Šef misije MMF
"Jedna reč za srpsku ekonomiju - otporna"
Misija Međunarodnog monetarnog fonda predvođena Donaldom Megetiganom sa Vladom Srbije u četvrtak je počela razgovore o trećoj reviziji aranžmana koji Srbija ima sa Fondom. Razgovara se o izdacima iz budžeta za kapitalne investicije, ali i o reformama u državnim preduzećima, kao što su EPS i “Srbijagas“.
Šef misije Donald Megetigan je pre početka razgovora za RTS izjavio da je srpska ekonomija otporna i da se sa globalnim udarima izborila na impresivan način.
“Ako bi trebalo da odaberem jednu reč koja bi najbolje opisala srpsku ekonomiju, izabrao bih istu kao Ivailo Izvorski iz Svetske banke – otporna. Srpsku ekonomiju tako vidim. Sa nedavnim globalnim udarima izborila se na impresivan način. Rast se nastavlja, a inflacija se smanjuje. Javni dug je ispod šezdeset procenata bruto domaćeg proizvoda i i dalje opada. Rezerve su na rekordno visokom nivou. Sve ovo govori u prilog jakim makroekonomskim pokazateljima i otpornosti srpske ekonomije.
Pred vama je izazov da ovako nastavite, da nastavite sa jačanjem makroekonomske stabilnosti i da imate jak održivi rast. Za to nije potrebna samo makroekonomska stabilnost, već i rešavanje dubljih, fundamentalnih strateških pitanja. Ovo će pomoći da se stvori jak, održiv, inkluzivni i ekološki rast“, rekao je Megetigan.
On se slaže sa ocenom da je prisustvo stranih direktnih investicija veliko, a na pitanje može li, ako u Evropi privredni rast usporava, loša posledica za Srbiju da bude i usporavanje stranih investicija, Megetigan je odgovorio da su i one “otporne“.
“Ne vidim da strane direktne investicije počinju da se usporavaju zbog usporenijeg rasta u Evropi. Zapravo, poslednjih godina su u tom smislu postignuti rekordni rezultati uprkos usporenijem evropskom rastu.
Mi u Međunarodnom monetarnom fondu, u svojim poslednjim ekonomskim projekcijama na globalnom nivou, očekujemo oporavak Evrope, što bi u najmanju ruku trebalo da pomogne Srbiji u pogledu direktnih stranih investicija“, rekao je Megetigan.
Govoreći o nameri srpskih vlasti da investiraju više od 17 milijardi evra u naredne četiri godine, u Ekspo 2027, da li je to rizično kad je reč o javnom dugu, jer na tržištu nema jeftinog novca, Megetigan kaže da javna ulaganja smatra visokim i jakim i spojivim sa stanjem javnog duga i čvrstim javnim finansijama.
“Ako se osvrnemo na nekoliko poslednjih godina, Srbija je imala mnogo javnih ulaganja, a to se poklopilo sa smanjenjem javnog duga, stabilnim javnim finansijama i dobrim izgledima za održivost javnog duga. Razlog za to je što se ovo investiranje sprovodi u kontekstu čvrstog fiskalnog upravljanja i, posebno, jake kontrole nad izdvajanjima za penzije i plate, što je veoma skupo.
Zato smatramo da je potrebno voditi računa o tim velikim investicijama i velikim izdvajanjima, kao i da se treba strogo pridržavati novih fiskalnih pravila. Takođe je potrebno dobro upravljati javnim ulaganjima i paziti da budu pažljivo odabrana. Ako tako bude, uz dalji razvoj javnih ulaganja, to će dodatno osnažiti javne finansije. Ovo će dalje ojačati infrastrukturu zemlje i snažno podstaći stabilan održivi rast“, dodaje Megetigan.
On je ocenio i da se inflacija smanjuje, što je posledica čvrste monetarne politike Narodne banke Srbije.
“To je i znak da inflatorni udari u svetu slabe. Ali, prerano je proglasiti pobedu nad inflacijom. Pre smanjenja stopa, potrebni su jasni znaci da se inflacija obuzdava na bezbedan način. Šta to znači? Treba budno motriti na inflatorna očekivanja, obezbediti da to smanjenje čvrsto kontroliše Narodna banka Srbije, paziti da ukupna inflacija nastavi da se smanjuje, baš kao i bazna, i voditi računa o širem razvoju, kao što su tržište rada i rast ličnih dohodaka, kako bi oni pratili trajno smanjenje inflacije. Kada sve to bude u redu i ako se vodi računa o inflaciji, može se razmišljati o smanjenju kamatnih stopa“, zaključuje Megetigan.