INTERVJU NORVEŠKI AMBASADOR: Naša je obaveza bila da pomognemo

Jern Evgen Jelstad mandat ambasadora Kraljevine Norveške u Srbiji započeo je oktobra 2019. godine. I mada predstavlja državu koja godinama pruža veliku pomoć Srbiji, kako finansijsku, tako i kroz razne druge projekte, ipak nije očekivao da će gotovo na samom startu morati da se suoči sa izazovom kao što je pandemija koronavirusa. Ta je situacija, međutim, bila prilika da Norveška još jednom pokaže koliko je spremna da pomogne drugima kada se nađu u nevolji, ovog puta donacijom vrednom pet miliona evra za borbu protiv Covid-19.

Na početku razgovora za „Ekspres“, Njegova ekselencija ambasador Jern Evgen Jelstad priznaje da nije očekivao „da ćemo se suočiti sa pandemijom katastrofalnih razmera, koja nam je svakodnevni život okrenula naglavačke, ugrožavajući ljudske živote i naprežući zdravstveni sistem do krajnjih granica“, ali ističe i da je pre ove ogromne promene, u prvim mesecima njegove službe u Beogradu, urađeno mnogo dobrih stvari kako bi se osiguralo da saradnja Norveške i Srbije bude strateška i veoma značajna.

"U bliskoj saradnji sa Vladom Srbije odredili smo pet glavnih prioriteta: ekonomski razvoj zasnovan na inovacijama i otvaranju novih radnih mesta; zaštita životne sredine sa fokusom na problemu zagađenja vazduha i upravljanja vodama; reforma medijskog sektora sa ciljem osnaživanja slobodnih medija; vladavina prava sa fokusom na borbu protiv korupcije i osnaživanje nezavisnih institucija. I da ne zaboravimo, prava žena i rodnu ravnopravnost. Sa izbijanjem pandemije Covid-19, međutim, sve ove dobro isplanirane i korisne projekte morali smo da stavimo na čekanje. Umesto toga, ispitali smo mogućnosti da prenamenimo i preusmerimo neke od izdvojenih fondova kako bismo podržali Srbiju u borbi protiv ovog groznog virusa i pomogli zdravstvenim vlastima u spasavanju života. Zahvaljujući ovoj strateškoj promeni, brzo smo mogli da informišemo Vladu Srbije kako smo u mogućnosti da dostupnom učinimo višemilionsku donaciju za projekte borbe protiv Covid-19, a čija je upotreba zavisila od dostupnosti najvažnijih materijala i medicinske opreme na međunarodnom tržištu. U tom cilju Norveška blisko sarađuje sa sistemom Ujedinjenih nacija. Za sada, ovi fondovi korišćeni su za jačanje srpskih kapaciteta za intenzivnu negu. U tu svrhu ugovorili smo nabavku 50 respiratora koji bi bili isporučeni Beogradu, kao i velikog broja instrumenata za monitoring pacijenata u teškom medicinskom stanju. Osim toga, sa organizacijama civilnog sektora ugovorili smo hitno sprovođenje Covid-19 projekata za pomoć ranjivim grupama u lokalnim zajednicama.

foto Goran Zdravkovic

Dugoročno, rezervisali smo značajna finansijska sredstva za programe otvaranje novih radnih mesta, kao i za druge mere za smanjenje nezaposlenosti i stabilizaciju društveno- ekonomske situacije jednom kada stanje bude normalizovano", kaže ambasador Jelstad.

Norveška mnogo pomaže drugim državama, pa i Srbiji. Svi se, na primer, sećaju programa „Energija za demokratiju“ od pre 20 godina. Najnoviji je primer donacije od pet miliona evra za borbu sa virusom. Ljudi se često pitaju zbog čega Norveška to radi?

"Pre svega, norveški i srpski narod veže dugogodišnje prijateljstvo. Ono seže do vremena kada smo se zajedno tokom Drugog svetskog rata borili protiv nacizma i fašizma. U nekoliko navrata mi smo pomagali srpskom narodu, kao što je bilo i prilikom velikih poplava koje su pogodile Srbiju 2014. godine. Drugo, narod Norveške poseduje snažan humanitarni impuls. Mi smatramo da je naša obaveza da podržimo druge i pomažemo im u kritičnim situacijama kada god možemo. Iako smo i sami brutalno pogođeni pandemijom sa kojom se borimo kao i mnoge druge zemlje, mi i dalje imamo i sredstva i političku volju da pomognemo. A treća stvar je neophodnost suzbijanja ovog agresivnog virusa u Srbiji kao najmnogoljudnijoj državi zapadnog Balkana, kako bi rizik njegovog širenja u regionu bio sveden na minimum."

Kako je Norveška stavila virus pod kontrolu i možete li to da uporedite sa situacijom u Srbiji?

"Verujem da smo uspeli da usporimo i skoro u potpunosti zaustavimo širenje virusa. Norveška vlada je 12. marta uvela seriju mera u nadi da će zaustaviti širenje virusa. To su bile najsnažnije i najobimnije mere koje je Norveška videla u doba mira. Verujem da je danas pošteno reći da su te mere dale rezultate. Iako je broj zaraženih u Norveškoj veći nego u Srbiji, do 17. aprila odnos je bio 6.937 prema 5.690, vidimo da ljudi u Norveškoj na kraju napuštaju intenzivnu negu, a primetan je i značajan pad broja hospitalizovanih. Srbiji je potrebno još vremena da vidi efekte restriktivnih mera."

Iako je članica NATO, organizacije koja nije baš popularna u Srbiji, naši građani Norvešku najčešće povezuju sa donacijama, humanitarnim radom i akcijama. Kako to doživljavate?

"Osećam ponos i ohrabrenje ako ljudi u Srbiji Norvešku povezuju sa humanitarnim angažovanjem i konstruktivnom podrškom. Verujem da ovaj angažman oslikava i neke od osnovnih vrednosti i principa našeg nordijskog nasleđa i načina razmišljanja. Kada ste već spomenuli NATO, iako bi slika o ovoj organizaciji mogla da bude bolja, ohrabruje me to što vidim da Srbija u brojnim oblastima već sarađuje sa NATO, te da je ta saradnja, prema ocenama, korisna za vašu zemlju. A ovo partnerstvo će biti dodatno ojačano i produbljeno kada Vlada Srbije usvoji drugi ciklus Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP). Svake godine održava se više od sto zajedničkih aktivnosti u raznim oblastima. Ako malo pažljivije pogledamo, videćemo da se prioritetne oblasti kreću u rasponu od prevencije i upravljanja krizama do reforme bezbednosnog sektora i saradnje u multinacionalnim misijama i operacijama. I ne treba da zaboravimo saradnju u značajnom području planiranja hitnog postupanja u slučaju elementarnih nepogoda."

foto Goran Zdravkovic

Koliko godišnje Norveška izdvaja sredstava za pomoć Srbiji kroz različite programe?

"Nije baš lako odgovoriti na ovo pitanje. Norveška, pre svega, podržava Srbiju kroz različite finansijske instrumente. Upravo zbog toga nije lako izaći sa konkretnom sumom ili imati jasan pregled godišnjih donacija koje su stizale ili još stižu iz Norveške. Možda bi bilo interesantnije reći da ćemo ove godine premašiti sumu od 300 miliona evra pomoći koju je Srbija primila od Norveške za poslednjih 20 godina. Taj iznos je verovatno mnogo veći, ali nije nimalo lako pratiti 20 godina implementacije projekata kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou. Želim, međutim, da naglasim da mi podržavamo reforme ovog društva kroz redovne donacije. U vanrednim okolnostima, kao što su poplave, migrantska kriza ili pandemija koronavirusa, pokušavamo da prenamenimo postojeća i dodelimo dodatna sredstva. Uvek se trudimo da budemo prijatelji Srbije u teškim vremenima."

Jedan od projekata u koje je uključena Norveška je i program za mlade preduzetnike koji promoviše ekonomski rast i izgradnju preduzetničkog duha. Zbog čega je ovaj projekat toliko važan i koji su načini za izgradnju preduzetničkog duha?

"Do sada smo podržali brojne projekte iz ove oblasti. Razlog za to je taj što snažno verujemo u ekonomski razvoj kroz inovacije i preduzetništvo. U Norveškoj je to kičma lanca stvaranja vrednosti. Ako pogledate kakva su iskustva u drugim državama Evrope, naročito u zemljama poput Slovenije, vidite da su preduzetničke aktivnosti razlog uspešne transformacije privrede kako bi postala efikasna i održiva. Dodatni razlog zbog kojeg podržavamo mlade preduzetnike jeste da bismo se suprotstavili odlivu mozgova, dajući mladim, energičnim, profesionalcima nadu i nove mogućnosti. Zašto bi oni sledili svoje snove i budućnost tražili u zapadnim zemljama ako im rad na inovacijama u Srbiji pruža nove mogućnosti i dobru zaradu?"

Norveška je vrlo posvećena osnaživanju NVO sektora u Srbiji. Zbog čega je taj deo društva bitan i koliko je on razvijen u Srbiji?

"Nevladin sektor je važan za svaku državu. Norveška ima dugogodišnju tradiciju negovanja civilnog sektora kako bi ga učinila jakim i uticajnim. Svaka norveška vlada, bez obzira na to koje partije je čine, nevladin sektor doživljava kao strateškog partnera u jačanju demokratskih vrednosti i blagostanja. Bez aktivnog učešća civilnog sektora i njegovih organizacija bilo bi teže postići konsenzus i poverenje koji su neophodni za racionalno i inkluzivno upravljanje. Mislim da bi bilo pošteno reći kako Norveška ne bi postala jedna od najrazvijenijih svetskih demokratija bez značajnog doprinosa jakog civilnog sektora. Nevladine organizacije zagovaraju poglede i interese koji oblikuju javnu debatu. Zbog toga bi između NVO i vlasti trebalo da postoji međusobno poštovanje, profesionalne veze, kako bi se obezbedilo da svačija uloga bude dobro definisana, a saradnja transparentna."

Koliko je Srbija atraktivno mesto za ulaganje za norveške kompanije? Imali smo jednu veliku investiciju, Telenor, koji je pre dve godine prodat.

"Poslovna klima za norveške firme u Srbiji je prethodnih godina donekle unapređena. Ima, međutim, još toga na čemu treba da se radi, naročito kada je u pitanju zadovoljavanje interesa malih i srednjih preduzeća. Mala i srednja preduzeća čine značajan deo norveške privrede i Srbija bi trebalo da učini dodatni napor kako bi postala atraktivan partner za haj- tek orijentisane norveške kompanije. Vidim ogroman potencijal za buduću saradnju ukoliko poslovni okvir bude unapređen."

Mnogo ljudi iz Srbije odlazi ili želi da ode u Norvešku. Imate li neku poruku za njih?

"Odlazak ljudi iz Srbije ja, zapravo, sagledavam kao sociološki problem. Mnogo se priča o odlasku ljudi, naročito mladih, i zaista je zabrinjavajuće da Srbiju godišnje napusti broj ljudi koji je jednak broju stanovnika grada srednje veličine. Videli smo da se u ovoj krizi više od 400.000 srpskih građana vratilo u zemlju, uglavnom iz zemalja EU. To nam govori da je veliki deo srpskih radnika izabrao da u inostranstvu ostanu sa privremenim poslovima, bez osnovne sigurnosti kada je reč o poslu ili o zdravstvenom osiguranju. Nisam siguran da ugodan život, prosperitet i blagostanje čekaju svakoga onog trenutka kada napusti rodnu zemlju. Put do uspeha za ljude koji u Norvešku ne dolaze iz EU je težak i dugačak. Zbog toga bi moja poruka bila: dajte šansu vašem društvu i učinite najviše što možete kako biste razvili svoje veštine i tako pružili svoj doprinos. Siguran sam da će do privrednog i institucionalnog razvoja Srbije doći, iako je put do toga veoma dug."

Norveška ambasada bila je uključena i u rad na novoj medijskoj strategiji. Koji su glavni benefiti koje ova strategija treba da donese i šta je ključno da bi ona bila uspešno sprovedena?

"To je veoma važno pitanje. Norveška je, zajedno sa EU i OEBS, pomagala Vladi Srbije u razvoju Nove medijske strategije. Tim povodom ambasada je u rezidenciji ambasadora organizovala konferenciju o slobodi medija početkom marta, neposredno pre nego što nas je pandemija sve pogodila. Premijerka Ana Brnabić i Alf Bjarne Jonsen, predsednik norveške nezavisne komisije za žalbe u štampi, bili su glavni govornici, a učestvovala je i većina medija. Verujem da je ovaj događaj uticao na podsticanje konstruktivne javne
rasprave o tome kako bi slobodni i odgovorni mediji trebalo da budu kamen temeljac demokratskog sistema. Svakom društvu su potrebni visokokvalitetni, objektivni, nezavisni i odgovorni mediji koji mogu da nadziru vlast, da javnosti pruže adekvatne informacije i da doprinesu povećanju transparentnosti. Nadamo se da će i akcioni plan za novu medijsku strategiju biti usvojen što je pre moguće."

foto Goran Zdravkovic

Šta će u budućnosti biti najveći izazovi za Srbiju?

"Nadam se da ću dočekati da vidim veći nivo poverenja između vaših građana i institucija, sposobnost i volju da se podstakne istinska i konstruktivna međustranačka debata kako bi se postigao široki konsenzus u vezi sa pitanjima od nacionalnog značaja, kao i još inovativniju privredu koja će moći još uspešnije da se takmiči na međunarodnom tržištu.“

U regionu ste dosta dugo. Bili ste i ambasador u Grčkoj. Koje su razlike, a koje sličnosti između dve zemlje?

"Pre svega bih želeo da istaknem da su grčki i srpski narod najveća vrednost za svoju zemlju. Uvek je zabavno i prijatno kad se sretnem sa prijateljima iz Srbije i Grčke. Čini mi se da se i Grčka i Srbija suočavaju sa istom vrstom izazova u pogledu kreiranja neophodnog poverenja između građana i institucija, kao i razvoja privrede koja će biti konkurentna na tržištima trećih zemalja. Obe države trenutno rade na unapređenju ovih oblasti, a Norveška je srećna što ih podržava u njihovim nastojanjima."

Ambasada Norveške u Beogradu pokriva i Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Gde imate najviše posla?

"Ove države preduzele se ozbiljne korake u sprovođenju unutrašnjih reformi. Severna Makedonija je i dalje na samom početku evrointegracija, dok je Crna Gora mnogo više odmakla u tom procesu. Članstvo u NATO je za obe države, čini mi se, bilo korisno u pogledu razvoja i ekonomskog napretka. Vidimo da priličan broj zapadnoevropskih kompanija razmatra ulaganja u Severnu Makedoniju i Crnu Goru, s obzirom na to da mnoge od njih veruju kako članstvo u NATO utiče na stabilnost, što investicije čini bezbednim. Neke zapadne kompanije čak zahtevaju da se neki delovi njihovih proizvoda prave u zemljama članicama NATO. I Severna Makedonija i Crna Gora ubrzavaju napore kako bi postale članice EU, a Norveška ih na tom putu snažno podržava, i politički i finansijski, baš kao što podržavamo i Srbiju."

Nordijski savet je jedinstven primer snažne regionalne saradnje. Imajući to u vidu, šta biste savetovali državama zapadnog Balkana?

"Verujem da bi najveći doprinos koji bismo mogli da damo bio u nordijskom modelu kreiranja poverenja između građana i institucija. Osnovni element ovog modela su snažne, transparentne i efikasne institucije, koje se ponašaju odgovorno i u okviru političkog sistema koji je zasnovan na vladavini prava. Zahvaljujući ovakvom pristupu uspeli smo da osiguramo pouzdanost, poverenje i osnovnu percepciju među građanima da ’vlasti brinu o meni i zalažu se za mene’. Druga karakteristika nordijskih društava je sposobnost da se podstakne iskrena međustranačka debata kako bi se postigao široki konsenzus u vezi sa pitanjima od nacionalnog interesa. Treću dimenziju predstavljaju napori i inicijative da se proširi prekogranična saradnja, u cilju unapređenja kvaliteta života kroz veću ekonomsku saradnju, širenje tehnologija i pristup visokom obrazovanju.“

Norveška podržava evropski put Srbije. Nije li to pomalo čudno, kada sama Norveška istovremeno odbija da postane članica EU?

"Iako može da deluje čudno, Norveška je mnogo veći zagovornik evropskih integracija uprkos našem opiranju da i zvanično postanemo članica EU. Mi verujemo da je EU garant mira, stabilnosti i prosperiteta u Evropi. Kao članica Evropskog ekonomskog prostora (EEA) Norveška učestvuje u većini programa, biroa i tela EU, brzo prihvata brojne EU direktive i ima veliku korist od jedinstvenog tržišta. Zato mislim da možemo reći kako je Norveška praktično, mada ne i formalno, članica EU. Ovo takođe objašnjava zašto Norveška veruje da je evropski put pravi izbor za Srbiju.“

Fudbalske reprezentacije Norveške i Srbije trebalo je da se sastanu 26. aprila, ali je utakmica odložena. Kome će to odlaganje više da koristi, Srbiji ili Norveškoj, i možete li da prognozirate rezultat?

"Svi iščekujemo ovu odlučujuću utakmicu, ali pod ovim okolnostima bilo je nemoguće organizovati je. Ne verujem da će iko imati koristi od toga. Srbija definitivno ima jak tim. Ali prvi put u poslednjih više od dve decenije Norveška je uspela da stvori igrače čiji je kvalitet na evropskom nivou. Mislim pre svega na Erlinga Brauta Holanda, Martina Odegarda i Sandera Berga, koji izvanredno igraju za svoje klubove u Nemačkoj, Španiji i Engleskoj. Ne bih želeo ništa da prognoziram, ali vas uveravam da srpsku reprezentaciju čeka
velika borba."