Vesti
29.03.2021. 14:55
Marko R. Petrović

Neposredno pre nego

INTERVJU DUŠAN PROROKOVIĆ: Cilj Zapada je legitimacija NATO agresije

dusan-prorokovic-foto-tanjug.jpg

Neposredno pre nego što je Kosovo dobilo novu vladu, američki ambasador u Prištini Fiklip Kosnet opisivao ga je kao „devastirano

Neposredno pre nego što je Kosovo dobilo novu vladu, američki ambasador u Prištini Fiklip Kosnet opisivao ga je kao „devastirano i opustošeno pandemijom“. Tako bar navodi novinarka američkog magazina Nahai Tusi, pozivajući se na Kosnetov dopis do kojeg je došla. Mnogi su to prokomentarisali, možda pomalo i zlurado, da su takvo Kosovo sami napravili. Dušan Proroković, analitičar i profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost, međutim, Kosnetov opis shvata pre svega kao „opis nesnalaženja u vreme epidemije, a ne kao neku ocenu generalnog stanja“, tako da dođe da je sve to poznato i odranije.

„Što se generalnog stanja tiče, tu imamo ozbiljnije izveštaje Marije Banije, bivše tužiteljke Euleksa. To su izveštaji Euleksa iz prethodnih godina koji govore o katastrofalnom stanju unutar institucionalnog aparata“, kaže Dušan Proroković na početku razgovora za „Ekspres“.

Da li je moguće da će se u tom institucionalnom pogledu nešto promeniti sa formiranjem nove vlade u Prištini? Da li je moguće da se smanje korupcija, stopa kriminala…

„Institucije se grade godinama, čak bih rekao decenijama. Ne verujem da tu Kurti može bilo šta da uradi, i ako ima dobru volju. Takođe, važno je u kom ideološkom i političkom kontekstu se grade institucije. Ovo što je građeno na Kosovu nije pravljeno kao institucionalni sistem nezavisne države, nego jedne kolonije koju spolja treba da kontroliše NATO, odnosno Sjedinjene Američke Države kao ključna zemlja članica NATO. Kada pogledate Ustav Kosova i Ahtisarijev plan i dokumenta koja se na to naslanjaju, vidite da tamo nisu najveći politički autoriteti predsednik, premijer, skupština, nego međunarodno vojno prisustvo. Kako sada graditi institucije u jednom tako zadatom okviru? To nije moguće. Dakle, Amerikanci najviše, ali tu su i drugi zapadni igrači - Nemci, Britanci, u jednoj meri Francuzi, a sa druge strane delimično i Turci, pokušavaju da upravljaju tim sistemom onako kako njima odgovara. I to je manje-više slično svuda po Istočnoj Evropi. Ali ovo na Kosovu je još opterećeno i nerešenim statusom, Ahtisarijevim planom i njihovim nesnalaženjem, tako da sumnjam da će tu biti pomaka. Kurti će mnogo pričati, ali u praksi ne može ništa da uradi.“

Ne može ništa da uradi ukoliko neko spolja ne bude hteo da mu u tome pomogne.

„Ni oni spolja neće hteti. Njima ne odgovara niko. Nisu oni bombardovali Srbiju i rekli Albancima da proglase nezavisnost da bi njima doneli slobodu, nego da bi lakše ostvarivali svoje interese. Neće to njima sasvim sigurno reći, kako zbog šire regionalne priče, tako i zbog unutrašnjih procesa. Na Kosovu imamo vrlo dramatičan broj rasta radikalnih islamskih grupa. To Amerikanci znaju mnogo bolje od nas i njima to ne odgovara, isto kao i svima u regionu. Oni će gledati da tu stvari drže pod kontrolom i da koriste, recimo, institucije Kosova, ma ko njima upravljao - bio to Tači ili Kurti - da se tome suprotstavljaju.“

Na koji način oni to mogu da suzbiju?

„Donosiće zakone. Ove što se vraćaju iz Sirije, oni već tamo osuđuju. Stavljaju ih u kućni pritvor, nadziru ih. Što bi se time Amerikanci bavili kada ima dole neka vlast koja to sve može da radi.“

Ako je već takvo stanje da Zapad ne želi da tu teritoriju pretvori u neko normalno mesto za život, čemu onda sve priče o dijalogu i normalizaciji odnosa, priznanju...

„Nije da ne žele, nego ne mogu. To je naša iluzija da gde se pojave Amerikanci ili Nemci tu sve procveta, počne ekonomski rast, samo nebo je granica u razvoju. Oni, ljudi, ostvaruju svoje interese. Društva i države koji se uklope u tu matricu mogu da prosperiraju, a oni koji se ne uklope, ne mogu da prosperiraju. To je uvek bilo u međunarodnim odnosima i u ovakvim istorijskim trenucima. Tako da oni ne mogu tu mnogo da utiču na te procese koliko se pretpostavlja u nekoj široj javnosti da mogu. A što se dijaloga tiče, to je neka potpuno druga dimenzija. To je čista geopolitika koja se oslanja na određene istorijske procese. Pre svega za Amerikance je veoma važno da Srbija pristane na to da je takozvana Republika Kosovo nezavisna država, da bi u potpunosti legitimisali agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju iz 1999. godine. Dok se to tako ne završi otvoreno je pitanje. Prvo otvoreno pitanje je da li je to bila agresija ili humanitarna intervencija. Tako da oni imaju veoma jak motiv da nas teraju na to. To se samo zove dijalogom, ali to u punom smislu te reči nema veze sa dijalogom. To je više bilo da se Srbi žedni prevedu preko vode, eto, mi otežemo još od drugog Koštuničinog mandata pa do sada. Nekako se držimo, ali tu nikakvog suštinskog dijaloga prosto nije bilo. I kada je bilo nekog dijaloga, bilo je sa Amerikancima, a ne sa Albancima.“

Dušan Proroković, Foto: TANJUG / DRAGAN KUJUNDZIC Dušan Proroković, Foto: TANJUG / DRAGAN KUJUNDZIC

Niti ima suštinski veze sa statusom Kosova.

„Za njih je status rešen, nema veze sa kompromisom. Oni na nas sada gledaju kako da nas privole da to priznamo. I tu imate - opciju A, da bude uzajamno priznanje, i opciju B - da se ide na Išingerov plan.“

To je plan o dve Nemačke.

„Išingerov plan je da mi dozvolimo učlanjenje Republike Kosovo u Ujedinjene nacije, a da ih formalno ne priznajemo. Tako da ćemo mi da se pravimo da je Kosovo po Ustavu deo Srbije, ali oni kada uđu u Ujedinjene nacije stiču sva prava i obaveze koje to članstvo nudi. Tako da će postati članica svih međunarodnih organizacija.“

Koliko je to uopšte realno?

„Nije realno. To je i Išinger ponudio 2008. godine. Oni su se nadali da će Boris Tadić to da im završi. Do 2012. godine nije završeno, sada vidim da ga reafirmišu. Zapravo, od 2018. godine su ponovo počeli da govore o tome, ali to više nije izvodljivo i moguće. To je taj plan o takozvane dve Nemačke. Prosto, u ovim okolnostima je to nemoguće. U međuvremenu desio se Krim. Sada Kinezima otvaraju ujgursko pitanje i to veoma agresivno. I oni će postati i te kako osetljiviji na tu stvar teritorijalnog integriteta, separatizma. Ne mogu oni sada da uguraju Kosovo u Ujedinjene nacije čak i kad bi Srbija ćutala na takav potez. Ne vidim koja bi vlast u Srbiji preživela tako nešto. Da se pravimo blesavi da se Kosovo učlani u Ujedinjene nacije, a mi ovde kao da ćutimo i ne pozovemo Rusiju i Kinu da stave veto. Mada sad Rusija i Kina imaju i svoje razloge da stave veto, mimo nas.“

Povezane vesti - INTERVJU AGON MALIĆI: Ahtisari je bio najveći mogući kompromis

Da li ste videli i ovaj navodni plan koji je iznela izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon Taubadel, da Srbija prizna Kosovo, da EU pomaže reforme, uz ocenu da tema „velike Albanije“ na Kosovu nema nikakvu ulogu?

„Meni to više deluje kao njen plan nego kao plan Evropske unije. Odnosno njene lepe želje. Tim ljudima se baviti prosto je neozbiljno.“

Mislite da je to slobodan strelac?

„Pa da. Ko je ta žena? Da li se iko u Srbiji seća Ketrin Ešton?“

Možda bi se neko i setio.

„Mi svakom komesaru ovde dajemo neverovatan značaj. A kako koja garnitura dolazi, to su sve političari sa sve manje autoriteta. Ako treba neko da predlaže, onda to treba da bude ili Merkelova, ili predsednica Evropske komisije, ili Makron. Zna se ko to može da radi i to treba da predloži prvo Vučiću, kao predsedniku Srbije, a ne da nam neka Viola predlaže na ovakav način. Ne vidim to kao bilo kakvu ozbiljnu inicijativu.“

Dušan Proroković, Foto: TANJUG / DRAGAN KUJUNDZIC Dušan Proroković, Foto: TANJUG / DRAGAN KUJUNDZIC

Da li se mogu očekivati i neke ozbiljnije inicijative mimo ovog pokušaja da se reafirmiše plan o dve Nemačke?

„Ne. Ne vidim da to bilo kome na Zapadu odgovara. Prosto, Kosovo je izgubilo na aktuelnosti za njih. Nema tu sada nekog entuzijazma, velikih akcija, aktivnosti. Imaju oni Lajčaka kao pregovarača, on periodično ovde dolazi i prati šta se dešava. Ali kada je Kosovo bilo glavna tema kojom su se bavili, mi smo ovde imali posete na dnevnom nivou, nedeljno po tri-četiri sastanka i svaki korak se pratio. Sada su prosto okolnosti drugačije. Jer je Kosovo izgubilo na aktuelnosti, oni to posmatraju kao rešeno pitanje. Bitno im je da ovde ne bude neke veće krize, bar što se Evropske unije tiče. Čak i ako bude zamrznuti konflikt, da ne bude nekih turbulencija, političkih razmirica, sankcija, da ne pričamo o vojnom sukobljavaju. To nam ne bi ni dozvolili. Za njih je to u ovom trenutku važno. Oni će puno pretiti, ma neće ni pretiti čak, vršiće neki latentni pritisak, tražiće od nas da priznamo Kosovo, ali da će izlaziti sa nekim novim inicijativama, ne vidim u ovom trenutku, niti sam čuo da se bilo šta slično sprema.“

Da li mislite da će isti pristup imati i Amerika i Evropska unija ili će postojati neke razlike?

„Americi odgovara delimična destabilizacija Istočne Evrope. Ne znam da li smo tu i mi ili pod time smatraju samo ovaj postsovjetski prostor... Vidite da je počela destabilizacija od Belorusije, preko Kavkaza, indukcije jermensko-azerbejdžanskog sukoba. O Moldaviji se dosta govori već poslednjih devet meseci. Rizičan trenutak su bili predsednički izbori, sada će da uslede parlamentarni, u Donbasu se ponovo gomilaju vojne snage. Amerikanci pokušavaju da destabilizuju taj meki trbuh Rusije, tu istočnu zagraničnu zonu. Pretpostavljam da bi sprečili završetak 'Severnog toka' i da bi sprečili stavljanje u funkciju balkanskog toka. Dakle, cela američka politika još od 2009. godine prema Istočnoj Evropi posvećena je sprečavaju izgradnje novih cevovoda od Rusije ka Zapadnoj Evropi. Sada pošto to oni nisu zaustavili, mislim da će ići u neku novu fazu destabilizacije koja će uključivati i vojna sukobljavanja. Ja sam šokiran potpuno ovim informacijama koje su Belorusi plasirali da je bila planirana invazija, da su spremane neke paravojne formacije koje bi iz Poljske upadale na teritoriju Belorusije. Čak i ako tu ima propagande, potpuno neverovatno deluje. Tu se nešto radi. O Donbasu da i ne govorim. Ginu ljudi svakog dana. Samo što to nije više aktuelno za naše medije da to prate i izveštavaju. Dakle, mnogo toga se dešava. Amerikancima je opcija da dođu do destabilizacije u Istočnoj Evropi. Naravno, Evropljanima nije, a koliko EU može tome da se suprotstavi, to ne znam.“

Upravo sam hteo to da pitam.

„Teško je to proceniti. E sada, Kosovo je ipak u nekoj zaleđini. Nismo na ruskoj granici. To bi im prosto pokvarilo računicu. Ipak ova sukobljavanja se odigravaju na teritorijama koje ne pokrivaju države članice NATO. Tu Amerikanci ipak imaju neke periferne uticaje. Oni su ovde dosta posla završili. Severna Makedonija je u NATO, Crna Gora je u NATO. Ostalo je pitanje Srbije i Bosne i Hercegovine, ali sa tim mogu živeti, između ostalog zato što mi ne vodimo neku preterano konfliktnu politiku.“

Povezane vesti - Šegrti

Ne verujem da bi Evropi odgovarali sukobi ni na njenim istočnim granicama.

„Evropa je tu napravila katastrofalnu procenu oko Ukrajine. I sada se ne može istorija vratiti. Sad je gotovo. Uveli su sankcije Rusiji, ušli su u konflikt sa Rusijom, ne može jedna velika sila, a Evropska unija jeste sila i u ekonomskom i političkom smislu, mada nemaju svoju vojsku, sada to da prizna. A ukoliko bi priznali da nisu bili u pravu i promenili politiku, to bi ih uvelo u problem sa Amerikom, za šta oni u ovom trenutku takođe nisu spremni. Dakle, oni uporno na svoju štetu problematizuju odnose sa Rusijom, finansiraju propalu stvar u Ukrajini. Dakle, svake tri godine se menjaju predsednici vlada, svake četiri godine se menjaju šefovi država, dakle, nema nikakve stabilizacije ukupnih prilika. Ta loša procena je napravljena. Istorijski tok je otišao u tom smeru i šta sada. Njima ne odgovara, ali oni više ne upravljaju krizom. Ako dođe do velikih sukoba u Donbasu, otvaranja nove etape oružanog sukoba, problematizovaće se stanje i u Belorusiji i u Moldaviji. Ne vidim kako Evropa na to može da utiče. Oni ne mogu da upravljaju tim krizama bez Amerike.“

Mislite li da bi Amerikanci bili spremni da idu na oštriju krizu, pa i na oružane sukobe u Moldaviji, Belorusiji?

„Da, njima je to u interesu. Pitanje je da li mogu oni to da izazovu. Pričali smo o Kosovu, oni možda i hoće to da urede donekle, ali ni toliko ne mogu. Oni možda hoće da naprave sukobe u Donbasu, ali pitanje je da li to i mogu. Za to se dosta pita i neka vlast u Ukrajini, vojno, političko rukovodstvo. Možete vi da namestite svoje ljude za ministra odbrane, za predsednika, da vršite pritisak na njih, ali šta ako ljudi neće da se odazovu mobilizaciji. Ko će da ratuje? Šta ako nema para u budžetu? Ko će to da plati? Dakle, nije to tako jednostavno kako se ovde kod nas često predstavlja - sada će Amerikanci da izvedu obojenu revoluciju i to će da se završi. Dakle, njima jeste u interesu, pogotovu im jeste u interesu da se dalje problematizuje ova kriza u Donbasu, koliko će uspeti, to ćemo videti. Zašto to ne bi radili? Kako se bude bližio datum parlamentarnih izbora u Rusiji, verovatno ćemo tamo gledati sve više provokacija na liniji razgraničenja u Donbasu.“

Mislite da će na taj način pokušati da destabilizuju samu Rusiju?

„Samu Rusiju, naravno. Oni u Moldaviji liniju razgraničenja između Moldavije i Pridnjestrovlja čuvaju ruski mirovnjaci. Dakle, oni mogu da instruiraju, recimo, neku buduću moldavsku vlast, ako završe taj ceo posao sa parlamentarnim izborima, da traže povlačenje ruskih mirovnjaka, da ih provociraju, da tamo razmeste vojne snage. Dakle, u Moldaviji sada nije bilo spremnosti oko toga, a sumnjam da će postojati u budućnosti. A da li bi Amerikancima odgovaralo? Naravno, zašto da ne. Pa, vidite šta je Bajden rekao za Putina, da je ubica. Zbog toga se pre 200 godina izlazilo na dvoboj. Pre 100 godina to bi bio razlog za početak rata. Dakle, ti odnosi ulaze u fazu potpuno nemogućih i naravno da Amerikancima, pošto imaju bolju poziciju na šahovskoj tabli, odgovara da se iniciranjem novih sukoba, čak i oružanih, destabilizuje ruska granica.“

Spomenuli ste kratkotrajni sukob Azerbejdžana i Jermenije, koji je okončan. Ali imamo jedan sukob koji traje već deset godina - to je Sirija.

„Pa i Sirija je ušla u neku fazu delimične deeskalacije. Kao što je došlo do deeskalacije na Južnom Kavkazu, i u Siriji je to usledilo posle dogovora Turske i Rusije. Tako da dok taj dogovor traje, pretpostavljam da se ovo može održati. Takođe, tamo imamo neku unutrašnju dinamiku. Polako se obnavlja ekonomija, infrastruktura, te provokacije i mogućnost sukobljavanja svedeni su samo na jednu malu teritoriju. Većina Sirije sada funkcioniše, normalizovale su se okolnosti.“

Postoji li šansa da se ponovo destabilizuje situacija u Siriji? Nisam siguran da će Asada pustiti...

„Oni su pustili Asada, jedino da izvrše atentat na njega. Najgore za Asada je prošlo. To je bio početak, prvih godinu dana rata, početak sukoba, sve ono što se odigravalo, a vezano je za aferu o upotrebi hemijskog oružja, itd. Za Asada je bio predviđen okvir u koji je upao Milošević i iz toga više nije moglo da se izađe. Protiv njega bi bile verovatno podignute neke optužnice. Otišlo bi to u sasvim drugom smeru. Za Asada je završena ta najgora faza i tu ne očekujem da će biti problematizacije. Problematizacije može biti  na severu zemlje, na granici, na prostoru Sirije koji se graniči sa Turskom i Irakom, gde su i dalje američke trupe, gde imate mešovite rusko-turske jedinice koje kontrolišu implementaciju mira. To je teritorija kojom je efektivno upravljala Islamska država. Treba pretpostaviti da tu i dalje ima njihovih zaostalih boraca, da tu efektivna kontrola, od strane samih Sirijaca nije u potpunosti ostvarena. Dakle, tu može biti nekih većih ili srednjih problema, ali to je geografski ograničeno, ne tiče se cele teritorije Sirije.“

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
19°C
22.04.2021.
Beograd

Najčitanije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve