija uređena zasnovano je na izveštajima medija u Srbiji koji gotovo da nikad ne govore kritički prema tome šta se dešava u Rusiji. A kada u istraživanju koje se odnosi na EU postavite pitanje kako bi želeli da im država Srbija izgleda, iako taj emotivni momenat ide ka Rusiji, vi ćete uvek videti odgovore građana da bi pre želeli da Srbija izgleda kao neka Švedska, Austrija ili van EU Švajcarska, nego Belorusija, Rusija...“, kaže Beširi.

A bez sumnje, najbolji pokazatelj o tome gde građani Srbije žele da odu ili koji im sistem više prija, prema Beširijevim rečima, jeste procenat emigracije.

„Skoro dva miliona naše emigracije je u EU, više od milion emigracije je u SAD, dok u Rusiji imamo negde oko 36.000 naših državljana, odnosno ljude koji su već nastanjeni u Rusiji duže vreme. Te brojke govore o tome gde zapravo građani žele da odu. U Kini je svega 5000 građana Srbije, po nekim procenama. Dobar deo tih ljudi su mladi od 18 do 29 godina koji su otišli zbog studija ili da predaju jezik“, dodaje Beširi.

 

PUT DO SRCA GRAĐANA

Stefan Vladisavljev iz BFPE-a ocenjuje da se modalitet saradnje između EU i Beograda koji je najavljen u budućnosti ne razlikuje toliko od modaliteta saradnje koji imaju Beograd i Peking u ovom trenutku.

„EU je shvatila da je put do srca građana i političara Zapadnog Balkana kroz nove investicije, kroz nove infrastrukturne projekte. I upravo promocija tih investicija i projekata od strane zvaničnika Srbije i zemalja Zapadnog Balkana će posebno biti korisna i za EU. Dakle, imaćemo situaciju u kojoj će srpski politički lideri stajati pored nove deonice železnice i zastava Srbije i EU, a ne ispod zastava Srbije i Kine. Tako da se modalitet koji EU predstavlja kao modalitet za budućnost ne razlikuje mnogo od modaliteta kojim se u ovom trenutku služi Peking. I nekako Srbija za sada koristi oberučke sve pogodnosti koje joj nadmetanje velikih sila pruža, a to jeste infrastrukturni razvoj koji dodatno povećava popularnost i dodatno poboljšava poziciju trenutne vladajuće strukture u Beogradu“, ocenjuje Vladisavljev.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Južna pruga
Aleksandar Vučić

Brza železnica

03.05.2021. 23:00

Južna pruga

Pruga od Beograda do Severne Makedonije, osim što bi omogućila brži razvoj južne Srbije, privukla bi i saobraćaj sa strane, što bi Srbiji donelo dodatne prihode.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
19°C
10.05.2021.
Beograd

Najčitanije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve