INTERVJU DR ŽARKO RANKOVIĆ: Biće teško, ali izbeći ćemo kataklizmu

INTERVJU DR ŽARKO RANKOVIĆ: Biće teško, ali izbeći ćemo kataklizmu


Društvene mreže ovih dana preplavila je jedna kratka priča Indijca Entonija de Mela, jezuitskog sveštenika i psihoterapeuta koji se proslavio i kao pisac. Pričica glasi: “Kuga je bila na putu za Damask i u pustinji je prestigla karavan. Gde žuriš?, upita je vođa karavana. U Damask. Nameravam uzeti 1.000 života. Na povratku iz Damaska Kuga je ponovo prošla pokraj karavana. Vođa joj reče: Odnela si 50.000 života a ne 1.000. Ne, odgovori Kuga. Ja sam uzela 1.000. Ostale je odneo Strah.”

Ova priča možda ponajbolje opisuje ponašanje pojedinih ljudi u situaciji širenja koronavirusa. Ujedno daje nam i smernice kako se ne treba ponašati u ovakvim situacijama. A na to upozorava i dr Žarko Ranković, infektolog iz Niša, koji u razgovoru za “Ekspres” poziva na oprez i odgovornost, ali i na sprečavanje panike.

“Oprez da, odgovoran odnos da, pridržavanje predloženih mera da, obavezno. Ali nema nikakvog razloga za paniku, sulude kupovine, ono što sam gledao. Mogu da shvatim da je neko kupio neku hranu, ali da kupi ne znam koliko pakovanja toalet-papira koji mogu da mu služe tri godine, to mi nije jasno. Da kupi 300 kilograma brašna, to mi nije jasno. I da ljudi napadaju zdravstvene radnike, to ne mogu da shvatim. Zaista to ne mogu. Verujte mi da bih ja to tretirao kao napad na službeno lice. Uvek sam za to da zdravstveni radnici odgovaraju za nerad, nemar… Neka snose odgovornost. Ali mnogo je to odgovoran posao, mnogo težak, moguće su greške. Neka su svi pogrešili 100 puta, evo ja sam 101 put. Ali sam se uvek trudio da uradim najbolje što znam. Možete da vidite danas pacijenta, a posle tri sata može da bude sasvim drugačije. Najpametniji je onaj doktor koji je poslednji video pacijenta. Zato moramo imati razumevanja, svi smo mi ljudi. Nije ljudski organizam kompjuter pa ubaciš i izračunaš tamo nešto”, kaže dr Ranković, koji se u svom profesionalnom životu sretao i sa takvim bolestima kao što su kolera i guba.

RAS foto Djordje Kojadinovic

RAS foto Djordje Kojadinovic

Znam da je nezahvalno prognozirati, ali da li iko ima ideju koliko sve ovo može da traje?

“Zaista je teško. Neće trajati kratko, to je sigurno. Da sve ovo prođe, sigurno će potrajati više od mesec dana, a koliko će to biti duže, teško je reći.”

Fascinantna je nedisciplina nekih ljudi.

“U utorak ujutru je bilo dosta ljudi na ulicama, zaista. U sredu već nije bilo. Znatno smanjen broj. Ono što je bilo za svaku pohvalu, a što sam ja primetio, jeste da su ljudi, recimo, u apoteci preko puta zgrade gde ja živim, održavali rastojanje od najmanje metar, a ostali su stajali ispred i čekali u redu takođe udaljeni najmanje metar. U dragstoru gde kupujem radnica je bila sa maskom i rukavicama. Ljudi su počeli da se ponašaju odgovorno.”

Povezane vesti – VAKCINISANJE PANIKE: Kada stiže vakcina za koronavirus?

Mislim pre svega na ljude koji su došli iz inostranstva i koji se nisu samoizolovali.
“To je ogroman broj, 1.600, 1.700 ljudi.”

Ako svako od njih može da zarazi dvoje-troje…

“Bilo bi dobro ako bi bilo dvoje-troje, može da zarazi mnogo veći broj. Dobre su ove mere. Apsolutno podržavam da budu rigorozne. Jedino kako možemo da se dovedemo u pamet i u red jeste kažnjavanje. Kazna mora biti rigorozna. I ove odluke koje se donose, da u zatvorenom prostoru kafića i restorana može da boravi jedna osoba na četiri kvadratna metra, sasvim je u redu i što su zatvorene šalterske službe…”

Da li je moguće da uslede neke još drastičnije mere?

“Sasvim je moguće. Sve zavisi od epidemiološke situacije. Neki gradovi su doneli odluku o zabrani rada kafića, restorana, Smederevska Palanka na primer. Mi smo u Nišu doneli odluku o zabrani rada frizerskih salona, kozmetičkih salona, kladionica… Doneli smo odluku da medicinske sestre iz predškolske ustanove, pošto već deca ne idu u vrtiće, pomažu u kol centrima kako bi davali savete ljudima. To su medicinske sestre koje su edukovane i mogle bi, naravno pod zaštitnom opremom, da odu i do porodica. Zamolili smo i Klinički centar da obezbedi pet psihologa, koji nisu radno angažovani u klinici za mentalno zdravlje, jer je rad redukovan, da se stave na raspolaganje ovih pet kol centara u gradskim opština radi psihološke podrške ljudima koji su u izolaciji.

Još su se jesenas u zapadnim medijima mogli naći tekstovi kojima se upozorava na moguću pandemiju. Istraživanja koja su rađena za Ujedinjene nacije upozoravala su na mogućnost pandemije koja bi mogla da odnese i do 80 miliona života u svetu. Da li je to bilo neko upozorenje? Da li je ovo to ili nas može očekivati i nešto još gore?

“Vidite, i jedan ljudski život je mnogo. Jedan. Nikada ne volim da govorim o procentima, jer za porodicu koju pogodi da izgubi nekog najmilijeg, za njih je to sve. Ipak, mislim da je daleko od toga što se piše. Različiti su podaci o umrlima za vreme najvećih svetskih katastrofa, kao što je bila španska groznica pre stotinak godina. Neki govore o 20, a neki o 50 miliona ljudi. A to je bilo neposredno posle Prvog svetskog rata, posle velike katastrofe, u vrlo teškim uslovima, bez medicinske nege. Mislim da su takve procene u svetu sa savremenim zdravstvenim sistemom preterane i isuviše pesimističke. Pričam kao infektolog. Ne mogu ništa da tvrdim, ali tako razmišljam na osnovu mog iskustva i ako pogledate brojke koliko je ljudi nažalost umiralo u ovim velikim svetskim pandemijama. Imali smo svinjski grip, ptičji grip, imali smo SARS, a kasnije i MERS, koji doduše nisu bili pandemije. Ali svinjski i ptičji grip jesu bili. Izgubljeno je puno ljudskih života, ali je to daleko, daleko ispod ovoga o čemu govorite. U Kini je izgubljeno mnogo ljudskih života, ali kada uporedite sa brojem stanovnika, daleko je to od kataklizmičnih procena. Ne treba ljude plašiti takvim procenama. Da će biti teže, biće. Da će biti veći broj obolelih, biće. Nažalost, sigurno će biti gubitaka ljudskih života. Ali onoliko koliko se budemo pridržavali ovih mera koje se preporučuju, biće i manji broj obolelih, neće biti naglog skoka i zdravstveni sistem će moći da odgovori svojim ciljevima. Dakle, ne bih se složio sa takvim procenama.

zarko rankovic priv arhiva 2

Spomenuli ste i ptičji grip i svinjski grip, ali i SARS i MERS, imali smo ebolu… Da li su to bila neka upozorenje da dolazi nešto još gore?

“Mi uvek možemo očekivati da će se pojavljivati nešto novo i drugačije. Ali kada će se pojaviti i šta će da bude, odakle mi to da znamo. Da li će i pod kojim uslovima doći do mutacije određenog virusa, koji je najčešće napadao životinje, i da će on postati patogen i za čoveka… kako to da znamo?”

Ima i onih koji kažu da smo sa SARS-om i MERS-om imali više sreće nego sada sa koronom.

“Ne znam da li treba govoriti o sreći. Reč je, pre svega, o prenosiocima. U slučaju SARS-a, to je bila cibetka, jedna vrsta kineske mačke. Kod MERS-a su u pitanju bile kamile, i to samo u određenim područjima. Tako da nije moglo da se očekuje da će biti toliko veliki broj obolelih. SARS je mogao da se raširi, ebola je i dalje potencijalna opasnost.”

U Kongu je početkom godine, recimo, ponovo registrovana ebola.

“Da, ona uvek može da se pojavi. Nikada ne možete reći koji će virus da mutira i da napravi problem. Klimatske promene takođe na to utiču. Uopšte, menja se i klima i nešto što se nije javljalo na našim prostorima sada može da se javi.”

Da li toplije vreme ubija ovaj virus ili ne?

“Ne znam koliko je u ovom trenutku dobro proučen virus. Mislim da ima puno nepoznanica. Evo danas sam dobio, nisam još stigao ni da pogledam, ali iz Italije su poslali jednom mom prijatelju podatke o tome koliko se i na kojoj površini zadržava virus korone. Što se tiče uticaja toplog vremena, mislim da može da deluje pozitivno. A što se tiče onoga o čemu se priča da ga ubija temperatura od 23-26 stepeni Celzijusa, ne znam da li je i koliko je to naučno potkovano i potvrđeno.”

social-network-post-1920x1080-3-710x399

Možemo li objasniti “misteriju” koronavirusa u Španiji i Italiji? Ne možemo reći da su to zemlje koje nemaju dobro razvijen zdravstveni sistem.

“Ono što ja znam i što mi govore podaci koje sam imao prilike da vidim, najveći problem je to što onaj nulti pacijent ili nije otkriven ili je mnogo kasno otkriven. Jer šta je bitno? Bitno je što pre otkriti onog prvog koji dođe u zemlju i donese vam bolest. Kada otkrijete onog prvog i otkrijete krug ljudi oko njega, onda je daleko lakše da se smanji broj zaraženih. Broj se jednostavno smanji. Ako vi ne otkrijete prvog na vreme, onda se to lako širi. Jedan čovek ne može biti u kontaktu sa hiljadu ljudi. Znači, ako njega otkrijete, znate ko su njegovi prvi kontakti, jednostavno bude određen krug ljudi sa kojima je bio u kontaktu. Ali ako vi ne otkrijete njega, znači da niste otkrili ni tih, na primer, petoro ljudi sa kojima je bio u kontaktu. A svako od njih imao je još pet kontakata i to se lako širi. A ako vi otkrijete prvog i njegovih pet kontakata, pa ih izolujete, znatno smanjujete broj zaraženih i obolelih. A ako otkrijete tek tamo, ne znam ni ja kog inficiranog po redu, onda je kasno. Onda su i brojke velike.”

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar