INTERVJU DR JOVANA STOJKOVIĆ: Roditelji treba da odluče da li će vakcinisati dete

Više od tri decenije prošlo je od objavljivanja teksta doktora Endrjua Vejkfilda, inače gastroenterologa, i njegovih saradnika o tome da MMR vakcina izaziva autizam. Članak su preneli mnogi mediji, a mnogi autori bezuspešno su na osnovu tog rada pokušavali da potvrde korelaciju morbila i autizma. Međutim, novinar "Sandej tajmsa" 2004. godine je objavio da je Vejkfild imao finansijsku dobit od svojih tvrdnji, koje nije mogao da obrazloži. Epilog cele priče je da se časopis u kome je objavljen tekst u potpunosti ogradio i odbacio tvrdnje doktora Vejkfilda, koji je kasnije izbačen iz Lekarske komore Engleske. U Srbiji većina ljudi verovatno nikada nije čula za ovog doktora, niti je ikada pročitala sporni tekst, ali smo saznali da i mi imamo antivakcinaše. U ime većine tih, mahom anonimnih ljudi, istupile su neke medijske ličnosti, ali i Jovana Stojković, psihijatar, predsednik pokreta "Živim za Srbiju", koja tvrdi da je sve to posledica odluke o obaveznoj vakcinaciji.

Vi ste psihijatar, a ne epidemiolog, otkud Vaš angažman u antivakcinaškoj kampanji?

"Tako je, ja sam psihijatar, ali sam i majka i građanin ove zemlje, i ne postoji nikakav angažman, već samo udruženje građana koje se bori za svoje Ustavom zagarantovana prava, a to su prava da odlučuje o intervencijama koje će prihvatiti."

Da li ste Vi vakcinisani?

"Kao mala, dok su o tome odlučivali moji roditelji, jesam."

Da li se Vi kao majka zalažete ili protivite da dete bude vakcinisano?

"Ja se zalažem da roditelji u dogovoru sa svojim lekarom odluče šta je za određeno dete najbolje - da li da se vakciniše, da li da se vakciniše u tom trenutku, kojom vakcinom, dakle, da pristup vakcinacije za dete bude individualan a da ne bude naređeno dekretom."

Da li su Vaša deca vakcinisana?

"Što se tiče moje dece i vakcinisanja, to ne bih komentarisala, jer to je lična stvar i zdravstvenog kartona koja ne treba da interesuje širu javnost."

Znači, Vi niste apsolutno protiv vakcinacije?

"Naravno da nisam protivnik, to se stalno naglašava da bi postojala osnova za napad. Dakle, ja jesam za sve što medicina kao nauka preporuči, ali da ostane na nivou preporuke, zato što je svaki organizam različit i nauka je dokazala da definitivno postoje situacije kada dečji organizam negativno reaguje. Ja samo tražim da i struka i država tu populaciju zaštite i da se sa njima ne postupa dekretom, već individualno. Mora se imati odgovorniji pristup nego što je sad."

Ali do uvođenja odredbe da je vakcina neophodna da bi dete pohađalo školu, nije ni postojao taj dekret o vakcinacija, ali najveći broj dece je bio vakcinisan.

"Naravno, u tome i jeste problem, dokle dok god je to bio dogovor između lekara i roditelja i dokle god se čovek osećao slobodan da odluči, nije bilo potrebe da se ikakvo udruženje pravi. Upravo taj propis iz 2016, da je to pravo države, učinio je vakcinaciju obaveznom, a zapravo prisilno. Kada ste mnogim stvarima uslovljeni, onda to ne može da bude samo obavezno, to je već prisila, i ljudi su se udružili, među njima sam i ja. Dakle, mi smo za poštovanje dokumenata koja nam zapravo daju pravo da odlučujemo."

Povezane vesti - Da li će nas i ove godine pokositi grip?

Kada se sve to događalo, mi smo već imali u jednom delu Evrope epidemiju malih boginja i u avgustu 2017. Svetska zdravstvena organizacija nas je stavila na prvo mesto po broju obolelih. Kako Vi kao lekar preporučujete da se država, odnosno građani zaštite od epidemija ako smatrate da vakcinacija nije neophodna?

"Pa država mora da nađe balans između onoga što je politika o vakcinaciji i prava ljudi. Kada analiziramo tu epidemiju i mnoge druge širom Evrope i sveta, mi ćemo videti da se prethodnih decenija pojavljuje talas vraćanja bolesti i sada bi lekari trebalo da sednu i da razmisle zbog čega je to tako. Znamo da je vakcina protiv malih boginja počela da se koristi početkom šezdesetih u Americi i od tada se vrši vakcinacija uz pristanak. Zašto mi nakon toliko godina nismo uspeli da iskorenimo te male boginje, odgovor nije sigurno da je neka grupa, šaka jada roditelja i dece kriva za to. Čak i ozbiljni naučnici u svetu u svojim radovima o vakcinaciji govore o nemogućnosti aktuelne vakcine da bude dovoljno efikasna. I onda imamo takozvani period zlatnog doba kada bolesti nema i period kada se vraća, većinom među vakcinisanom populacijom, zato što vakcinalni imunitet nakon nekog vremena prestaje, i to nije nikakva tajna za struku pa ni za javnost. Upravo to vraćanje bolesti se nama danas dešava i svi ljudi koji preispituju efikasnost vakcinacije su ostavljeni na stub srama i nazvani antivakcinašima. Da li ova politika masovne vakcinacije protiv bolesti može dovesti do iskorenjivanje bolesti, dakle, koja je cena svega toga što se sprovodi, da li su štetne? Opasnosti koje prouzrokuju vakcine su sasvim jasno napisane i u uputstvu proizvođača i mnoge države u svetu oštećenima isplaćuju odštetu, dakle, da li su te štete veće nego što bi eventualno bile da se ta osoba nije vakcinisala? Tu treba pristupiti vrlo razumno i racionalno, a ne pod uticajem raznih lobija koji vakcine proizvode i koji ih po svaku cenu guraju u upotrebu."

Ali polemika o vakcinaciji dece nije počela pre pet godina, počela je u svetu još 90-ih, zašto se te polemike kod nas sada toliko potenciraju, ima li to veze sa politikom?

"Mislim da niste u pravu kada kažete da su počele 90-ih, one su počele kad je uvedena vakcinacija, dakle početkom 20. veka. To je opet jedan stav koji nije utemeljen. Otpor protiv vakcinacije je počeo kada se prvi put sprovela. Postoje takozvane antivakcinaške lige od početka 20. veka. Ovaj poslednji talas koji imate, odnosno pominjete, od 90-ih korelira sa uvođenjem vakcina koje se gaje na ćelijama abortiranih embriona, i pokazalo se prema tvrdnjama nekih stručnjaka da one sad proizvode više nekih problema nego vakcine koje su gajene na neki drugi način. Posledice su postale vidljivije ljudima pa se zato tad cela priča pokrenula."

Da li Vi tvrdite da su vakcine koje su davane 60-ih, 70-ih ili početkom osamdesetih godina u Srbiji, dok ih je "Torlak" radio, bile kvalitetnije nego sada?

"Ja tu vidim dva problema u ovome što ste me pitali, a to je sigurno način proizvodnje vakcina koji svakako 60-ih i 70-ih nije davao ovoliko obolele dece kao što je to danas, drugi problem je gušći raspored vakcinacija od kada je farmaceutska industrija 1986. u Americi lišena bilo kakve odgovornosti. Oni kreću u proizvodnju sve više vakcina protiv sve više bolesti i ta regularna tela prilično olako bez neke naučne osnove ubacuju te vakcine. Danas u Americi oko 70 doza vakcina deca prime do punoletstva."

Povezane vesti - KOJI VIRUS JE MEĐU NAMA?

Kada govorimo o gustini vakcinacija, koliko naša deca primaju doza?

"Mislim oko 22 doze, ali tendencija jeste da bude što više vakcine, jer sve što se radi u Americi, brzo stiže i do nas, i ja pozivam i struku i javnost da mi budemo pametniji. Mnogi lekari tvrde da deca u Americi i pored te silne zaštite nikad nisu bila bolesnija i krive upravo ovaj gust raspored vakcinacije. Čak je američki Kongres svojevremeno naložio da se urade studije vakcinisane dece naspram nevakcinisane dece i da se vidi da li su zaista vakcinisana deca zdravija, ali to nikad nije urađeno."

Ali u Evropi je urađena danska studija koja je pokazala da ne postoji veza između autizma i vakcinacije?

"Vi govorite o danskim studijama i autizmu, a ja Vam govorim o široj jednoj slici. Nemačka grupa naučnika je uradila istraživanje koje je pokazalo da nevakcinisana deca manje obolevaju od hroničnih bolesti nego vakcinisana deca, i onda se pitamo da li su te zarazne bolesti koje se sada predstavljaju kao neka pošast opasnije od bolesti koje nas čine pacijentima za ceo život."

Šta je trebalo učiniti 1972. godine u epidemiji velikih boginja? Vakcinisati ljude makar i prisilno rizikujući posledice ili ih pustiti da čekaju zarazu?

"Posle toliko godina najveći broj ljudi o ovoj epidemiji je stvorio utisak gledajući film "Variola Vera". Ja o tome ne znam ništa, ali je interesantno da je čovek koji je prvi oboleo bio vakcinisan pre tog polaska na hadžiluk. U svim zemljama kroz koje je prošao nije bila proglašena ta vrsta epidemija koja je iziskivala prisilnu vakcinaciju."

Kako je bio vakcinisan kada vakcina protiv velikih boginja nije bila deo redovne vakcinacije na ovim prostorima?

"Postoji podatak da je vakcinu primio u Skoplju i moj utisak je da je to i tada bilo prenaglašeno i da nije moralo tako da se uradi. I posledice te vakcinacije su ostale tabu tema. Znate, najlakše je manipulisati strahom i kada nekoga ubedite da je nešto smrtonosno, naravno da ljudi bez mnogo pitanja pristaju. Recimo, ovo što se dešavalo prošle godine u vezi s malim boginjama je bila malo reći histerija koja je trajala danima i koja je unela paniku. Mislim da je moglo to drugačije da se radi, bez pritisaka na ljude da se po svaku cenu vakcinišu."

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...