Idealno mesto za savršeno ubistvo

Ako dva čoveka kampuju u delu parka Jeloustoun koji pripada Ajdahu i ukoliko se dogodi da jedan ubije drugoga, ubica bi imao pravo da mu se sudi pred porotom. Međutim, prema šestom amandmanu američkog ustava u poroti bi morali da budu ljudi iz Ajdaha i Vajominga, a u ajdaškom delu Jeloustouna nema stanovnika. Znači, nema ni porote

Ne postoji savršen zločin, ali postoji mesto za savršen zločin. Ubiti nekoga na tom mestu u Americi znači verovatno nikad ne biti osuđen, čak ni kada svi tragovi vode do istog čoveka. Mada, ruku na srce, ovo mesto je savršeno i za svako prikrivanje tragova. Američki nacionalni park Jeloustoun mnogi smatraju idealnim mestom za odmor, avanturu, putovanje, istraživanje, ali i za obračun bez posledica. Zamislite toliko udaljeno mesto da ne možete da mu priđete nijednim putem, skoro da nema tragova ljudi koji ga naseljavaju, a usred te divljine postoji i vulkan. Cela regija u stvari je nacionalni park za koji su svi čuli, a naziv „Zona smrti" je dobila nakon filma „Slobodna vatra", čiju je radnju Si Džej Koks stavio u mesto van zakona.

 
Park Jeloustoun je i sasvim legalno mesto, do kojeg ne stiže ruka pravde. Nalazi se pod federalnom upravom Vajominga, a prostire u čak tri američke savezne države. U tumačenju primene zakona to znači da, ako dva čoveka kampuju u delu parka koji pripada Ajdahu i ukoliko se dogodi da jedan ubije drugoga, ubica bi imao pravo da mu se sudi pred porotom. Međutim, prema šestom amandmanu američkog ustava u poroti bi morali da budu ljudi iz Ajdaha i Vajominga, a u ajdaškom delu Jeloustouna nema stanovnika. Znači, nema ni porote, a to je uslov da bi bilo obezbeđeno fer suđenje. I svi znaju da je zločin počinjen, ali osumnjičeni, uprkos brojnim dokazima, odlazi slobodan. Postoji samo jedan uslov da se izvuče, a to je da je reč o spontanom zločinu, odnosno zločinu bez namere, jer bi se u suprotnom delo kvalifikovalo kao ubistvo s predumišljajem i namerom da se izvrši u drugom distriktu pa bi obavezujući sastav porote drugačije izgledao. Ubicu u tom slučaju ne bi spaslo to što u Jeloustounu nema dovoljno stanovnika države na čijoj teritoriji se dogodio zločin. Da su sudovi i te kako svesni da naziv „Zona smrti" nije preteran i da mnoge serijske ubice maštaju o tome da se u nekom trenutku nađu u toj regiji, potvrdio je i slučaj iz 2005. godine, kada je lovac slučajno ubio losa na jeloustounskoj zemlji koja pripada Montani. Na suđenju u Vajomingu, okrivljeni lovac je zahtevao da mu sudi porota iz Montane, računajući da u tom delu živi svega nekolicina stanovnika, što nije dovoljno za porotu. Međutim, sud je odbio predlog pokušavajući da zaustavi famu o nacionalnom parku kao mestu za savršen zločin. Da bi ljude odvratili od zlih misli, čuvari reda i zakona često napominju to da ovde ne prolaze svi prekršioci bez kazne. Kaznu sigurno ne bi mogli da izbegnu počinioci lakših prestupa, odnosno krivičnih dela za koja se sudi bez porote.

Kreneš u obilazak i završiš u drugoj državi

Čak i kad ne govorim o najmračnijem scenariju, Nacionalni park Jeloustoun je ipak mesto na kojem čoveku može svašta da se dogodi. Prvi belci koji su stigli u park bili su članovi ekspedicije istraživača Luisa i Klarka, koji su ova prostranstva otkrili 1805. Sve do sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka, Jeloustoun je bio naseljen indijanskim plemenima, ali su ona, nakon što im je uskraćeno pravo na lov, iseljena na predlog Kornelijusa Hedgesa, pisca i advokata. Godine 1872, Jeloustoun je proglašen prvim javnim parkom u Americi. Nacionalnim parkom proglašen je 1976. godine, a 1978. je stavljen na Uneskovu listu svetske baštine. Park impozantne površine od 898.317 hektara prostire se preko teritorije tri američke države, a najveći deo je u Vajomingu, 96 odsto, zatim u Montani, tri odsto, i jedan odsto u Ajdahu. Na području današnjeg parka u prošlosti su zabeležene erupcije nekoliko vulkana, a nakon jedne od njih, koja se dogodila pre 600.000 godina, nastao je krater koji je ispunila lava formirajući Jeloustounsku visoravan, na kojoj je danas centralni deo parka. Nadmorska visina te visoravni je oko 2.400 metara i ona je skoro sa svih strana okružena planinskim vencima visine od 2.700 do 3.400 metara. Veći deo je i danas prekriven ostacima lave i stena.

Ne pokušavaj da budeš brži od bizona

Vodene površine zauzimaju pet odsto parka, a najveća je jezero Jeloustoun, duboko 120 metara i sa obalama dugačkim 180 kilometara. Jezero se nalazi na krateru vulkana koji se i dalje smatra aktivnim i u kojem su zabeležene ogromne erupcije. Polovina ukupnih svetskih geotermalnih karakteristika nalazi se baš u ovom parku i posledica su erupcija. Dokaz nekoliko velikih erupcija je i okamenjena šuma, koja je jedna od najvećih u svetu, a čini je drveće koje je pretvoreno u minerale. Park ima 290 vodopada, od kojih se jedan nalazi na visini od 94 metra, i broji 1.000 arheoloških nalazišta.
Lov u Nacionalnom parku Jeloustoun nije dozvoljen, osim u okolnim šumama u sezoni lova, tako da grizliji, vukovi, krda bizona, losovi i kojoti park s pravom smatraju svojom teritorijom. Prema posetiocima nisu uvek miroljubivi pa je nakon nekoliko ozbiljnih incidenata 1970. godine turistima zabranjeno hranjenje životinja. Interesantno, u vrhu liste opasnih životinja kojih se treba kloniti nisu medvedi, već bizoni. Razlog je veoma jednostavan: mnogo su brži od ljudi, što znači da im je teško umaći. Smrt u ovom parku nije nepoznata pojava, pa ipak se ka ovom delu sveta svake godine uputi 3,5 miliona ljudi. Većina njih se kampuje na jednom od 2.000 mesta, baš kao što se većina odluči da dođe u periodu od juna do septembra. U parku nema javnog prevoza, ali nekoliko turističkih agencija nudi organizovani obilazak.
Zašto ljudi rizikuju život posetom mesta koje su mnogi označili kao veoma opasno? Zato što vole adrenalin? Zato što i na terasi može da te ubije saksija? Zato što je uzbudljiva pomisao da si preživeo sve opasnosti, uključujući i strah od masovnog ubice koji je tu negde zalutao baš kad i ti? Odgovor na sva ta pitanja je sigurno brojka. Ona koja se piše sa šest cifara. Stotine hiljada ljudi svake godine kupi kartu u ovom pravcu. Sve ostalo je fenomen avanturizma. Svašta može da ti se dogodi u ovom nepreglednom prostranstvu, pitanje je samo koga ćeš sresti.

Pročitajte još:

[owl-carousel category="Uncategorized" singleItem="true" autoPlay="true"]