Vesti
13.09.2021. 06:20
Marko R. Petrović i Đoko Kesić

Beograd i Zagreb

Hrvati i mi: Tačka preokreta

Zoran Milanović, Aleksandar Vučić i Borut Pahor 11.9.2021.
Izvor: EPA / IGOR KUPLJENIK

Mogu li Srbija i Hrvatska da se slože oko čega se ne slažu i da te stvari ostave po strani kako bi bez dodatnog pritiska pokušale da reše druge probleme koje opterećuju dve države?

To je, na kraju krajeva, rekli bismo i poruka koju je na neki način kroz intervju objavljen u prethodnom broju „Ekspresa“ i poslao specijalni savetnik hrvatskog premijera za spoljnu politiku Mate Granić.

Svi sagovornici „Ekspresa“ koje smo ovim povodom kontaktirali, u principu, nemaju šta da zamere toj ideji, na teorijskom nivou. Jer normalizacija odnosa u obostranom je interesu. Gotovo svi odreda, međutim, imaju skepsu oko praktičnog dela sprovođenja ovih ideja.

A razloge za skepticizam pronalaze uglavnom iz dosadašnjih pokušaja da se odnosi na relaciji Beograd–Zagreb „relaksiraju“, bez obzira na to da li je reč o političkom, ekonomskom, humanitarnom ili kulturnom planu. Svako iz svog „resora“ pronalazi moguće prepreke za sprovođenje međudržavne politike koja bi u drugom planu ostavila trenutno nerešiva pitanja, a fokusirala se na probleme koje bi bilo moguće prevazići.

Srbija i Hrvatska 11.9.2021.
Izvor: Shutterstock

U Ministarstvu spoljnih poslova, na primer, nezvanično ocenjuju da su Granićeve poruke „zanimljive“, ali i da su potpuno na liniji dosadašnje politike premijera Andreja Plenkovića.

„Teorijski sve to lepo zvuči, ali pitanje je kako se to može sprovesti u praksi. Kako, na primer, da predstavnici hrvatske manjine dobiju svoje poslanike u Skupštini Srbije, ako njihove stranke ne učestvuju na izborima ili to čine u okviru koalicija koje ne pređu cenzus? A da učestvuju samostalno, osim što ne bi imale cenzus, glasovi bi im se množili i koeficijentom 1,35, što znači da bi na svakih 100 glasova dobili još 35 glasova“, kaže nezvanično za „Ekspres“ visoki funkcioner srpskog Ministarstva spoljnih poslova.
 

Sumnje ima i kada je reč o ideji o arbitraži po pitanju granice na Dunavu, pri čemu bi se, praktično, prema onome što je Granić naveo u intervjuu, obe države obavezale da bi, ukoliko se same prethodno ne dogovore, prihvatile odluku Međunarodnog suda pravde u Hagu.

„Hrvatska je, međutim, prva koja nije priznavala rezultate arbitraže sa Slovenijom. Zašto bi u ovom slučaju bilo drugačije?“, pita se naš sagovornik.
 

I dok je za državne službenike donekle i očekivano da pokazuju određene rezerve, zanimljivo je da se određene sličnosti mogu naći i u stavovima predstavnika nevladinog sektora koji, praktično bezrezervno, apeluje na otopljavanje odnosa među državama.

Tako, na primer, Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam pozdravlja Granićeve stavove, ali ističe da je, ipak, potrebno da usledi „akcija sa vrha“, koja bi doprinela normalizaciji situacije.

„Istina jeste da Granić to govori kao Plenkovićev savetnik, ali dovoljno je da, na primer, Milanović izađe sa nekom neprimerenom izjavom pa da sve to padne u drugi plan“, kaže Popov za „Ekspres“.
 

To je, dodaje, inače matrica po kojoj funkcionišu političke elite sa obe strane granice, gde, kako kaže, „drugi ešelon političara“ služi da svojim izjavama podgreva atmosferu i time skreće pažnju građana sa unutrašnjih problema.

On priznaje da je još ranije očekivao da će se nešto popraviti na relaciji Beograd–Zagreb, ističući kako je mnogo nade polagao nakon potpisivanja deklaracije o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja 2016. godine u Subotici, kao i posle posete Aleksandar Vučića Zagrebu dve godine kasnije.

„I nakon ta dva susreta Vučića sa Kolindom Grabar Kitarović, koja je tada bila predsednica Hrvatske, očekivao sam da će stvari da krenu u boljem pravcu, ali se nažalost to nije dogodilo. Imamo međudržavne komisije za skoro sva sporna pitanja, i dokle smo stigli – nigde“, kaže Popov, dodajući da su neke stvari ipak učinjene, na primer kada je reč o položaju manjina, i to pre svega položaju hrvatske manjine u Srbiji.
 

On, međutim, ima i jednu konstruktivnu primedbu – a to je da bi trebalo početi sa praksom održavanja zajedničkih sednica vlada Srbije i Hrvatske.

„Nije mi jasno zbog čega to do sada nije rađeno. Imali smo zajedničke sednice vlada sa, recimo Slovenijom, sa kojom nemamo nijedno nerešeno pitanje, a nemamo isti tip sastanaka sa Hrvatskom sa kojom toliko toga treba da rešimo“, kaže Popov.
 

Posebna tema međudržavnih odnosa Srbije i Hrvatske jeste polje ekonomije i privredne saradnje, koja postoji, ali je, bar što se tiče srpske strane, na daleko nižem nivou od željene.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, slaže se da je najprirodnije da ukupno konfliktni međudržavni odnosi Hrvatske i Srbije treba da se relaksiraju. On kaže da se takvi nesporazumi najlakše otvaraju privrednom saradnjom dveju zemalja.

On podseća da je ekonomska saradnja između Hrvatske i Srbije, odmah posle rata, dosta dobro funkcionisala kada je Hrvatska bila u okviru Cefte. Tada su Hrvati insistirali na toj saradnji, recimo u otkupu šećerne repe, kukuruza...

„Kada je, međutim, Hrvatska ušla u EU, stvari su se radikalno promenile. Oni sad imaju mnogo povoljniju poziciju, a to je zapravo jedan od razloga zašto stvari ne funkcionišu. Navodim primer Ugovora o sukcesiji. Hrvatska je sa svojim pravosudnim sistemom prisvojila imovinu koja je van svake sumnje bila u vlasništvu srpskih preduzeća. Istina, u toj praksi bilo je i dobrih rešenja sa obe strane. Ali smo često bili svedoci apsurdnih primera, nezakonitih presuda hrvatskih sudova koje su podržavali i beogradski sudovi. Pomenuću samo slučaj ’Mladost turista’, gde su njihovo nesporno vlasništvo – turističke objekte na hrvatskoj obali – hrvatski sudovi osporili. Čak su tražili da ’Mladost turist’ plati sudske i druge troškove u iznosu od nekoliko stotina hiljada evra, što su prihvatili i beogradski sudovi. Oni, dakle, štite imovinu srpskih preduzeća u Hrvatskoj, nego dosuđuju da ’Mladost turist’ plati te troškove. Njih nije zanimalo što su te presude u Hrvatskoj bile apsolutno zakonski neutemeljene“, kaže profesor Savić za „Ekspres“.
 

On ukazuje i na još složeniji problem koji opterećuje srpsko-hrvatske državne odnose, a to je imovina Srba koji su ratom proterani iz Hrvatske. Hrvatska je donela zakone prema kojima ako ne živite ili ako ne obrađujete zemlju u poslednjih dvadeset godina, gubite pravo na imovinu.

„Sa Ceftom smo imali nekih dodirnih tačaka koje nas spajaju. Sada, nažalost, imamo mnogo više tačaka koje nas razdvajaju. I kada na sve to dodamo političke odnose, onda, nažalost, nema tu mnogo prostora za ekonomsku saradnju, a bili smo deo zajedničke ekonomije bivše SFRJ. Podsećam, nakon razdruživanja, rekao bih 10, 20 godina je postojala strahovita oslonjenost jednih na druge. Na primer, sankcije su tu bile, građanski rat u Hrvatskoj, a roba iz Hrvatske putovala je i nalazila put do Srbije. Za ’Crvenu zastavu’ ’Jugoplastika’ je pravila odlivke za ’jugo’, sve je uredno stizalo i uredno je plaćano. Evo ironije – ja sam kupio jedan čamac u Kninu u julu 1991. godine kada je Hrvatska proglasila nezavisnost. Čamac je stigao na beogradsku železničku stanicu krajem septembra meseca“, kaže Savić.
 

I dok su tada ostaci zajedničke države videli zajednički ekonomski interes, danas, strahuje profesor Savić, možemo da očekujemo da će tu biti sve više i više problema.

„Naravno, ne isključujem neke pojedinačne priče. Hrvatska velika preduzeća su Srbi kupovali u procesu privatizacije. Ali videli smo kako se završilo sa ’Agrokoromʼ,’Dijamantom’, ’Frikomom’. Ali to su uglavnom ostaci prošlosti“, dodaje on.
 

Problem postoji i u tome što se u, na primer, hrvatskim marketima može naći vrlo ograničena ponuda robe iz Srbije, dok sa hrvatskom robom u Srbiji stvari stoje drugačije. Isto tako, gotovo nijedna srpska firma nije otvorila tamo svoje preduzeće, svoju fabriku ili trgovinu. U Srbiji pak mnoštvo hrvatski firmi uspešno i bez problema posluje, što je svakako dobro.

„U svakom slučaju možemo da izvučemo zaključak: Slovenija i Hrvatska, posebno Hrvatska, mnogo više štite svoja preduzeća. Za razliku od njih, srpska država je sve to pustila slučaju, otprilike kao onaj Đura ’ako me se sete za dan bezbednosti biće dobro, a ako se ne sete, šta da radimo’. E tako to izgleda kod nas. Mi očekujemo da te tržišne sile prorade same od sebe. To se nije desilo... Znači i ekonomija je nabijena nacionalizmom i sada očekujemo da to može regularno rešiti. Ne može. Dakle, to je ta razlika u pristupu i jedne i druge države, ali rekao bih i naroda“, kaže profesor Savić.
 

Istoričar dr Milan Koljanin, ekspert za odnose Srba i Hrvata u 20. i 21. veku, kaže da je Granić u intervjuu za „Ekspres“ istakao ono što su prepreke punoj saradnji Srbije i Hrvatske, kao i ono što je zajedničko za spoljnu politiku obe države: poštovanje izvornog Dejtonsko-pariskog mirovnog sporazuma koji je u mnogo čemu revidiran delovanjem visokih predstavnika međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu.

„Treba se nadati da će Hrvatska ostati dosledna u tom stavu, s obzirom na to da su njeni spoljnopolitički kapaciteti ipak limitirani. Istovremeno, treba imati u vidu da je hrvatska spoljna politika po pitanju Kosova i Metohije direktno suprotstavljena vitalnim srpskim interesima. Uz sve to, hrvatska politika je na razne načine umešana i u zbivanja u Crnoj Gori, pri čemu je režim Mila Đukanovića imao svestranu podršku oficijelnog Zagreba. Istoričari moraju da vide jasnu paralelu između stvaranja režimske Hrvatske pravoslavne crkve aprila 1942. u ustaškoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj i pokušaja uništenja organizacije Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori čemu smo svedoci. Drugim rečima, hrvatska spoljna politika, u čijem kreiranju Mate Granić već decenijama ima istaknuto mesto, i dalje je u značajnoj meri suprotstavljena srpskim nacionalnim interesima“, zaključuje dr Milan Koljanin.

Profesori Savić i Koljanin ne spore da se otvorena pitanja između dve države moraju rešavati dijalogom, ali dodaju da je za nove temeljne međudržavne razgovore potrebna nova platforma.

Nema sumnje da bi susret na vrhu tome značajno doprineo jer bi to bio jasan signal i onima na nižim nivoima da je stvari potrebno pokrenuti sa mrtve tačke, ali u pozitivnom smeru.

 

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"Ti nemaš pojma šta je Knin"
Zoran Milanović predsednik Hrvatske

Milanović Plenkoviću

07.06.2021. 13:05

"Ti nemaš pojma šta je Knin"

Zoran Milanović predsednik Hrvatske, koji je predložio da centralna proslava vojno-policijske akcije Oluja ne bude svake godine u Kninu, već i u drugim gradovima, što je vladajuci HDZ odbio, ponovo je kritikovo premijera Andreja Plenkovića, kome je poručio da on "nema pojma šta je Knin".
Close
Vremenska prognoza
clear sky
22°C
12.04.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve