GODIŠNJICA PRESUDE O NEZAVISNOSTI KOSOVA: Irelevantna odluka koja je promenila istoriju…

GODIŠNJICA PRESUDE O NEZAVISNOSTI KOSOVA: Irelevantna odluka koja je promenila istoriju…

foto: Nemanja Jovanovic


Neminovno je da su se tog 22. jula 2010. godine u glavi Vuka Jeremića, kao u košnici, rojile razne misli. Jednoga je sigurno bio svestan – tog dana dogodila se istorija. Prekretnica koja je umnogome odredila budućnost Srbije, budućnost Kosova i budućnost Jeremićeve političke karijere. Od tog dana on nosi svoje političko breme i dat je međunarodno pravni legitimitet budućnosti koju živimo danas.

Tačno je 15 časova i predsednik Međunarodnog suda pravde Hisashi Owada iz Japana izgovara:

“Deklaracija o nezavisnosti Kosova od 17. februara 2008. nije prekršila opšte međunarodno pravo”.

Ocena je donesena odlukom sudija 10:4. Ubedljivo…

“Međunarodno pravo ne sadrži zabrane proglašavanja nezavisnosti. Rasprava o pravu na samopredeljenje ili nužnoj secesiji od postojeće države nisu u domenu rasprave pred Međunarodnim sudom pravde, jer izlaze izvan okvira pitanja koje je postavila Generalna skupština UN. Pitanje koje je Generalna skupština postavila da li je neko delo u skladu sa međunarodnim pravom – jeste pravno pitanje. Od suda nije traženo da li je deklaracija u skladu sa domaćim pravom, već da li je u skladu sa medunarodnim normama. Pitanje ima i političku dimenziju, ali pre svega pravnu dimenziju – naveo je tada Owada.

Final touch. Prst u oko. Ende.

EPA/UN-ONU PHOTO / ICJ-CIJ/HO HANDOUT EDITORIAL USE ONLY

EPA/UN-ONU PHOTO / ICJ-CIJ/HO HANDOUT EDITORIAL USE ONLY

Jeremić je, u prisustvu ministra spoljnih poslova Kosova kojeg ne priznaje – Skender Hisenija, morao sebi da prizna da je pogrešio. I on i ceo tadašnji državni vrh Srbije na čelu sa Borisom Tadićem. Makar sebi…

“Očekujem da se Srbija okrene i dođe ka nama na razgovore o mnogim pitanjima zajedničkog interesa i zajedničke važnosti. Takvi razgovori mogu da se vode isključivo između suverenih država”, izjavio je Hiseni za medije.

Istovremeno, kao u nekoj lošoj paralelnoj stvarnosti, koja kao takva može biti produkt samo čovekove namere, Jeremić je za neke druge, a možda čak i iste medije rekao sledeće:

“Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Srbija će nastaviti da se bori mirnom diplomatskom borbom i naredna instanca nam je Savet bezbednosti. Najvažnije je očuvati mir i stabilnost cele pokrajine. Pozivam građane da ne nasedaju na provokacije. Sud je danas odlučio da se samo u tehničkom smislu izjasni o deklaraciji o nezavisnosti kosovskih Albanaca i praktično time izbegao da se izjasni o suštinskom pitanju da li su oni imali pravo na pokušaj secesije od Srbije”, rekao je tadašnji šef diplomatije Srbije.

Šteta što sudu suštinsko pitanje nije ni postavljeno…

vuk-jeremic-tanjug-zoran-zestic

Godinama kasnije, stručnjaci za međunarodno pravo ističu da ne samo što je problem što je postavljeno na pogrešan način, već i što niko tada nije shvatio da pravni argumenti ipak bili na strani srpskih predstavnika.

Naime, sud je tada sproveo dvostruki postupak. Prvo je tumačio da li je deklaracija u skladu sa međunarodnim pravom, a potom i da li je dokument u skladu sa rezolucijom 1244 i ustavnim okvirom UNMIK. Sudija je u mišljenju naveo da je u istoriji bilo usvajanja deklaracija o nezavisnosti, kao i da je nekim slučajevima to dovelo do stvaranja nezavisnih država, a da u drugima nije. Međutim, glavni argument bio je da nije ustanovljena zabrana na izdavanje takvih deklaracija.

Pročitajte još: Haški tribunal vs Specijalni sud

Kada je reč o rezoluciji 1244 i ustavnom okviru UNMIK, sud je jasno utvrdio da tu deklaraciju nisu usvojile privremene institucije samouprave, nego pojedina grupa političara koja sebe naziva “demokratskim predstavnicima građana” i da taj dokument nije ispratio ni relevantnu skupštinsku proceduru.

Poređenja radi, to bi bilo kao da je grupa političara u Beogradu usvojila dokument koji nema obavezujući karakter. Zanimljivo je da je sud tražio autentični tekst deklaracije i da je konstatovao da tekst nije objavljen ni u jednom službenom glasilu, privremenim institucijama na Kosovu, niti Umnika. tekst su dobili od samih donosilaca i od BBC-a koji je prenosio sa lica mesta.

Još jedna stvar, sud je konstatovao je da je sastanak, na kojem je grupa političara donela dokument, održan nerednim danom u nedelju, u zgradi Skupštine Kosova. Tom sastanku nisu prisustvovali samo srpski političari.

Sve ovo, prema oceni pravnika, ukazuje da je sa aspekta međunarodnog prava deklaracija – irelevantna. Samo što se toga tada niko nije setio… Tako je i poklonjen manevarski prostor kosovskim Albancima da koriste, pa čak i zloupotrebljavaju savetodavno mišljenje ICJ.

Foto: Printscreen

Foto: Printscreen

U svojoj knjizi “Međunarodnopravni status KiM i pridruživanje Srbije Evropskoj uniji” profesor međunarodnog prava Aleksandar Gajić i navodi da kosovski Albanci “redovno, i zlonamerno, pogrešno tumače savetodavno mišljenje suda”.

“Nisu retki navodi da je MSP ocenio da je nezavisnost Kosova u skladu s međunarodnim pravom (što svakako nije slučaj) i pogrešno kvalifikuju zaključak Međunarodnog suda pravde da sama deklaracija o nezavisnosti nije protivna međunarodnom pravu u prilog stanovišta o nezavisnosti Kosova. Naime, često se u raspravama i argumentaciji pre svega kosovskih Albanaca iznosi da su Rezolucija SB UN 1244 (1999) i Savetodavno mišljenje MSP po pitanju jednostrane Deklaracije o proglašenju nezavisnosti Kosova dva kontradiktorna dokumenta. MSP nije ocenio da je nezavisnost Kosova u skladu s međunarodnim pravom niti obrazloženje savetodavnog mišljenja daje povoda zaključku da su ispunjeni uslovi za nezavisnost Kosova ili da je Kosovo formirano kao nezavisna država. To nije bilo ni pitanje koje je postavljeno pred sudom niti je on našao da je potrebno da o njemu raspravlja radi donošenja savetodavnog mišljenja”, piše Gajić.

On potom i dodaje da na jednom mestu u savetodavnom mišljenju Sud ukazuje da je “Deklaracija o nezavisnosti pokušaj utvrđivanja konačnog statusa Kosova”.

“Činjenice koje je utvrdio mogu se tumačiti tako da idu u prilog stanovišta da Kosovo nije formirano kao nezavisna država, a da se akti kojima se nastoji formiranje Kosova kao entiteta nezavisnog od Republike Srbije preuzimaju van institucionalnog okvira koji je ustanovljen pravno obavezujućom Rezolucijom SB UN 1244. Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde čini se da kombinuje elemente pravnog rezonovanja utemeljenog na Rezoluciji 1244 i opšteg međunarodnog prava, s jedne strane, i “sudske diplomatije” s druge, kojom izbegava oštar sukob stanovišta različitih država po pitanju proglašenja nezavisnosti Kosova. Ono je pre izraz “diplomatije” Međunarodnog suda pravde koje je kombinovano sa osetljivim pravnim razmatranjima”, navodi Gajić u knjizi.

Kako tada, tako i danas. Paralelna stvarnost. Diplomatske borbe širom sveta. Očuvanje stabilnosti regiona. Provokacije i pozivi da se na njih ne reguje. Samo umesto Saveta bezbednosti za instancu imamo Brisel. Na kartu irelevantnosti odluke MSP-a, današnji srpski državni vrh igrao je prilikom lobiranja u borbama za Unesco i Interpol.
Ali prekasno je za mnoge druge stvari…

 EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

U kontekstu pomenutih paralelnih svetova – devet godina kasnije, u Beogradu godišnjicu ovog nemilog događaja niko ne pominje, iako svi znaju. U Prištini se, logično i legitimno, ona slavi i veliča. Sa sve Ramušem Haradinajem na čelu koji je pre svega nekoliko dana podneo ostavku zbog najnovijeg poziva u Hag.

Pročitajte još: Da li je ostavka Haradinaja nužan ili i dovoljan uslov…?

Njemu je, kao i Jeremiću, ovaj datum sudbinski određen, rekli bi ezoteristi… Kao da mu uvek unese neki nemir u život. Dan pred presudu, 21. jula 2010. stigao mu je poziv za Hag. Vratio se i u međuvremenu postao premijer. Devet godina kasnije, pismo iz nešto specijalnijeg suda u Hagu stiglo je dva ili tri dana pred godišnjicu odluke MSP-a koju sam Haradinaj naziva istorijskim danom za Kosovo. A gde je danas Jeremić…?

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar