IZASLANIK, SEKRETAR, EX AMBASADOR: A trojke su, Đuro, šta?

IZASLANIK, SEKRETAR, EX AMBASADOR: A trojke su, Đuro, šta?

EPA-EFE/ALEXANDER BECHER


Budući pregovori o Kosovu odvijaće se, moglo bi se reći, pod olimpijskim sloganom – važno je učestvovati. To bi se, doduše, pre svega moglo reći za Evropsku uniju koja, uprkos najavama, još nije odredila osobu koja će se u novoj podeli evropskih karata posle majskih izbora baviti ovim pitanjem.

Ko god se, naime, u ime Brisela bavio kosovskom tematikom, faktički će biti u senci američkog ili američkih pregovarača, koji će faktički voditi glavnu reč. A ko će biti glavni među glavnima? To možda i nije suštinsko pitanje, iako se trenutno kao blagi favorit ističe najsvežiji specijalni izaslanik američkog predsednika i američki ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel.

EPA-EFE/HAYOUNG JEON

EPA-EFE/HAYOUNG JEON

Uz njega, tu je i Metju Palmer, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, koji je prethodno imenovan za izaslanika za Zapadni Balkan, dok je još u prvoj polovini godine zaduženje da se bavi Evropom dobio i nekadašnji ambasador SAD u Makedoniji Filip Riker, ovog puta sa pozicije pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju.

Trojka, rekli bi, zloslutno, neki u kojoj svaki igrač ima svoju ulogu koja mu zapadne – buldožera, mirotvorca, onoga ko zavrće uši, dobrog policajca, lošeg policajca… Izbor je veliki.

Grenel, prema ocenama analitičara i poznavalaca američke politike, svoj uticaj vuče upravo iz činjenice da je on specijalni izaslanik Donalda Trampa, koji na taj način želi da pokaže da je on taj koji će da preseče kosovski Gordijev čvor. Time bi, ocenjuju sagovornici “Ekspresa”, ujedno pokazao mišiće kako na unutrašnjem, tako i na spoljno planu. Na unutrašnjem planu demonstrirao bi snagu pred Stejt departmentom, dok bi van granica SAD pre svega pokazao Evropskoj uniji kako se “efikasno” rešavaju problemi.

Istovremeno, bio bi to i zicer pred američke predsedničke izbore naredne godine, gde bi se nacija uverila kako Tramp za svega nekoliko meseci može da reši ono što sve prethodne administracije, i to pretežno one kojima su upravljale demokrate, nisu uspevale da reše decenijama.

Grenel, pak, za kojeg obavešteni izvori agencije Beta iz Berlina tvrde da se sam nametnuo Trampu, negirajući da je inicijativa za njegovo postavljanje bila predsednikova, nije gubio vreme. I pre nego što je Senat potvrdio njegovo imenovanje, on je došao u Prištinu, a potom i u Beograd i razgovarao sa Tačijem i Vučićem.

Ricard Grenel Aleksandar Vucic

Ono što Srbiju treba da interesuje jeste šta ona u svemu može da dobije, gde je njeno mesto i šta tolika zainteresovanost SAD i Evrope za Kosovo u ovom trenutku za nju znači. U tom kontekstu, pre svega treba imati u vidu da Vašington i Brisel često nastupaju sa gotovo suprotstavljenih strana.

Za Sjedinjene Države, naime, ne bi bilo sporno da do izvesne promene granica/razgraničenja/razmene teritorija između Beograda i Prištine dođe. A to je opet za Evropu, pre svega za Nemačku i Francusku, gotovo pa neprihvatljivo.
Za spoljnopolitičkog novinara Boška Jakšića tolika želja svih da umešaju prste samo potvrđuje da se region, a naročito Kosovo, namešta kao poligon za sukobe velikih sila.

“Kada govorimo o nesumnjivo pojačanom američkom angažmanu i očekivano pojačanom angažmanu Evropske unije koja je bila poprilično uspavana, ne smemo da zaboravimo da u pozadini uvek stoji i Rusija, koja budno motri šta se događa i da to što se događa ne ide na uštrb interesa Moskve. Imamo, dakle, poligon koji će to i ostati dok se ovdašnji problemi ne reše”, kaže Jakšić za “Ekspres”.

Uspavanost Evrope, inače, posledica je pre svega izbora za Evropski parlament koji su održani u maju, dok nova briselska administracija u puni kapacitet treba da stupi 1. novembra. Evropa želi da odredi specijalnog izaslanika za dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine iz najmanje tri razloga. Prvi je, naravno, da ne prepuste Amerikancima da, makar formalno, pokupe sav šnjur kada dogovor bude postignut.

Drugi je taj što su u samom Briselu nezadovoljni kako je dijalog u prethodnom periodu vodila visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, pa čak ocenjuju da je napravila i više štete nego koristi.

Taj se razlog istovremeno prepliće sa uverenjem koje vlada u EU da je posebna ličnost potrebna jer kosovskim problemom, kao vrlo zahtevnim, ubuduće ne može, kao dosad, da se bavi šef evropske diplomatije. Tom stavu u prilog ide i činjenica da će ovaj resor ubuduće voditi Žuzep Borelj, koji dolazi iz Španije, jedne od pet članica Evropske unije koja nije priznala nezavisnost Kosova.

Povezane vesti – SPECIJALNI IZASLANIK U BEOGRADU Vučić: Kompromisno rešenje; Grenel: Brza saradnja

Kako god, prema diplomatskim izvorima, ova osoba trebalo bi da ima visoki politički profil, odnosno treba da bude najmanje ministar inostranih poslova (bivši ili sadašnji), mora da imati relevantno znanje o prilikama u regionu i treba da ima “harizmu da progura proces” koji bi bio prihvatljiv kako za Beograd i Prištinu, tako i za Vašington i Njujork.

Trenutno su, međutim, Amerikanci ti koji prednajče u naporima da se kosovski problem reši, a Boško Jakšić ocenjuje da je to prilika da Trampova administracija zabeleži poen, ne samo u takmičenju sa Evropskom unijom, nego i u konkurenciji sa Stejt departmentom.

“I EU i Stejt department smatraju se neefikasnim posrednicima koji ništa nisu uspeli da urade i Trampova administracija želi da osvoji jedan poen uoči početka predsedničke kampanje, gde god da je taj poen lociran. To je čist politički interes. Podjednako za unutrašnju upotrebu, kao i za spoljašnju upotrebu u odnosima sa Evropskom unijom”, kaže Jakšić.

AP Photo/Evan Vucci

AP Photo/Evan Vucci

Komentarišući činjenicu da će se, na ovaj ili onaj način, čak trojica Amerikanaca baviti ovim pitanjem (Riker, Palmer i Grenel), Jakšić dodaje da nikako ne treba zaboraviti i četvrtog – Trampa.

“Tramp je pre svih. Da nema Trampa, ne bi bilo ni Palmera, ali ni Grenela. Posebno njega”, kaže Jakšić.

Palmerov osnovni zadatak je, međutim, prema ocenama pojedinih poznavalaca američke spoljne politike, taj da Ruse drži dalje od regiona. Kako Jakšić primećuje, to nije ništa novo, jer je to „nominalni zadatak koji su oni dobili još dok je Džon Bolton bio sekretar za nacionalnu bezbednost”.

“Taj zadatak je sebi Trampova administracija postavila kao permanentan cilj i to je jedno od retkih područja na kojima su politike Stejt departmenta i predsednikove administracije u saglasnosti”, ocenjuje Jakšić.

Sa druge strane, diplomatski izvori procenjuju da će Grenelov osnovni zadatak, uz obnavljanje dijaloga između Beograda i Prištine, biti i da smekša poziciju zvaničnog Berlina po pitanju promene granica.

Da Grenel ume da se konfrontira sa Nemcima potvrđuje i Vladan Kutlešić, navodeći za “Ekspres” kako se on u više navrata, gotovo do granice skandala, bunio zbog, pre svega privrednog približavanja Nemačke i Rusije.

EPA-EFE/ALEXANDER BECHER

EPA-EFE/ALEXANDER BECHER

Zanimljivo je i da zadovoljstvo zbog imenovanja Grenela, što zvanično, što nezvanično, pokazuju i u Prištini i u Beogradu i u Briselu.
Evropa je, naime, pozdravila njegovo imenovanje, uz opasku da je dobrodošla njegova pomoć, ali i da pregovarački proces između Beograda i Prištine vodi Brisel.

“Vodi onaj ko vodi, a ne onaj ko kaže da vodi. Pozicija Amerike je suviše jaka, pogotovo u ovom trenutku. Evropa je suviše slaba u ovom trenutku”, kaže Kutlešić.

On shvata potrebu Evrope da “bude prisutna u važnoj temi”, ali podseća da su Amerikanci ti koji neprestano vode posao već decenijama.

“Oni se, na primer, maltene uopšte nisu videli u Rambujeu, iako su sve vreme vodili postupak. I pre, i za vreme, i posle Rambujea. A sad su preuzeli inicijativu i javno rekli da daju predstavnika. I to je ta borba za primat”, dodaje Kutlešić.

I onda dolazimo do pitanja gde se u svemu tome nalazi Srbija i kako ona da se postavi u igri velikih igrača koji će, malo je verovatno, voditi usaglašenu politiku.

“Dobićemo situaciju u kojoj se slonovi tuku, a preti da strada trava. Trebaće nam mnogo mudrosti i diplomatskog takta da se snađemo u igri iz koje ne možemo da izađemo”, ocenjuje Boško Jakšić.

00-01-najava-printa_tema-6-1-710x399

To što će pregovore u budućem periodu da vode “specijalci”, prema Kutlešićevoj oceni, manje je bitno od toga da se promenila atmosfera.

“Rekao bih da je Vučić iskreno i potpuno bio začuđen imenovanjem Grenela, da mu nije jasno otkud dva specijalna izaslanika od kojih je jedan u okviru Stejt departmenta, a drugi dolazi iz Bele kuće. U predsedničkom sistemu kakav je u SAD, naime, Stejt department je kancelarija koja je toliko podređena predsedniku, da je potpuno smešno govoriti o bilo kakvoj njihovoj samostalnosti u donošenju odluka i kreiranju politike”, dodaje sagovornik “Ekspresa”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar