Svet
25.09.2022. 23:00
Vesti
15.10.2022. 08:46
Rade Jerinić
Slučajnost? Teško.
Iznenadna poseta velikog značaja: Bin Zajed u Srbiji i Rusiji
Verovatno jedna od najvećih zabluda, pritom može biti jako opasna, a kojoj može podleći neko ko se bavi politikom, jeste da se u ovom sportu dešavaju slučajnosti. Ko god u to poveruje, verovatno ima realne predispozicije da veruje u Deda Mraza. Jednostavno, politika ne trpi slučajnosti i obrnuto. Igra interesa i mogućeg, što politika suštinski jeste, i random razvoj događaja nisu mogući i međusobno se isključuju. Jednostavno, ništa nije i ništa ne može biti slučajno.
S druge strane, iako duboko zasnovana na interesu, politika "per se" ne isključuje i neke nivoe sentimenta, iako su, da se razumemo, interesni osnovi dominantniji i značajniji. Iako je svojevremeno engleski premijer Vilijam Pit Mlađi za svoju zemlju rekao kako nema saveznike nego ima interese, čini se da je taj pojam u međuvremenu evoluirao i da nas je savremena politička istorija naučila da mogu postojati čvršća i dublja politička savezništva i prijateljstva. Ako ćemo iskreno, i domovina Pita Mlađeg danas je u sada već višedecenijskom savezništvu sa mlađim rođakom sa druge strane Atlantika – Sjedinjenim Američkim Državama. Teško da se može reći da ove zemlje od Drugog svetskog rata naovamo vode različite spoljne politike, čak naprotiv, pre bi se moglo reći da im je politika zajednička bar po onim osnovnim i ključnim pitanjima.
Savezništva se u datim globalnim političkim okolnostima čak mogu posmatrati kao esencijalna i neophodna, naročito manjim zemljama, u jednu jedinu svrhu – golog fizičkog opstanka. Teško da u ovim globalnim kriznim okolnostima svaka zemlja za sebe može da kaže da je u potpunosti samodovoljna. Niko nema sve i niko nema sve u dovoljnoj meri.
Svet kakav smo poznavali od pada Berlinskog zida prestao je da postoji 24. februara ove godine, kada je Rusija napala Ukrajinu. Svet je bio iznenađen, niko to nije očekivao, mada su neki znakovi pored puta postojali. Jedan od tih znakova bila je i odluka zemalja OPEK-a plus, dakle najvećih proizvođača nafte na svetu, koji su odlučili da međusobno regulišu pitanje output-a njihove industrije, odnosno da usaglase količine proizvodnje nafte na svetskom nivou.
Ovaj dogovor, koga su se sve zemlje članice ove organizacije pridržavale i pored velikih pritisaka pre svega američke administracije, omogućio je Rusiji da ostvari enormnu zaradu i da manje-više neoštećen prođe kroz dosadašnju torturu sankcijama koju sprovodi Zapad. Jednostavno rečeno, zemlje proizvođači nafte su se međusobno dogovorile da ograniče proizvodnju „crnog zlata“. Tako su direktno delovali na mehanizam ponude i tražnje, smanjujući ili ograničavajući ponudu i tako podižući cenu. Za sada su zaradili svi u tom lancu, dakle sve zemlje proizvođači nafte uključujući i Rusiju pa čak i najvećeg protivnika ovog ograničavanja proizvodnje – SAD, jer i oni na koncu imaju svoju naftu.
Ceh za sve platili su, naravno, Evropska unija i Stari kontinent, koji nikako ne mogu da se podvedu pod kategoriju svetskih proizvođača nafte. Banalno zvuči podatak na koji možete naići na Twitteru, a to je računica da je Rusija svakog dana na nafti zarađivala oko 600 miliona dolara, dok je za rat trošila oko 300 miliona svakoga dana. Teško je utvrditi verodostojnost i tačnost ovih podataka, ali sasvim smo sigurni da je osnovni odnos troškovi i prihod u principu prilično realan. Prošle nedelje je održan novi sastanak zemalja OPEK-a plus i opet je odluka ista – nema povećanja proizvodnje nafte. Razvoj situacije koji svakako najviše pogoduje Rusiji. Američka administracija preti arapskim zemljama, a pre svega Saudijskoj Arabiji, i to ozbiljnim konsekvencama, ali opet čini se da dok svi zarađuju nauštrb Evropljana niko se neće preterano buniti, čak ni dve suprotstavljene strane Rusija i Sjedinjene Američke Države. Evropljani plaćaju novcem ovu igru, Ukrajinci krvlju i Rusi takođe u ovoj valuti, ali to njima nikada nažalost nije bio preveliki problem.
Biznis
11.09.2022. 13:35
"Srbija od UAE dobija milijardu dolara, praktično na poklon"
Dakle, ne postoje slučajnosti i savezništva su danas moguća i nafta je jedan od ključnih resursa, da svedemo dosadašnji diskurs na najbitnije komponente.
Republika Srbija već duži niz godina gaji prijateljske i savezničke odnose sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a naročito od kada je predsednikove države Šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan. Istina, dobri odnosi su započeti još kada je šeik Muhamed bin Zajed bio princ prestolonaslednik i od tada ređaju se arapske investicije u Srbiji i veoma čvrsti odnosi dve države. Srbija je već nekoliko puta dobijala pozajmice i kredite od Emirata koji su se merili milijardama i uvek su bili po najpovoljnijim kamatnim stopama. "Etihad“ je postao partner u posrnulom srpskom nacionalnom avio-prevozniku, mnogo je investirano u energetiku, poljoprivredu, infrastrukturu...
Pre mesec dana je predsednik Srbije boravio u poseti Emiratima i predsedniku Muhamedu bin Zajedu. Nakon toga stigle su i dobre vesti – obezbeđen je zajam od milijardu dolara sa kamatnom stopom od 3 odsto, što je u ovim okolnostima nemoguće dobiti kod svetskih finansijskih institucija gde se kamatne stope kreću od 7,5 odsto pa naviše. Pored toga, naravno, uslediće i pomoć oko snabdevanja naše zemlje energentima, a pre svega naftom. Emirati su se još jednom prema Srbiji postavili više nego prijateljski.
Hronološki posmatrano, početkom oktobra u Beču dogodio se prvi sastanak "in vivo" predstavnika zemalja članica OPEK-a plus. Ministri energetike, koji su se sastali u sedištu OPEK-a odlučili su da proizvodnju smanje za dva miliona barela dnevno, počevši od novembra.
Biznis
03.12.2021. 12:19
Marka kao novi simbol prijateljstva Srbije i Emirata
Iz te organizacije saopšteno je da je odluka zasnovana na "neizvesnim izgledima za globalnu ekonomiju i tržište nafte“. Saudijski ministar energetike Abdulaziz bin Salman naglasio je ulogu OPEK-a kao čuvara stabilnih energetskih tržišta.
"I dalje ćemo biti umerena snaga koja donosi stabilnost“, rekao je Bin Salman novinarima.
Namera je očigledna – smanjiti proizvodnju nafte da bi podstakla rast cena tog energenta na tržištu: problem je što bi to moglo da zada novi udarac globalnoj ekonomiji već suočenoj sa problemima i podigne cene goriva na američkim pumpama uoči ključnih izbora za Kongres u novembru. S druge strane Atlantika nisu baš bili najsrećniji.
Iz Bele kuće je u sredu saopšteno da je predsednik Džo Bajden zatražio od članova svoje administracije i od Kongresa da razmotre načine da se poveća proizvodnja energije u SAD i umanji kontrola koju OPEK ima nad cenama energenata posle "kratkovide“ odluke da smanji proizvodnju. A uz sve to jasno je i da Rusija dodatno zarađuje.
Ujedinjeni Arapski Emirati imaju posebne odnose sa SAD i moglo bi se reći da jako drže do njihovog mišljenja i uticaja. Zato je mnoge začudila iznenadna i neočekivana poseta predsednika Muhameda bin Zajeda predsedniku Ruske Federacije u ponedeljak.
Susret se dogodio u Sankt Peterburgu u Konstantinovoj palati. Iz svega što smo videli da se zaključiti da se Emirati postavljaju kao nekakav medijator. Nešto što je pokušala da bude Turska, ali je zbog involviranosti u odnose u regionu i opterećenosti sopstvenim interesima u datoj krizi polako izgubila kredibilnost kod obe strane. Predsednik Putin je u obraćanju javnosti nakon sastanka sa Bin Zajedom zahvalio na naporima predsednika Emirata da se tenzije smanje i sukobi zaustave i naglasio opravdanu zabrinutost Emirata za neka humanitarna pitanja. Posebno je istaknuta zabrinutost oko nuklearne elektrane Zaporožje i evidentno je da je nakon sastanka sa Bin Zajedom Putin primio i predstavnike Međunarodne agencije za atomsku energiju. O čemu su sve razgovarali znaju njih dvojica. Kao što samo oni znaju da li su, s obzirom na savezničke odnose Emirata i SAD, tamo razgovarale i dve najveće sile, samo ne direktno.
Još čudnije i za nas posebno interesantno je to što je pre nego što je otputovao za Sankt Peterburg Muhamed bin Zajed al Nahjan posetio zvanično Beograd. Upućeni kažu da to teško da je bila planirana poseta, s obzirom na navike i ponašanje, kao i protokol predsednika Emirata. Kao što smo rekli, slučajnosti u ovom sportu ne postoje, a šeik Bin Zajed nije impulsivan čovek i nije državnik koji posete planira dan za dan. Naravno, nesporna je i naklonost prema Srbiji, čak i lično prijateljstvo sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Kada se zbroje dva i dva, jasno je da Bin Zajed postaje figura koja će se baviti pitanjem sukoba u Ukrajini i njegovog okončanja. S druge strane, poseta Srbiji u datom momentu stavlja našu zemlju u žižu interesovanja i gotovo je izvesno da srpski predsednik o svemu tome zna nešto više nego većina drugih svetskih državnika. Da li će u tome postojati još neka uloga, pokazaće vreme.
Kao što smo rekli na početku teksta, slučajnosti u politici ne postoje.
Komentari
