Hotel Srbija

Oće centrala jednom da pogreši, ali ne sto puta - viče u slušalicu Ilija Čvorović / Bata Stojković „provokatoru“ sa druge strane telefonske slušalice. Isto pravilo moglo bi možda da važi i za srpske ugostitelje, ili one koji bi time želeli ozbiljnije da se bave. Jer jedan primer u kojem se dvokrevetna soba sa zajedničkim kupatilom, za 13 dana, i to bez obroka, preko interneta nudi za skoro 2.000 evra, može da bude slučajnost.

Ali kada iza toga slede oglasi sličnog tipa, gde se „vila“ sa plastičnim bazenom nudi za 1.600 evra na sedam dana, ili dvokrevetna soba sa zajedničkim kupatilom, takođe na sedam dana, za 100.000 dinara, pa seoska kuća sa letnjikovcem za isti period po ceni od 1.224 evra, reklo bi se da malo slučajnosti tu ima.

Ne pomaže čak ni to što uz sve to dobijate i pogodnosti besplatnog parkinga, korišćenja interneta, a na raspolaganju vam je čak i terasa, jer biste na sve to morali da dodate i 30 evra boravišne takse...

Šalu na stranu, tek vlasnici pomenutih objekata uglavnom se pravdaju time da su sajtovi za izdavanje smeštaja, preko kojih su oglasi i lansirani, sami odredili te cene. Pitanje je, međutim, na osnovu čega su oni te cene mogli da odrede ako im neko nije dao odgovarajuće informacije. Jer cene na istim lokacijama, u istom periodu prethodne godine nisu bile tolike.

Sve, dakle, miriše na to da su pojedinci pokušali da iskoriste i zloupotrebe situaciju sa epidemijom koronavirusa. Velika većina građana Srbije, suočena sa nemogućnošću odlaska na more, odlučila je da iz grada pobegne na neke od srpskih planina, banja, jezera...

A tamo ih je, da javnost na vreme nije reagovala, moglo sačekati i jedno ovako neprijatno iznenađenje.

Usledilo je, naravno, mnoštvo duhovitih komentara, u smislu da su, eto, jadni ljudi morali da se opredele za letovanje na Maldivima, jer im je bilo preskupo da upoznaju čari Bajine Bašte, Guče ili Sokobanje...

Iz nadležnih državnih institucija, kao i iz onih koje se bave promocijom srpskog turizma, međutim, kažu da do sada ipak nisu imali nikakvih pritužbi kada je u pitanju kvalitet smeštaja i usluga koje pružaju domaći ugostitelji. Veruju da je reč o nesporazumima za koje su, kako vlasnici "prozvanih" objekata tvrde, odgovorni sajtovi preko kojih se pomenuti ugostitelji oglašavaju.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miroslav Knežević priznaje da je onaj najdrastičniji primer iz Guče propratio kroz medijske napise i priloge, ne udubljujući se previše u prirodu samog slučaja.

"Malo sam ispratio u medijima i, koliko sam video, to nije bilo tačno. To su bili pojedinačni slučajevi“, kaže Knežević za „Ekspres“.

Dodaje i da su smeštajni kapaciteti na onim najpopularnijim destinacijama „baš, baš popunjeni“ te da za sada nema primedbi, odnosno nema slučajeva da su se gosti žalili ni na kvalitet, ni na cene...

"Nemamo konkretan pokazatelj da je to tako. Često i telefonom anketiram po samim destinacijama i mogu da kažem da je popunjenost kapaciteta na visokom nivou, a nemamo ni žalbi ni prigovora na nivo kvaliteta usluge i cene“, kaže naš sagovornik.

Sigurno je, dodaje, da ima i onih koji su povećali cene, jer „to je i deo poslovne politike na koju ne možete da utičete“. Gosti, međutim, prema njegovim rečima, definitivno znaju gde žele da idu i da li je to ono što im odgovara ili nije.

"Nije lako danas gosta prevariti u eri savremenih tehnologija. Sve se da lako proveriti, i slike i iskustva drugih“, kaže Knežević.

I zaista, jednostavnom pretragom mogu da se uporede cene smeštaja u regionu, koje su zbog pandemije koronavirusa znatno opale, sa onima po Srbiji, kao i to šta ugostitelji nude u Srbiji, a šta u okolnim zemljama. U takvoj situaciji, naravno, mnogi će se zapitati da li smeštaj u kućici u blizini neke reke u Srbiji vredi tri ili četiri puta više od apartmana na moru. O ukusima, naravno, ne vredi raspravljati.

Stav sličan Kneževićevom iznosi i pi-ar Turističke organizacije Srbije Lijana Stanković.

"Cene su rezultat slobodnog tržišta, a turistička inspekcija je nadležna da kontroliše da li je neko neosnovano podigao cene. I direktorka TOS i ministar Ljajić su još na samom početku epidemije izjavljivali da ljudi ne bi trebalo da zloupotrebljavaju ovu situaciju. Bila je to kao neka usmena preporuku. Problem je što dosta ljudi koji su želeli da zakupe neke objekte nisu pažljivo čitali. Pa su gledali kuće koje su za 13 osoba, pa je takva i cena. Dakle, nije to cena po osobi. Ima i izvlačenja iz konteksta. A zavrzlamu sa primerom u Guči napravio je, prema rečima vlasnika, jedan sajt za izdavanje smeštaja koji je samoinicijativno napisao drastično veću cenu od realne, bez njihovog znanja“, kaže Stankovićeva za "Ekspres".

Na pitanje koliko takvi slučajevi mogu više da štete turizmu Srbije u narednom periodu, ona odgovara da, u principu, svaki vlasnik nekog smeštaja preuzima odgovornost za sebe.

"Ovo jeste bila prilika da se pokažu. Na njima je da li će i sledeće godine da ugoste ljude ili će ih gosti pamtiti po tome da su cene bile nesrazmerne kvalitetu. Utisak je generalno, bar prema onome što dobijamo sa terena od lokalnih turističkih organizacija, da su kapaciteti popunjeni, posebno na ovim najtraženijim destinacijama. To posebno važi kada su u pitanju etno-domaćinstva, čak i ona malo luksuznija, sa bazenom na primer. Kako se kaže, svaka roba nađe svog kupca. A konkretno je na vlasnicima kakav će utisak da ostave i za sledeću godinu“, kaže pi-ar TOS-a.

Ona isto tako dodaje da moramo da budemo svesni i da su se ove godine ljudi više i usmerili da traže smeštaj po Srbiji. Istovremeno, kaže, veruje i da mnogo ljudi i ne zna koje su zaista cene.

"Mnogi ih nisu poredili sa prošlom godinom. A javljali su nam se hotelijeri da nam kažu da su im cene iste kao i prošle godine. Lokalne turističke organizacije, bar kada je reč o onome što je pod njihovom nadležnošću i u šta su imali uvid, sve odreda pišu da su cene prošlogodišnje. Mi, naravno, imamo uvid u one smeštaje koji su registrovani. Verovatno postoje kuće koje nisu registrovane, a izdaju se preko interneta, ali u to niko nema uvid, jer to je siva zona“, dodaje Stankovićeva.

Priča o srpskom turizmu ima, naravno, još jedan mogući ugao gledanja. A to je, koliko su zarad turizma određeni lokaliteti „promenili svoj izgled“, ali ne baš nabolje. Ima li, na primer, u jednoj vazdušnoj banji, što je status koji Zlatibor nosi već više od 120 godina, mesta za višespratnice, maltene solitere, koji sve više okupiraju planinu?

Sagovornici „Ekspresa“ gotovo unisono odgovaraju da je to „pitanje za drugi resor“. Istina, dozvole za izgradnju daju lokalne samouprave, ali bi sve to trebalo da bude pod nadzorom Ministarstva građevinarstva, ali bi svakako ponešto mogli da kažu i iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Kada je reč o tome koliko takva izgradnja utiče na turizam, mišljenja su, prema Kneževićevim rečima, oprečna, ali se sve na kraju svodi na gledanje brojki.

"Kada vidite da postoji kontinuirani rast turističkog prometa, šta god da kažete suvišno je. Turisti i dalje odlaze. E sad, kakav je subjektivni osećaj, može se utvrditi istraživanjem stavova samih gostiju. A to možete postaviti pitanje samoj Turističkoj organizaciji Srbije. Objektivno, broj turista raste svake godine, i šta god da kažete, delovaće pogrešno“, kaže Knežević.

Ni u Turističkoj organizaciji Srbije ne bi se složili sa time da preterana i, po mnogima, nekontrolisana gradnja negativno utiče na razvoj turizma.

"Zlatibor je u top pet najposećenijih destinacija u Srbiji i kada su u pitanju domaći, ali i strani turisti“, ističe Lijana Stanković.

Pitanje je, naravno, da li se pri davanju dozvola za gradnju vodi računa o očuvanju samih lokaliteta. A za to su nadležne lokalne samouprave.

Lijana Stanković slaže se da bi time trebalo da se bave nadležna ministarstva.

"TOS se bavi promocijom Srbije, a podrazumeva se da i druge državne institucije treba da rade svoj posao, da sve bude po zakonu i u skladu sa prirodom“, dodaje ona.

Ima, naravno, i stvari koje ne zavise ni od države, a donekle ni od lokalne samouprave, već pre svega od nas samih. A reč je, naravno, o tome koliko sami brinemo o prirodi i mestima na koja odlazimo.

Proteklih dana na više mesta moglo se pročitati o tome kakav haos od đubreta ostaje iza turista na Srebrnom jezeru, koje ponekad više liči na đubrište nego na izletište. Slične se stvari mogu videti i na nekim drugim mestima.

Javnost je, na primer, bila zgrožena i činjenicom da je neko, a mnogi sumnjaju na jednog medijskog mogula, leteo helikopterom iznad kanjona reke Uvac, što je dovelo do toga da je šest mladunaca beloglavog supa, inače zaštićene vrste, ispalo iz gnezda.

Miroslav Knežević ističe da je Ministarstvo još ranije kroz kampanju za letovanje u Srbiji apelovalo i na same destinacije, odnosno lokalne organizacije i samouprave da se pripreme na takve stvari.

"E sad, to je kompletna nadležnost lokalne samouprave. Oni koji inače imaju veći broj gostiju na to su se već nekako navikli i njima to nije strano. Moguće je da ima sporadičnih slučajeva, ali ne bih komentarisao nešto što nije u našoj nadležnosti. Zaista treba iskoristiti priliku i pokazati kako sve može da bude u savršenom redu i predstaviti to turistima kako bi dolazili i ubuduće. Ne samo dok traje leto, nego i na jesen i na proleće... Ovo jeste prilika da se svako turistima predstavi u najboljem svetlu. E sad, svako će da snosi odgovornost za to da li je to uradio na pravi način ili nije“, kaže Knežević i zaključuje da se neodgovornim ponašanjem svakako šalje loša poruka.

Lijana Stanković dodaje da i za te stvari postoje nadležne inspekcije, ali ističe i da mnogo toga zavisi od samih domaćina, ali i od lokalne samouprave koja redovno treba da odnosi đubre.

"Naravno da uvek može da bude bolje. Rekla bih da smo u odnosu na prethodne godine ipak nešto naučili, i da smo i u tom delu održavanja čistoće i ekologije sve bolji", kaže Stankovićeva.