INTERVJU JUGOSLAV TINTOR: Ne smemo dozvoliti da slučaj bude zataškan
Prošlo je nešto više od mesec dana od kada su Milena Radulović, Iva Ilinčić i još nekoliko mladih devojaka prijavile Miroslava Aleksića za više silovanja i seksualno uznemiravanje. Suočena sa njihovim pričama, domaća i regionalna javnost je na momenat, usled šoka, ostala nema. Ali samo na momenat. Pandorina kutija je odškrinuta, a iz nje su oslobođena slična iskustva koja su godinama, usled straha od osude, širom regiona čamila u mraku. Slučaj Aleksić je okarakterisan tako da posle njega više ništa neće biti isto. Međutim, kako se nešto slično zaista ne bi ponovilo, neophodno je da svoju ulogu odigraju društvo, ali i mediji. Neophodno je da na ovaj slučaj ne zaboravimo lako. Da ne zaćutimo prebrzo kako ne bismo poslali poruku da ovakve priče mogu da ispare tek tako.
Iz tog razloga sa Jugoslavom Tintorom, predsednikom Advokatske komore Beograd i zastupnikom Milene, Ive i još nekoliko devojaka u ovom postupku, razgovaramo o svemu onome što je obeležilo prethodnih mesec dana. Od uloge medija u ovom postupku, spinovanju, curenju informacija, pa do onoga što nas u budućnosti očekuje.
Od početka istrage prošlo je nešto više od mesec dana. Kada bismo se bavili retrospektivom događaja, kako biste ocenili dinamiku kojom proces napreduje?
„Imajući u vidu da je u proteklih mesec dana saslušano 10 žrtava i osam svedoka, mogu da kažem da je dinamika procesa dobra. Predmet je zaista interesantan u delu koji se odnosi na način izvršenja krivičnog dela, o čemu nisam u mogućnosti da javno govorim jer je tužilaštvo donelo naredbu da istraga bude tajna, što me znatno hendikepira kada treba da razjasnim javnosti pojedina pitanja. Ono što mogu da kažem jeste da su iskazi dati detaljno i da su u zapisnik uneti precizno, što znači da je obezbeđen kvalitetan dokazni materijal.“
U kojoj fazi se trenutno nalazi postupak?
"Postupak je još uvek u fazi istrage, saslušane su sve žrtve, završava se saslušanje svedoka i nakon toga preostaje da se obave veštačenja svih žrtava od strane komisije veštaka – neuropsihijatra i psihologa. Ishod ovog postupka odrediće broj žrtava i sadržina njihovih iskaza, kao i činjenica da su iskazi žrtava potkrepljeni iskazima svedoka i veštačenjima. Videli ste da saslušanja traju i po pet sati, što je neophodno jer su detalji koje žrtve opisuju od suštinskog značaja za ocenu verodostojnosti njihovih tvrdnji. Zbog toga smatram da za ovaj slučaj nije toliko važna brzina koliko je važan kvalitet pravde - način na koji se postupak vodi i odluka kojom se postupak završi."
Nezahvalno je predviđati, ali kada bi moglo da dođe do podizanja optužnice?
"S obzirom na to da je prošlo tek mesec dana, moja je procena da će istraga trajati još dva meseca. To znači da će cela istraga trajati tri meseca i to je neko razumno vreme ukoliko uzmemo u obzir da zakon predviđa da je maksimalno trajanje pritvora u istrazi šest meseci."
Povezane vesti - Miroslav Mika Aleksić uhapšen zbog optužbe za silovanje
Koliko god da se govori o ovom slučaju, čini se da je i dalje nejasno koliko je on teško dokaziv, s obzirom na to da se Aleksić tereti za događaje koji su se dogodili pre više godina. Da li raspolažete dovoljnim brojem prikupljenih dokaza i šta će se sve smatrati dokazom pored svedočenja žrtava?
“U javnosti se podmeće teza da nema dovoljno dokaza. To nije tačno. U konkretnom slučaju postoje iskazi, ne jedne, već deset žrtava koje saglasno tvrde da su seksualno zlostavljane od okrivljenog Aleksića i koje u sitnim detaljima opisuju pod kojim okolnostima i na koji način se to kontinuirano zlostavljanje odvijalo. One u svojim iskazima iznose vrlo uverljive razloge zbog kojih su tek po proteku određenog vremena odlučile da sve prijave policiji. Njihove iskaze sud će analizirati u detalje, a izvodiće i druge dokaze kako bi proverio njihove tvrdnje saslušanjem svedoka i veštaka. Onaj ko tvrdi da mora postojati materijalni dokaz svodi reakciju države samo na krivična dela koja su prijavljena istog dana i kod kojih postoje neposredni – fizički tragovi zlostavljanja. Moram reći da ni zakon, ni sudska praksa to ne podrazumevaju. U našem pravu ne postoji princip formalne ocene dokaza – da je jedna vrsta dokaza značajnija od druge, već kvalitet dokaza sud ocenjuje slobodno, analizirajući ih – svaki zasebno i u njihovoj međusobnoj vezi. Snaga jednog dokaza je onolika koliko može da uveri sud da su činjenice koje iz njega proizlaze istina.”
Izjavili ste da će doći do suočavanja žrtava sa Aleksićem. Da li su sve spremne na taj korak?
"Sasvim je izvesno da će žrtve u sudnici morati da ponove sve šta su rekle u istrazi i to u prisustvu okrivljenog, kao i da će se u tom slučaju suočiti sa njim – na šta su one spremne. Jedino smo za maloletnu žrtvu tražili status posebno osetljivog svedoka zbog njenog uzrasta. Činjenica da ostale žrtve nisu tražile ni mere zaštite identiteta ni mere procesne zaštite prilikom svedočenja govori u prilog verodostojnosti njihovih iskaza, jer su spremne da stanu iza svojih reči i da se suoče sa okrivljenim. Ova okolnost njihovim saglasnim tvrdnjama daje još jednu dodatnu težinu."
Iako je tužilaštvo označilo tajnim saslušanje devojaka koje su prijavile Miroslava Aleksića, delovi iskaza su preko pojedinih tabloida dospeli u javnost.
"Primetio sam da se u pojedinim medijima manipuliše sa delovima informacija iz izjava koje su žrtve dale medijima a ne tužilaštvu, kao i da su ovim informacijama dodati pojedini navodi koji su potpuno izmišljeni od strane novinara. Ovo je posledica tajnosti istrage, jer se u deficitu informacija kreiraju vesti da bi prodale novine, što nije dobro i mislim da šteti postupku, ali ja nemam način da to sprečim."
Od samog početka slučaja njegov neizostavni deo su i mediji. Njihovo izveštavanje je variralo od neizmerne podrške žrtvama do opstrukcije samog procesa. Smatrate li da su mediji prateći ovaj proces svojim izveštavanjem više ohrabrili ili obeshrabrili žrtve seksualnog nasilja da se u budućnosti odluče za sličan korak poput Ive i Milene?
"Smatram da su mediji ovde pomogli. Veliki broj žrtava i okolnost da se seksualno zlostavljanje odvijalo u osmišljenom ambijentu škole u koju su deca primana u prvom razredu osnovne škole i ostajala sve do kraja srednje škole predstavljaju specifične okolnosti koje moraju upaliti sve alarme u društvu kako se ne bi dopustilo da jedan ovakav slučaj bude relativizovan i zataškan na bilo koji način. Činjenica da su Milena i Iva bile spremne da javno progovore o tome šta se dešavalo dodatno je doprinela interesovanju javnosti, ali je i tajnost istrage uskratila javnost za mnoge detalje iz kojih bi svima bilo sve kristalno jasno. Medijska pažnja po pravilu ne traje dugo, ali se kroz praćenje ovog slučaja mora voditi računa da ne bude zataškan kroz sudski postupak. Moja uloga je da to ne dozvolim, a verujem da je upravo to i uloga medija.
Prirodna reakcija svakog normalnog čoveka je podrška ovim mladim devojkama koje su imale dovoljno hrabrosti da otvore Pandorinu kutiju i progovore o detaljima svega onog kroz šta su prošle. To je strašno teško jer podrazumeva sekundarnu viktimizaciju. Ukoliko reakcija javnosti ohrabri sve buduće žrtve da u ovakvim slučajevima ne ćute već prijave zlostavljanja jer je prijava jedan hrabar čin koji javnost otvoreno podržava i ne bavi se žigosanjem žrtava, onda će ambijent u ovom društvu svakako smanjiti tamni broj kriminaliteta kod ove vrste krivičnih dela, koji je, nažalost, u Srbiji po mom uverenju još uvek vrlo visok."
Kada govorimo o medijima i njihovom izveštavanju, u jednom trenutku se pojavila informacija da je već spreman scenario za seriju o Mileninom životu. Vi ste to demantovali. Koliko ta informacija i njoj slične mogu da banalizuju sam slučaj?
"Ja sam demantovao tu informaciju jer nije istinita. Reč je o klasičnom spinu koji je u funkciji relativizacije ovog postupka. Očekujem da će takvih vesti biti i ubuduće, ali ćemo ih svaki put raspraviti u javnosti."
Zbog čega očekujete da će ovakvih vesti biti, ukoliko, kako ste rekli, smatrate da su mediji pomogli u ovom procesu?
"Zato što spin ne rade mediji. U uslovima tajne istrage podaci ne mogu da se iznose u javnost. Onemogućen sam odlukom organa postupka da vam učinim dostupnim bilo šta, pa čak i da govorim o detaljima.
Neko ko ide u pravcu plasiranja informacija zna za to i zna da plasiranjem nečega ja nisam u mogućnosti da činjenicama iz postupka objasnim tu informaciju. A u medijima kada se nešto objavi tu je postignuta svrha, pa ti objašnjavaj posle koliko god želiš. Ne vredi ti.
Povezane vesti - TINTOR: Istraga u slučaju Aleksić gotova za dvadesetak dana
Zašto tvrdim da će toga biti još? Pa jednostavno zato što i se i sa slikom koja je objavljena bez ikakvog pratećeg teksta išlo sa tim da se postigne određena svrha. Na njoj su zatamnjeni svi osim Milene koja se smeje i pored nje je Aleksić. Cilj fotografije je bio da se javnost zapita da li neko ko se tako smeje može nešto tako da doživi a stoji tako blizu osobe koju tereti. A ono što ne znaju ni vaši čitaoci jeste da u samom iskazu, koji je na 14 kucanih strana i kome je prethodilo pet sati razgovora, sigurno nije sve vreme reč samo o nekoj situaciji seksualnog zlostavljanja koja po prirodi stvari ne traje duže od nekoliko minuta. Ne pričamo mi pet sati o nekoliko minuta obljube ili sa obljubom izjednačenog čina. Nego upravo se priča o svim segmentima pre i nakon samog dela. Zbog čega je prošlo vreme pa se tek onda prijavilo, šta se dešavalo u međuvremenu. Svi ti delići se slažu u jedan mozaik. Zbog toga je objavljena fotografija imala isti cilj kao i priča o scenariju. Priču o scenariju sam demantovao jer sam je proverio. Da li će jednog dana kada sve ovo prođe neko iskoristiti ovaj događaj za neku temu, ja ne mogu da znam. Uostalom, neka i koristi. Ali ne dok traje postupak i ne da se stvara slika da je postupak u funkciji umetničke inspiracije. To je bio cilj. To je potpuno bespredmetno, osim što lepo deluje kao naslov. Ali ni novinarima ne mogu da zamerim. To su informacije koje su svakako zanimljive."
Koliko ovakvi naslovi i ovakve vesti mogu da utiču na sam postupak?
"Mislim da je cilj takvih informacija da skrenu pažnju sa onoga što je tema postupka. Da se relativizuje ono o čemu se sudi i da napravi podeljenu reakciju na sve ono što se zbiva. Sa druge strane smatram da je normalno da ljudi na različite načine gledaju određene događaje. Opšti ambijent koji se stvorio nakon što je ovo izašlo na videlo, mislim da je afirmativan kada sve saberete i oduzmete. Ono što je meni bitno jeste da je u ovom postupku bilo rasprava. Da li postoji dovoljno dokaza, da li je iskaz žrtve dokaz ili on mora da bude materijalan. Kako je došlo do toga da neko doživi nešto tako neprijatno pa da se opet vrati u tu školu. Ono što je činjenica jeste da u masi drugih slučajeva, možda druge prirode, koji su procesuirani isto kao i ovaj niste imali baš u startnoj fazi da bilo ko do te mere dovodi u pitanje da li je kvalitet ili kvantitet dokaza kojim raspolažete dovoljan za optužbu. Sa druge strane, podrazumeva se da nadležni organi, policija i tužilaštvo neće da gone ako dokazi po svojoj sadržini ne prelaze određeni prag koji opravdava optužbu koja je predmet te istrage. Na primer u postupku u kojem objavite da je neko uhapšen zbog korupcije to jednostavno ide. Niko tu ne otvara pitanje da li nečeg ima ili nema. A u ovom slučaju to se pitanje otvara. Nemam ništa protiv, tu smo da se stvari rasprave, jedino je hendikep što ne možemo do kraja da ispričamo tu priču. Kada bih mogao do kraja da ispričam priču kako izgleda odnos autoriteta prema detetu koje uđe u školu sa sedam godina, a iz nje izađe sa 17… To je vođenje nekog od početnog perioda sazrevanja, kroz čitavu adolescenciju, kroz poimanje života. U tom procesu vi onda kreirate i modelirate nečiji um na određeni način i u pravcu da neke stvari prihvata kao normalne, ali ovde se otišlo predaleko. Ne smem da pričam dalje. Meni je samo drago da se temeljno radi. Mislim da je važno da se sagledaju sve pojedinosti i da ti ljudi koji sutra budu sudili mogu da sagledaju ceo predmet u svoj činjeničnoj složenosti."
Iako Aleksić još nije izneo svoju odbranu, pojedini mediji su preneli kako će njegova odbrana predložiti 400 svedoka. Koliko su te najave ozbiljne i ostvarive?
"Okrivljeni ima pravo da se brani onda kada je to za njega najpovoljnije i na način koji je za njega najpovoljniji. Međutim, ova priča o 400 svedoka odbrane je potpuno nerealna i uveren sam da u nju ne veruje ni onaj ko ju je izmislio. Reč je o vesti koja je plasirana samo da posluži kao protivteža velikom broju žrtava. Dakle, krajnji domet ove vesti je već ostvaren time što ste me ovo pitali."
Aleksić je imao priliku da iznese odbranu?
"Onog trenutka kada dođe do lišenja slobode tada se okrivljenom pruža mogućnost da iznese svoju odbranu u odnosu na ono što mu se stavlja na teret. Aleksiću je ta mogućnost pružena u odnosu na prvih pet oštećenih žrtava. On je tada, prema mojim saznanjima, rekao da nije izvršio nikakvo krivično delo, da nije kriv, ali da ne može sada da ulazi u detalje i objašnjava bilo šta. I ono što je važno, nije bio spreman da se upušta u bilo kakva pitanja. Gledano iz profesionalne perspektive, takva odbrana koliko god je negiranje krivice, u biti nije nešto drugačije od odbrane ćutanjem. Jedini cilj koji takvom odbranom postižeš jeste da novinska vest bude 'Aleksić negirao optužbe', a ne 'Aleksić se branio ćutanjem'. Inače, suštinski za samo rasvetljavanje tog slučaja takva odbrana ni na koji način ne doprinosi da se te stvari i optužbe, makar u ovoj fazi postupka, na bilo koji način razjasne. Nakon toga stiglo je prvo proširenje od policije za još, čini mi se, četiri devojke i on se ponovo poziva. On u tom trenutku nije na početku procesa pa može da kaže da je u šoku nego je prošlo 25 dana. Dakle nakon 25 dana njemu je ponovo data mogućnost da se izjasni. Međutim, i tada je rekao isto što i prvi put – da nije počinio nikakvo krivično delo i da se ne bi upuštao u detalje. Ono što je takođe vest jeste da ima još dopuna za još jednu oštećenu gde će imati pravo na izjašnjenje ovih dana. Tako da mu se treći put pruža mogućnost da ako želi iskoristi svoje pravo odbrane. Ali njegovo legitimno pravo je da svoje pravo na odbranu koristi onda kada on to želi i kada proceni da je to za njega najpovoljnije."
Povezane vesti - PROŠIRENA ISTRAGA: Aleksić ponovo negira polno uznemiravanje
Da li ste se Vi ili vaše klijentkinje suočavali sa nekom dozom pritiska ili zastrašivanja u prethodnom periodu?
"Najveći pritisak na žrtve seksualnog zlostavljanja jeste da se podsećaju svih detalja, ali su ove devojke svesne da je to neophodno da bi se u ovom postupku utvrdila istina. Zbog toga je od ogromnog značaja podrška porodice i prijatelja koju oni imaju dok proživljavaju ova iskustva prvi put u životu. Žrtve su u svojim iskazima pored detalja događaja iznele i razloge zbog čega nisu mogle prijaviti slučaj ranije. Međutim, to nije bio rezultat zastrašivanja već izraz strepnje i straha od svega što ih očekuje. Važno je ohrabriti, ne samo žrtve u ovom predmetu već i u svim budućim slučajevima. Žrtva koja prijavi seksualno zlostavljanje ne samo da prilikom svedočenja ponovo prolazi kroz proživljenu traumu, već ima strah da će ukoliko prijavi slučaj biti stigmatizovana od okoline. Međutim, ovaj slučaj je pokazao da to ne mora biti tako. Ove mlade hrabre devojke nisu doživele javnu stigmatizaciju i kroz ovaj postupak prolaze uz punu podršku svojih, što im sve skupa dodatno uliva snage da istraju. Uveren sam da je ovim krivičnim postupkom okrenut jedan novi list u odnosu društva prema žrtvama seksualnog nasilja, jer za silovatelje mora postojati nulta tolerancija ako želimo da živimo u normalnoj zemlji."
Znate li možda da li je u istoriji srpskog pravosuđa zabeležen slučaj u kojem je veći broj oštećenih teretio jednog čoveka za ovu vrstu krivičnog dela?
"Bilo bi interesantno proveriti da li je u našoj sudskoj praksi bilo slučajeva da je protiv jednog okrivljenog pokrenut krivični postupak zbog krivičnih dela protiv polne slobode izvršenih na štetu ovako velikog broja oštećenih. Ja nisam čuo da postoji. Očekujem da sud okrivljenog oglasi krivim na osnovu prikupljenih dokaza i očekujem da ću zaštititi prava žrtava u ovom sudskom postupku kako bih umanjio štetne posledice po njih i pomogao da pravda bude zadovoljena."