HAŠKI TRIBUNAL VS SPECIJALNI SUD: Da li će “umetnik političkog preživljavanja” opet pobediti

HAŠKI TRIBUNAL VS SPECIJALNI SUD: Da li će “umetnik političkog preživljavanja” opet pobediti

EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ


Dok je Tirana ponosna, Priština podržava, a iz Beograda poručuju da se radi o još jednom “političkom triku”. Naravno reč je o odluci Ramuša Haradinaja da podnese ostavku na mesto premijera nakon što je pozvan da da iskaz pred Specijalnim sudom u Hagu.

Jedino što je ovde sigurno jeste da ova situacija Haradinaju nije nepoznata.

“Ramuš Haradinaj je umetnik političkog preživljavanja”, piše berlinski Tagesšpigel, oslanjajući se na činjenicu da će Haradinaju ovo biti treći put da će se naći pred Hagom i dodaje: “Bez obzira da li su u pitanju ratni zločini ili mafijaške aktivnosti – nekadašnjem komandantu UČK nikada ništa nije dokazano. Za sada.”

S obzirom na prethodno iskustvo, s pravom se postavlja pitanje po čemu će se ovaj odlazak u Hag razlikovati, odnosno da li će rad novofomiranog Specijanog suda biti drugačiji od rada Haškog tribunala.

Pre svega treba istaći da je bilo više neuspešnih pokušaja da se sankcionišu zločini nad Srbima i drugim nealbanskim manjinama, ali i Albancima, za koji se tereti Oslobodilačka vojska Kosova (OVK). Prema podacima Centra za humanitarno pravo u Prištini, 679 srpskih civila ubijeno ili nestalo nakon završetka rata u junu 1999. godine.

Raniji postupci za ratne zločine, vođeni na Kosovu i pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), bili su ometani zbog pretnji, pa čak i sumnjivih smrti svedoka. Kako bi se ovakva situacija izbegla i kako bi se svedoci zaštitili, sedište operativne grupe je u Briselu i zapošljava samo međunarodno osoblje.

Pošto pravosudni sistem Kosova nije mogao da pruži zaštitu svedocima u osetljivim predmetima, Evropska unija je 2011. godine osnovala specijalnu istražnu operativnu grupu za vođenje kriminalističke istrage o navodno počinjenim zločinima navedenim u izveštaju Saveta Evrope iz 2010, koji je sastavio švajcarski senator Dik Marti.

Povezane vesti – Ostavka Haradinaja samo nužan ili i dovoljan razlog za nastavak pregovora?

U izveštaju Dika Martija neki pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, albanske pobunjeničke grupe za vreme rata, optuženi su za otmice, premlaćivanja, pogubljenja po kratkom postupku, a u nekim slučajevima i za prisilno vađenje ljudskih organa na teritoriji Albanije. Žrtve su bile većinom Srbi i Romi s Kosova, ali među njima je bilo i Albanaca za koje se sumnjalo da su pre ili tokom rata sarađivali sa srpskim vlastima, kao i pripadnika suparničkih oružanih grupa. Posle rata, neke vođe te pobunjeničke grupe počeli su da se bave politikom i sada su na visokim položajima.

Čitav proces formiranja Specijalnog suda pratili su otpori struktura kosovskih vlasti i veterana OVK. Tako je predsednik Kosova Hašim Tači, jednom prilikom rekao, u vreme kada je plasirana ideja o formiranju Specijalnog suda, da zahtev međunarodne zajednice predstavlja najveću uvredu za državu i građane Kosova.

“Sud je monoetnički. Sud neće razmotriti nijedan od 400 slučajeva masakra na Kosovu počinjenih od strane države Srbije. Neće se baviti nijednim slučajem od 20.000 silovanih osoba od strane srpskih snaga. Ni u jednom slučaju se neće razmotriti više od 12.000 ubistava Albanaca, kao i nijedan slučaj od 2.500 nestalih. Dakle, ovaj sud se neće baviti nijednim zločinom Srbije počinjenim na Kosovu”, rekao je Tači.

Političke kontroverze mesecima su drmale Prištinu zbog informacije da bi moglo da dođe do osnivanja suda i podizanja prvih optužnica. Glavna tema prištinskih političara bila je gde će sud biti osnovan, ali i ko bi mogao da bude pozvan na saslušanje.

Edi Rama (2)

Pored Hašima Tačija ništa blaži, u svojim izjavama, nije bio ni Ramuš Haradinaj koji je takođe negodovao zbog ove ideje.

Paradoksalno ili ne, u tim trenucima kritike na račun Haradinajevih i Tačijevih stavova stigle su i iz Tirane. Edi Rama je jednom prilikom prozvao nosioce vlasti na Kosovu da “umesto da rešavaju velike probleme koje Kosovo ima, oni se trude da naprave nove”.

Osvrnuvši se na poslaničku inicijativu za ukidanje Specijalog suda, Rama je rekao da je to greška koja bi ih suočila sa ozbiljnim posledicama jer, prema njegovim rečima, to nije ništa drugo nego “izdaja” saveznika koji su im pomogli u “stvaranju kosovske države”.

“Stvaranje ovakvog problema je kao krava koja daje puno mleka, a onda šutne kantu i prospe ga”, rekao je Rama za pokušaj trojice kosovskih lidera da ukinu Specijalni sud.

Takođe, napore za ukidanje zakona o Specijalnom sudu predvodio je i Nait Hasani, poslanik vladajuće Demokratske partije Kosova, koju su osnovali Tači i drugi bivši lideri OVK.

“Specijalni sud je bio i biće neprihvatljiv za Kosovo. To je politički sud koji želi da kazni samo vojnike OVK zbog navodnih ratnih zločina”, rekao je svojevremeno Hasani.

Povezane vesti – HARADINAJ: Nema dokaza da sam kriv, greši onaj ko misli da se zeza sa mnom

Ipak Specijalni sud u Hagu, zvanično je formiran 2015. godine, a sa radom je počeo tek dve godine kasnije. Sud je zadužen za istragu zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i drugih krivičnih zločina u vezi sa navodima iz pomenutog izveštaja Saveta Evrope iz 2011. godine.

Dve godine rada, nijedna optužnica

Iako sud radi već dve godine do sada nije podignuta nijedna optužnica. Ali su zato bile vrlo česte promene tužilaca.

Tek što je 2011. Evropska unija osnovala Specijalni istražni tim na njegovo čelo je postavljen tužilac Klint Vilijamson. On je 2014. godine saopštio da je došao do dokaza koji su dovoljni za podizanje optužnice, zbog čega su kosovske vlasti 2015. bile primorane da usvoje zakonske i ustavne promene za formiranje kosovskog suda sa sedištem u Hagu. Ipak i nakon dve godine, od početka rada suda, optužnica još uvek nema.

Nakon Vilijamsona, 2014. godine za Specijalnog tužioca je  imenovan Amerikanac Dejvid Švendimen, koji je trebalo da obavlja tu funkciju do 2020. Međutim, u martu 2018. najavio je odlazak zbog isteka mandata u američkoj diplomatskoj službi. Na njegovo mesto u maju dolazi novi tužilac Džek Smit.

On je od 2008. do 2010. bio koordinator istraga u stalnom Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, gde je “bio zadužen za osetljive istrage nad stranim vladinim službenicima i pripadnicima paravojnih milicija osumnjičenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid”.

Novi tužilac ponovo je pokrenuo staro pitanje, kada će i da li će doći do optužnica. Eventualna prilika za to javila se nedavno kada su Haradinaj i bivši predsednik kosovske skupštine, Jakup Krasnići, dobili poziv iz Haga.

Ramus Haradinaj (21)

Posebno je interesantan poziv Haradinaja koji je već oslobođen optužnice Haškog tribunala. Ipak, pravilo non bis in idem – da nikome ne može biti dva puta suđeno za istu stvar, otvara nagađanja da su pronađeni novi dokazi, ili ne.

Advokat Goran Petronijević koji je branio optužene u Haškom tribunalu ističe za Ekspres da će Haradinajev slučaj isključivo zavisiti od volje Vašingtona.

“Moja lična saznanja su da protiv Haradinaja postoji mnogo dokaza koji mogu biti predmet novog postupka. Sad je sve na volji suda, a ja im ne verujem. To je moj generalni stav. Još kada je osnovan Specijalni sud i kada se slavilo, ja sam govorio da to može da bude samo jedna vrsta pritiska na albanske lidere u onom trenuku kada njihovim gazdama bude odgovaralo. Što se u ovom slučaju pokazuje kao tačno. U Haradinajevom slučaju postoji nekoliko varijanti kako će se cela stvar završiti, ali sve zavisi od Vašingtona”, kaže Petronijević.

Povezane vesti – VUČIĆ O OSTAVCI HARADINAJA: Bez euforije, razloga za slavlje nema

Da bi sve na kraju moglo da se završi na ispitivanju kao što je bio slučaj i do sada, govori i već navedena činjenica da Specijalni sud za dve godine saslušanja nema nijednu podignutu optužnicu. S druge strane, za zločine u istom ratu, Haški tribunal je ranije već osudio Nikolu Šainovića na 18, Nebojšu Pavkovića na 22, vladimira Lazarevića na 14 i Sretena Lukića na 20 godina zatvora.

“Varijanta da sud zaista radi i da su Ramuša pozvali da bi ga stvarno saslušali, proverili sve dokaze i prijave protiv njega – gotovo sam uveren da od toga nema ništa. Isto je i sa Haškim tribunalom, ali je po meni Specijalni sud potpuno zavisan od Vašingtona i radiće isto što je i Haški tribunal radio. Bramercova u Savetu bezbednosti i dalje priča kako nisu procesuirani svi Srbi koji bi trebalo, a niko od njih ne postavlja pitanje ko je od Albanaca procesuiran za tolike zločine, Hrvata, muslimana i tako dalje. Prema tome cela priča se svodi da je taj sud samo još jedan od disciplinskih organa NATO pakta kao što je i tribunal bio i kao što su i sudovi za ratne zločine u regionu. Svi su oni pod jednom kapom, pod jednim diktatom, pod jednim zadatkom. Šta god da se na kraju dogodi sa Ramušem zavisiće od odluke Vašingtona”, ističe Petronijević.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar