Intervju

Vladimir Pejić: "U politici je opasno potceniti protivnika"

Novi izbori u Beogradu očekuju nas za dva i po meseca.

Biće to duga kampanja, a strankama će, očigledno, biti potrebno dosta truda da izvedu građane na birališta, s obzirom na to da je od prethodnog glasanja prošlo manje od četiri meseca. Prvobitno verbalno nadmudrivanje između vlasti i opozicije o tome da li je reč o novim ili o ponovljenim izborima palo je u drugi plan. Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja, u nekoliko navrata je već ocenio da će izlaznost na izborima 2. juna biti manja od one iz decembra, a za “Ekspres“ objašnjava i zbog čega.

“Prvo, nije baš da nije bitan razlog što se ide na izbore. S jedne strane, vlasti znači da se ide na izbore zbog toga što nije napravljena većina i hoće ubedljiviju pobedu, da ’zakucaju’ poziciju, da tako kažem. Sa druge strane, opoziciji bi mnogo značilo da kaže da je na bilo koji način dokazana navodna izborna krađa i da onda vladajuća koalicija izlazi kao neki krivac na te izbore. Negde će verovatno svako svoju priču potencirati. Ali ta priča sa izbornom krađom je otišla u drugi plan. Mi čak iz opozicije možemo sve češće čuti da se ponavljaju izbori jer je SNS izgubio izbore u Beogradu.

Više se ne potencira ta priča o izbornoj krađi, nego o porazu SNS-a. Što se tiče izlaznosti, sada kada merimo, ona je na nižem nivou naravno nego što je bila na samim izborima. Ja i očekujem da bude niža 2. juna, ako sve bude tako kao što je najavljeno. Ali pitanje je kako će se dalje kretati. Često sam umeo da naglasim, i sada kažem, da tenzija jeste prisutna, ali više kod političkih aktera ili u medijima koji su zainteresovani za politiku, nego među građanima. Građani su prilično pasivni i u velikoj meri zasićeni i izborima i svim onim što se dešavalo nakon izbora.

S druge strane, negde je i normalno da nekoliko meseci pred izbore nemamo tu predizbornu atmosferu. Broj opredeljenih u ovom trenutku je oko 40-45 posto ljudi koji bi izašli na izbore. Do izbora videćemo koliko će rasti opredeljenost ljudi koji izlaze, ali videćemo gde će se zaustaviti. Naravno, zavisiće i od kampanje u velikoj meri. A što se tiče samog rezultata SNS-a, videćemo. Zašto sam govorio da će verovatno biti ubedljiviji. Prvo, ipak se polazi iz okolnosti koje njima više odgovaraju. Znači, nismo dobili ni iz izveštaja ODIHR-a niti od bilo kog drugog da je bilo izborne krađe. Nekih nepravilnosti da, ali ipak ta težina reči je vrlo bitna. Druga stvar, njihovo biračko telo je mnogo disciplinovanije, pa i lojalnije da tako kažem, i oni su gotovo sigurni da će te svoje birače ponovo izvući. Opoziciji to tek predstoji. Međutim, u politici mnogi su grešili kada su Vučića svojevremeno potcenjivali pa nisu dobro prošli. To može da se dogodi i sada, da bude obrnuto“, kaže Vladimir Pejić, direktor agencije “Faktor plus“, za “Ekspres“.

Mislite da naprednjaci potcene opoziciju?

“Tako je. Međutim, oni su se negde okliznuli 2022. godine na izborima, i od tada je taj oprez na mnogo višem nivou.“

Mada su se i sada u Beogradu umalo okliznuli.

“Pa nije. Naprednjaci su ostvarili odličan rezultat za Beograd. Nekoliko meseci pre izbora opozicija je imala po svim istraživanjima više u zbiru nego SNS, tako da su oni to dosta ozbiljno shvatili. Nije lako dobiti Beograd. Neće ni sada biti lako, pogotovo ukoliko opozicija prvo ostane ujedinjena kao i do sada, ukoliko se još više omasovi. Naravno, ukoliko ta ujedinjenost ima smisla, da ne bude baš sve i svašta. Oni moraju da dignu tenziju u pozitivnom smislu, a ne u smislu sukoba i nereda, nego da podignu predizbornu tenziju. S druge strane, moraju da uvere birače u dve stvari. Pod jedan, da oni mogu da obore Vučića, da su oni ti koji mogu da ga obore, uslovno rečeno, makar u Beogradu. I pod dva ‒ da mogu da vode grad u ovom slučaju, a kasnije i državu. Dok građani nemaju veru u potpunosti u to, teško je očekivati da mogu da obore snažnu vlast kao što je ova koju ima SNS sa svojim koalicionim partnerima.“

Govorite o ukrupnjavanju i o koalicijama. Naprednjaci sada na izbore izlaze sa socijalistima. Zbog čega? S obzirom na rezultat socijalista iz decembra u Beogradu, da li im to više šteti ili koristi?

“Ne mislim da im šteti, to je više taktički nego strateški potez. Dosta brzo je doneta ta odluka sa kojom su se manje-više složili i socijalisti i naprednjaci, što znači da i jednima i drugima negde to odgovara. Socijalisti su imali nešto lošiji rezultat na ovim izborima i nikada nije lako iz nekog lošeg rezultata ući u nove izbore za kratko vreme. Naprednjacima, s druge strane, svaki glas je bitan. Kada opozicija pravi blok, pravi se i sa ove druge strane blok. Zašto ne bi i vladajuća koalicija. Jasno je da će ići u koaliciju i na republičkom nivou, zašto bi na lokalnom nešto menjali. U krajnjem slučaju, oni su išli na prethodnim izborima sa radikalima u Beogradu. Ne vidim zašto ne bi sa socijalistima. I što nam govori da ćemo imati sigurno dva snažna bloka na izborima koji će biti dominantni, i možda još jedna lista koja bude prešla cenzus.“

Šta će biti sa ovim famoznim Nestorovićem?

“Dobro ste rekli sa Nestorovićem, jer skoro niko ne kaže šta će biti sa pokretom ’Mi ‒ glas iz naroda’. Što znači dve stvari, da je Nestorović bio personifikacija tog pokreta i druga stvar je da je on dosta zagonetan kao ličnost. Bilo je pitanje da li će ući u republičku vladu, da li će ući u beogradsku vladu...“

Rekli su i da neće glasati ni za Anu Brnabić za predsednika Skupštine?

“Sada je to već očekivano. Ali, hajde da kažem da je dosta svojeglav, možda nije prava reč, ali definitivno nije šablonski političar.“

Da li je političar uopšte?

“Već jeste, čim je na političkoj sceni, i to se pokazao kao dosta dobar političar. Ne bih njega potcenio, ostvario je fantastičan rezultat, a mnogi su ga potcenili. Vrlo je prijemčiv, vrlo zanimljiv, obrazovan. Kontroverzan, slažem se, mnogi ga i ne vole. Ali on je neko ko može da ostvari dobar rezultat. S tim što moramo imati u vidu da je pred prethodne izbore on nekako bio ispod radara i vlasti i opozicije. Gotovo da ih niko nije pominjao. Imao je grupu ljudi koja je delovala dosta homogeno, opet kažem na čelu sa njim. E sada da te grupe ljudi nema, ostao je opet on. Ljudi znaju Nestorovića. Vi ste mene pitali za Nestorovića, a ne za pokret ’Mi’.“

Ne znamo ni da li i postoje.

“Tako je. Ali, sa druge strane, i vlast i opozicija će sada mnogo više njega i njih imati na udaru. Za očekivati je da politički budu mnogo grublji prema njemu. Videćemo kako će se to odraziti. On se faktički prošetao do ovih pet odsto koje je imao, sigurno neće to biti tako lako ovog puta.“

Malopre ste rekli da opozicija mora da uveri svoje birače da mogu da pobede Vučića. Svi uvek govore Vučić, iako su izbori za Beograd. Na kraju krajeva, i sam Vučić je u Šumicama rekao svojima – zapitajte se koliko bi ljudi glasalo za vas da se ja sklonim.

“To nije ništa novo. Mi smo radili istraživanja ima već sedam-osam godina, gde smo merili rejting SNS-a bez Vučića, i mislim da je u tom smislu i cenzus upitan za njih, a kamoli ovako čvrsta vlast. I sigurno je da SNS svu svoju snagu i popularnost crpi iz moći Aleksandra Vučića. Nema dileme. Tu će se složiti i oni koji podržavaju Vučića i oni koji su mu zakleti neprijatelji. Otuda i velika inicijativa opozicije i onih koji su protivnici njegove vlasti da on uopšte ne učestvuje na izborima, da se ne pominje i njegovo ime. A sa druge strane, to je nešto što treba da zabrine ljude u SNS-u. Međutim, svaka stvar ima i dobru i lošu stranu. To nije dobro za SNS, ali sa druge strane pokazuje izuzetno veliku popularnost i snagu Vučića. On tom snagom daje SNS-u ono što ima i oni nekako idu u paketu. Svidelo se to nekome ili ne, ali to je tako. Tek kad njega ne bi bilo, kada bi izašao iz politike ili se potpuno ogradio od SNS-a, mogli bismo onda da pričamo u tom kontekstu, bio predsednik ili ne. Tu nema nikakve dileme.“

Da li mislite da su ljudi u njegovoj stranci shvatili poruku koju im šalje?

“Prvo, ne bih sve stavio u isti koš. Ima tu ljudi koji shvataju i koji dosta rade. Međutim, mislim da ima onih koji idu, hajde da kažemo, lakšim putem, jer uvek je lakše imati nekog ko tako vuče i idu linijom manjeg otpora, narodski rečeno, šlepuju se. E sad, oni za sada imaju rezultate. SNS suvereno vlada, mnogi od njih su na značajnim funkcijama bez da sada tu neku težinu imaju, verovatno imaju i lične koristi poprilično lepe. I oni, osim što osećaju od strane njega, verovatno prekor i sve ono što smo čuli, i strah od građana da im ne uskrate poverenje, nemaju nijedan drugi mehanizam koji bi ih usmerio u pravom smeru.“

Ponovo se uvodi u priču pokret za odbranu države. To je počelo pre nekoliko godina, pa je malo utihnulo, sada se opet javlja. Zbog čega?

“Čini mi se da je njegovo osnivanje prekinula tragedija u ’Ribnikaru’. Međutim, tada je, čini mi se, bila ideja da se objedine snage koje bi pomogle i na unutarpolitičkom planu da se ostvari što bolji rezultat, ali i na spoljnopolitičkom planu, u odnosima sa međunarodnom zajednicom, gde bi osnažilo poziciju Srbije. S druge strane, vremenom, čini mi se da je u jednom trenutku malo izgubilo na značaju i jedno i drugo. SNS je opet ostao vodeći, opet Vučić vuče najveći deo popularnosti, kao što smo već rekli, i na unutarpolitičkom planu je dovoljna jedna koalicija. I evo mi je sada imamo. Čini mi se da ovo sa SPS-om može da bude i test, ne kažem da je to bila ideja, ali može biti test te koalicije. Svi drugi su dosta manji da bismo govorili o nekom ne znam kakvom ukrupnjavanju, kao što je reč kod opozicije. Taj pokret bi formalizovao jedno stanje svih onih partija, pokreta i ličnosti koji već podržavaju Vučića, a na spoljnopolitičkom planu opet, što mislim da je mnogo bitnije, pokret bi pomogao dosta verovatno. Ali mislim da bi mnogo više značilo da se definišu jasno srpski nacionalni interesi gde bi učestvovali i vlast i opozicija. To bi bilo najodgovornije, i onda bi to imalo jednu snažniju poruku.“

Poput onog unutrašnjeg dijaloga o Kosovu.

“Mislim još u širem smislu, ne samo o Kosovu. Nego da se jasno definišu srpski nacionalni interesi. Koji je srpski nacionalni interes? Mi u ovom trenutku ne znamo. Mislim, svako ima svoju verziju, ali bilo bi dobro da se najveći deo političke scene izjasni pa da kažu – Kosovo po svaku cenu ostaje u Srbiji, i onda u tom smislu da nema kritike jedne, druge ili treće strane. Ili da je interes da narod opstane na Kosovu i Metohiji, tu je i Republika Srpska... Imamo mi puno stvari gde bi se definisali ti srpski nacionalni interesi oko kojih ne bi bilo nekih političkih podela. Naravno, bilo bi onih koji različito misle, i treba da misle, ali ja govorim o najvećem broju stranaka i govorim o najvećem broju, odnosno najvećoj podršci građana za takvu jednu politiku.“

Između legitimiteta i novih izbora

Slede li novi izbori?

Vesti 26.02.2024. 15:00

Između legitimiteta i novih izbora

Ali bi u tom slučaju svako morao da preuzme i svoj deo odgovornosti.

“Tako je. Jer, lako je svojevremeno bilo i naprednjacima kada su bili u opoziciji, uslovno rečeno, lako je i sada opoziciji da bude istrajna, dosledna, da mnoge stvari ne da. I najviše poštujem one političare koji su dosledni u svojoj politici. E sada, možemo da se složimo sa time, ali vlast želi da ostane na vlasti, za to se bore. A opozicija bi trebalo na neki način, da bi bila uverljivija, da se obaveže koje bi poteze sprovela nezavisno od svega. Oni kažu – mi ne znamo šta je Vučić dogovorio. Kažite vi šta biste vi uradili i obavežite se da ako uradite nešto drugačije, istog trenutka podnosite ostavku. E to su sada neke stvari koje ulivaju poverenje kod naroda i koje mogu da imaju veze sa ovim pokretom. Ali mislim da do toga neće doći. Iskreno govoreći, imali smo puno prilike za tako nešto, tako da je ovo što ja sada govorim više neka utopija i nešto šta bi bilo kad bi bilo.“

Posle konstituisanja Skupštine čeka nas formiranje vlade. Da li će ovo zaista biti praktično prva vlada punog mandata u poslednjih deset godina?

“Pun mandat možemo dvostruko da gledamo.“

Vremenski.

“Pa, čak i vremenski. Jedna je stvar da li će izgubiti političku podršku i ići se na nove izbore posle dve godine, recimo, što ne očekujem. U tom smislu očekujem da ima pun mandat. A može da se desi, kao što smo imali ranije slučajeva, da bude rekonstrukcija vlade posle dve godine. Ali tu nema političke krize, već jednostavno neka vrsta osveženja koju je Vučić praktikovao i voli da radi, pre svega da bi držao pozitivnu tenziju prema svojim ministrima i ostalim funkcionerima. Politički mislim da će vlada opstati i da će imati pun mandat. Nema razloga da bude drugačije, osim ukoliko ne bude nekih vanrednih stvari, pre svega mislim na Kosovo i Metohiju i na Republiku Srpsku. Naravno, tu je uvek i ekonomija, nije ista situacija sada i pre sedam-osam godina, globalno gledajući. Vidimo veliku krizu u Evropi, a kamoli u Srbiji. Slovenci imaju jednu izreku da kada se Nemačka zakašlje, Slovenija dobije upalu pluća, u ekonomskom smislu. E, onda možete misliti šta znači to...“

Mi bismo onda bili u kliničkoj smrti.

“Tako je. Šta znači to za Srbiju kada se Evropa zakašlje, a sada je to mnogo više od kašlja, da tako figurativno da kažem, i onda je to dosta veliki izazov. I to je ono što najviše građane zanima. Jer videli smo da i popularnost vlade najviše pada kada su cene skočile, mnogo više nego kada se priča o pitanjima demokratije, ljudskih prava i svega onoga što je naravno bitno. Ali građanima je najbitniji novčanik.“

Vladeta Janković rekao je da bi moralo da dođe do nekakvog kontakta između vlasti i opozicije, do nekakvog dijaloga. Bez toga, kaže, nema ni izbora. Da li je realno moguće da dođe do tako nečega?

“Apsolutno se slažem da bi moralo da dođe i to je zdravorazumski. Druga stvar je da taj razgovor ni sa jedne strane ne sme da bude na principu uslovljavanja i ucene. Jednostavno mora da postoji minimum dobre volje sa obe strane, ma koliko to zvučalo diplomatski a da bi to imalo nekog smisla. Razgovor radi razgovora ne vodi nikud i u tom smislu je gubljenje vremena, energije i mazanje očiju biračima. Jedan razgovor sa minimumom dobre volje sa obe strane. Ne treba stvari predstavljati kao da je kod nas ratno stanje pa sada treba da se pregovara o nekom miru ili primirju. Treba da se razgovara o razvoju društva u najboljem mogućem smeru. Sutra će ova opozicija biti vlast, ili neka druga, imaće slične probleme. Građani treba u tom smislu da su na prvom mestu. Slažem se da treba da bude razgovora, ali bez ucenjivačkog tona. S druge strane, ne verujem da će doći, makar do ovih beogradskih izbora, i do tih razgovora.“

Kada vidite u Skupštini, da li Vam taj dijalog ikad deluje kao moguć?

“Meni nije Skupština pokazatelj. Ja inače mislim da iz mnogo drugih razloga neće doći do tog razgovora. A u Skupštini mora da bude jedna pristojna atmosfera. S druge strane, nismo mi jedina zemlja gde takve scene viđamo. U krajnjoj liniji, viđali smo svojevremeno i mnogo gore stvari ‒ i čupanje kablova i polivanje vodom, bilo je čak i fizičkih obračuna, da ne ispadne da su to radili samo radikali, to su radili mnogi drugi, bilo je i iznošenja... To nije neka dramatična stvar zbog čega bi trebalo da se osećamo ne znam kako loše, ali ipak postoje neke granice. I Skupština treba da radi svoj posao, pogotovo kada se donose zakoni koji su bitni za funkcionisanje države. Ali mislim da Skupština nije jedini razlog što neće doći do dijaloga. Jednostavno, mislim da ne postoji minimum dobre volje obostrane da dođe do tih razgovora. Odnosno do razgovora možda i da, ali do onog što sledi posle razgovora, to je problematično.“

Da se vratimo još jednom na opoziciju. Verujem da će učestvovati na izborima šta god da bude. Da li mislite da će razmisliti o nekom novom kandidatu za gradonačelnika?

“Prvo, mislim da će učestvovati, najverovatnije, mada su rekli da postoji mogućnost nekog bojkota. Ali to je verovatno da se malo poboljšaju njihove pozicije, pa se malo time preti. Nije dobar utisak kada menjate kandidata za tako kratko vreme jer s jedne strane govorite da je Vučić poražen, a onda menjate kandidata. Međutim, ako se promene okolnosti, pa se udruže, recimo, sa Novim DSS-om, onda tu može da postoji opravdanje, da, recimo, Miloš Jovanović bude kandidat. Ili, ja sam spominjao, da Đilas koji je već bio gradonačelnik bude kandidat.“

On je suviše velika meta.

“Pa dobro, ali on je dosta i primio na sebe i bio je gradonačelnik, iz Beograda je... Ali pitanje je sada da li on to uopšte hoće da prihvati. Ja krajnje hipotetički govorim. Ali svakako ja ne bih njima ulazio u personalna rešenja. Ali ako me pitate da li će menjati, očekujem da će ga promeniti. Čini mi se da ni oni nisu bili najzadovoljniji kandidatom, ne zato što je on čovek možda loš, čak je ostavio utisak jednog pristojnog pametnog čoveka, ali čini mi se nedovoljno politički jakog da bi mogao da se obračuna sa starim političkim borcima.“

Evo kada se donosi odluka o formiranju vlasti u Beogradu