Vesti
03.05.2024. 12:13
Rade Jerinić

Godišnjica ubistava

Dani kada su deca ubila decu ‒ godinu dana bez odgovora

1
Izvor: ATAIMAGES / R.Z.

Treći i četvrti maj 2023. godine. Dva datuma kada je Srbija stala, zatečena masovnim zločinima u kojima su ubijena deca i čiji su počinioci – deca. Žrtve su izgubile živote tamo gde je trebalo da budu najsigurniji i najzaštićeniji. Neočekivano.

Jedan ubica je u bolnici, na neuropsihijatrijskom odeljenju, i neće odgovarati za svoj zločin. Drugi je u pritvoru i čeka suđenje koje može da bude završeno maksimalnom osuđujućom kaznom od 20 godina zatvora.

Zašto, kako, ko je kriv i šta uraditi da se takvi zločini više ne ponove – pitanja su koja ni godinu dana od oba zločina nisu dobila odgovore. A bez odgovara, bez suštine krivice i bez pravih krivaca i rešenja krivice ‒ pitanje je samo kada će se greške porodice i sistema, koje su dovele do jednog i do drugog zločina, ponoviti.

U nečijoj porodici. Možda baš na istim greškama. Možda baš sada kod nekih roditelja raste novi Kosta Kecmanović. Možda baš sada Centar za socijalni rad predlaže da se krivice oslobodi neki budući, novi Uroš Blažić. A žrtva tih grešaka danas, sutra, prekosutra moglo bi da bude bilo koje dete, i bilo koja deca. Naše dete, naša deca.

Kosta Kecmanović poneo je titulu pred kojom se Srbija stidi. Najmlađi masovni ubica na svetu. Dečak, koji nije imao punih 14 godina kada je naoružan očevim oružjem ušao u Osnovnu školu "Vladislav Ribnikar“. Svoju školu. Ubio je devetoro učenika i čuvara škole. Ranio je petoro đaka i nastavnicu istorije.

Pucao je u svoje drugare i svoju nastavnicu. A onda je izašao u školsko dvorište i pozvao policiju koja je odmah došla i privela ga. Javnost, šokirana zločinom, istog dana saznala je i da počinilac neće odgovarati za zločin. Kosta Kecmanović, učenik VII/2 odeljenja, u trenutku zločina nije imao 14 godina života i po zakonu nije krivično odgovoran.

Posle privođenja, Kosta Kecmanović je prebačen u bolnicu, na neuropsihijatrijsko odeljenje, gde je i danas.

Brojne teorije, činjenica malo

Za ovih godinu dana, u medijima su se o njemu i razlozima zašto je počinio zločin pojavljivale brojne teorije. Najpre one da su ga druga deca, njegovi školski drugari zanemarivali i zlostavljali i da im se zato osvetio. Ta teorija vrlo brzo se zvanično pokazala lažnom. Kosta Kecmanović nije bio žrtva vršnjačkog nasilja.

Druga teorija bila je da su ga otac Vladimir i majka Miljana, ugledni lekar i biolog, forsirali, držali pod tenzijom, od njega očekivali više nego što može, pa i da je u kući bio pod psihičkom torturom. Treća je da on lično nije mogao da podnese da bilo ko drugi bude bolji đak od njega.

Zvanična činjenica je samo jedna: Kosta Kecmanović je u trenutku izvršenja zločina bio svestan šta radi. Medicinskim rečnikom – bio je uračunljiv. U toj jednačini, sa medicinskim objašnjenjem, nedostaje međutim pravni rečnik, zakonski okvir da se zločinac kazni.

Da li je Kosta Kecmanović toga bio svestan i da li je računao na to tog 3. maja 2023. kada je u školu pošao naoružan, dok je u njegovoj sobi ostao spisak đaka koje je planirao da ubije?

Odgovora na to nema, kao što nema ni odgovora šta se dešavalo u kući Kecmanovića i u Kostinoj glavi, i šta je dovelo do toga da dečak koji nema ni 14 godina počini takav zločin. Zvanične institucije o tome ćute godinu dana.

A upravo je taj odgovor jedini koji bi javnosti, pre svega roditeljima ubijene dece, dao odgovor na pitanja sa kojima se bude i ležu, i žive 24 sata dnevno poslednjih godinu dana. Bio bi to i odgovor koji bi postavio nove temelje i vaspitanja i porodičnih odnosa, i upozorio na znake, signale, na koje bi svaki roditelj, svaka porodica, okolina, škola i sve druge institucije ubuduće mogle i morale da reaguju. Da upozore, da spreče...

Tih odgovora nema.

Lekare, neuropsihijatre koji su danas zaduženi za Kostu Kecmanovića zakon obavezuje na ćutanje. Zaštita privatnosti. A javnosti su ti odgovori, i to kao zvanični, neophodni...

Da li je Kosta Kecmanović sa ili bez psihijatrijske dijagnoze, da li je sociopata ili psihopata, da li je rođen ili vaspitan kao zločinac, da li su i gde pogrešili njegovi roditelji, koji je ključni trenutak njegovog odrastanja u kom je odlučio da ubija?

Pokrenuto pet parničnih postupaka

Odgovor na pitanja: "Zašto, ko je i kako kriv“ – roditelji ubijene dece u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar“ pokušali su da dobiju zakonski, preko suda.

Ukupno pet parnica roditelji ubijene i ranjene dece pokrenuli su pred Višem sudom u Beogradu. Ti postupci bili su i njihova prva i jedina prilika da zvanično, pred institucijama države progovore. A govorili su redom, jedan roditelj za drugim, jedna majka za drugom, jedan otac za drugim ocem.

Govorili su o svojoj deci, od momenta kada su rođena, kako su ih vaspitavali, voleli, pazili na njih, o onome što su voleli, želeli... Bila su to svedočenja na koja su plakali svi u sudnici.

Andrija Čikić svirao je klavir, Katarina Martinović bila je balerina, Ana Božović i Bojana Asović tog dana su bile dežurne učenice u školi. Nisu ni poznavale Kostu Kecmanovića. Sofija Negić volela je život i pravdu. Mara Anđelković išla je na engleski, glumu, karate... Bila je svoja. Angelina Aćimović za sobom je ostavila crteže haljina, Ema Kobiljski bila je neustrašiva, Adriana Dukić lepršava i odgovorna. A o svima njima u školskim satima brinuo je čuvar Dragan Vlahović. Ubijen je prvi.

Parnični postupak jedini je koji se vodi i protiv Koste Kecmanovića, a osim njega, roditelji žrtava tužili su i njegove roditelje – oca Vladimira Kecmanovića i majku Miljanu Kecmanović. Tuženo je i rukovodstvo škole, čija je direktorka u međuvremenu smenjena. I to je, pored ostavke ministra prosvete Branka Ružića, ubrzo posle zločina – jedina smena.

Parnični postupak bio je i jedina prilika novinarima da uživo vide tuženog Vladimira Kecmanovića, koji se na suđenja sprovodi iz pritvora u kome je od dana kada je njegov sin počinio zločin. Javnost nije imala priliku da ga vidi jer ga zatvorski čuvari u sudnicu sprovode tek kada fotografi i snimatelji, po nalogu suda, napuste Palatu pravde. Njegova supruga, Miljana, majka Koste Kecmanovića, dolazila je u sud u pratnji advokata.

Vladimir Kecmanović sudu se obratio samo jednom, početkom aprila. Jedanaest meseci od zločina koji je počinio njegov sin.

Odgovore koje su od njega očekivali svi, novinari, sudija, a pre svega roditelji ubijene dece nisu dobili. Vladimir Kecmanović samo je rekao da bi i kao otac i kao lekar reagovao da je znao šta se dešava u glavi njegovog sina, ali da ni on, niti bilo ko iz okoline, pa ni iz škole, nije primetio ništa čudno.

Performans Vladimira Kecmanovića pred medijima

Za roditelje ubijene dece ta izjava Vladimira Kecmanovića nije ni približna objašnjenju koje su očekivali. Advokat koji zastupa porodice ubijene dece Ognjen Božović izjavio je da su roditelji svojim svedočenjima poslali vapaj svima, a da je izjava Vladimira Kecmanovića bila performans pred medijima. 

"Roditelji šalju vapaj svima, počevši od roditelja, preko obrazovnih ustanova, državnih organa, celokupnog društva. Vapaj da preispitamo vrednosti, svoje postupanje, da pogledamo našu decu, da ih zagrlimo i poljubimo, i kažemo im da ih volimo. A Vladimir Kecmanović je odbijanjem da odgovori na važna pitanja iskazao nepoštovanje prema žrtvama, njihovom porodicama, sudu i celokupnom srpskom narodu“, rekao je advokat Božović objašnjavajući da je Kecmanović odbio da odgovori na pitanja zbog kojih se roditelji i nalaze u sudnici: za odgovornost roditelja, za zanemarivanje deteta i njegovog psihičkog stanja i za davanje velikokalibarskog vatrenog oružja detetu u ruke.

"Jedini razlog njegovog pojavljivanja u sudnici je davanje lažnog saučešća i izjave da su ga sprečavali 11 meseci da uputi saučešće. Niko porodicu Kecmanović nije sprečavao da sakrivaju i otuđuju imovinu posle 3. maja, ali ih je neko sprečavao da upute pismo saučešća“, istakao je Božović.
 

Miljana Kecmanović, koja je trebalo da svedoči posle svog supruga, odbila je da dođe u sud i svedoči sve dok izjavu ne da u drugom, krivičnom postupku koji se vodi protiv nje, njenog supruga Vladimira, kao i vlasnika i instruktora streljane.

U tom postupku, oba roditelja Koste Kecmanovića optužena su zbog nebezbednog držanja oružja i municije, Vladimir i za ugrožavanje opšte sigurnosti. Optuženi su i vlasnik streljane u koju je Vladimir vodio sina da vežba pucanje i instruktor koji je vežbao Kostu Kecmanovića. U tom postupku, tužilac je u optužnici za Vladimira Kecmanovića tražio 12 godina zatvora, za Miljanu Kecmanović dve godine i šest meseci, a za predsednika streljačkog kluba i instruktora u tom klubu kazne zatvora od po tri godine.

Šta se dešava u tom postupku, zvanično javnosti nije poznato jer je odlukom suda, radi zaštite maloletnika, ceo postupak zatvoren za javnost.

I upravo takva odluka zatvorila je i svaku mogućnost da javnost sazna činjenice koje bi morala da zna i sa kojima bi morala da se suoči. Sa kojima je morala da se suoči još pre godinu dana. Odmah posle zločina.

I za Uroša Blažića roditelji imaju samo jedno pitanje: "Zašto?“

A pedeset kilometara dalje, u šumadijskim selima Malo Orašje i Dubona, roditelji dece koja su ubijena 4. maja, samo dan posle zločina u OŠ "Vladislav Ribnikar“, čekaju da počne suđenje ubici – Urošu Blažiću, mladiću koji je imao 20 godina u momentu kada je na tri mesta pucao iz "kalašnjikova“ i pištolja. I oni imaju samo jedno pitanje za ubicu: "Zašto?“

Zašto je ubio njihovu decu. A ubio ih je devetoro. U Malom Orašju ubio je šestoricu mladića: Nikolu Milića, Marka Mitrovića, Nemanju Stevanovića, Lazara Milovanovića, Aleksandra Milovanovića i Petra Milovanovića.

U Duboni, na drugom mestu pucnjave, ispred kuće Milomira Mijailovića, ranio je četvoricu muškaraca. Trista metara dalje, u centru Dubone, u dvorištu osnovne škole ubio je troje mladih, Dalibora Todorovića i brata i sestru Milana i Kristinu Panić. Ranio je još četvoro mladih.

Uroš Blažić uhapšen je posle osam sati potrage, na imanju svog ujaka u blizini Kragujevca. Na saslušanju kod tužioca u Višem tužilaštvu u Smederevu, koje je mesno nadležno za istragu, Blažić je priznao zločin. Priznao je, ali je iz njegovog priznanja jasno da se nije pokajao za ubistva koja je počinio.

Svoj zločin pokušao je da opravda lažnom tvrdnjom da je u selu, u koje se iz Beograda vratio posle srednje škole, osećao podsmeh, ruganje i ismevanje. Lažnom, jer roditelji ubijene dece tvrde da su njihova deca Uroša Blažića znala samo iz viđenja i da se sa njim niko od njih nije družio. Neka deca ga nisu ni poznavala.

Za razliku od masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar“ gde se ne zna ko je, kako i zašto zakazao u slučaju Koste Kecmanovića, kod Uroša Blažića situacija, koja je prethodila zločinu koji je počinio 4. maja 2023, prilično je jasnija. Zakazale su institucije koje su mu opraštale ranija i prekršajna i krivična dela.

Dosije Uroša Blažića otvoren 2019. godine

A dosije Uroša Blažića u policiji otvoren je 2019. godine, četiri godine pre masovnog ubistva koje je počinio. Za te četiri godine, protiv njega podnete su dve prekršajne i jedna krivična prijava.

Prekršajne prijave podnete su zbog drskog i bezobraznog ponašanja, izazivanja tuče, posedovanja noža. Krivična 2021. zbog napada na ovlašćeno službeno lice prilikom vršenja službene dužnosti, odnosno kada se Uroš Blažić upravljajući motociklom oglušio o naredbu policijske patrole da stane, da bi nakon što ga je policija sustigla odgurnuo policijskog službenika i pobegao. U momentu izvršenja ovog krivičnog dela Uroš Blažić bio je maloletan pa su u slučaju postupali Više tužilaštvo za maloletnike i Centar za socijalni rad.

I u obe institucije, međutim, smatrali su da je svrsishodnije da krivični postupak protiv Uroša Blažića bude obustavljen. Sud za maloletnike presudio je po njihovom predlogu. Postupak je obustavljen, a obrazloženje je bilo da Uroš Blažić u međuvremenu nije počinio novo krivično delo.

Uroš Blažić tako je 2021. izbegao kaznu za počinjeno krivično delo. Roditelji ubijene dece u Malom Orašju i Duboni smatraju da bi sve bilo drugačije da je Uroš Blažić tada bio kažnjen, da je bio u zatvoru ili da su na njegovo ponašanje reagovali roditelji i Centar za socijalni rad.

Centar za socijalni rad na Zvezdari, koji je postupao u tom slučaju, nijednom se od zločina Uroša Blažića nije oglasio da obrazloži svoje mišljenje da je svrsishodnije da se postupak protiv tada maloletnog Uroša Blažića obustavi.

Oglasilo se samo Više tužilaštvo koje je saopštilo da je postupajući tužilac u ovom predmetu najpre tražio osuđujuću kaznu, ali da se zatim saglasio sa mišljenjem Centra za socijalni rad. Sud za sve ovo vreme ćuti.

A odgovori su potrebni da se zločini ne bi ponovili.

Uroša Blažića sada čeka novo suđenje, za devetoro ubijenih i trinaestoro ranjenih. Početak suđenja zakazan je za 23. maj u smederevskom sudu. Po zakonu, Blažiću, koji u momentu kada je izvršio zločin nije imao 21 godinu života, preti maksimalna zatvorska kazna od 20 godina zatvora. Roditelji ubijene dece traže i očekuju doživotnu kaznu.

 

 

 

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
23°C
20.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve