Vesti
30.08.2021. 07:25
Marko R. Petrović

Evropska slagalica

Kako je fragmentisana EU i kakvi su odnosi Srbije sa svakim od tih delova

Aleksandar Vučić i Žozep Borel 27.8.2021.
Izvor: EPA-EFE/Virginia Mayo / POOL

Svi za jednog, jedan za sve. Taj musketarski moto koji važi i u Evropskoj uniji jedan je od ključnih faktora koji utiče na to hoće li se neka zemlja pridružiti Uniji ili će ostati u njenom predvorju. Jer dok se sve države članice Evropske unije ne slože da je zemlja kandidat ispunila uslove za pridruživanje Uniji, članstvo u ovoj organizaciji ostaće samo san.

U toj poziciji nalazi se, naravno, i Srbija. I upravo zbog toga važno je raditi na postizanju i održavanju što boljih odnosa sa svim članicama Unije, kojih je nakon izlaska Velike Britanije 27.

Posao nije nimalo lak, ali nije i nemoguć. A stvari donekle olakšava i svojevrsna fragmentacija unutar same Evropske unije. Iako u spoljnopolitičkom nastupu uglavnom monolitna, Unija je ipak slagalica sastavljena od 27 različitih država, u kojima su na vlasti različite stranke, ljudi... Na kraju krajeva, i sami ljudi se po državama razlikuju.

Stoga nije ni čudno što su odnosi zvaničnog Beograda sa nekim državama više nego dobri, sa drugima korektni, dok bi na odnosu sa trećima trebalo još poraditi.

Kako je, dakle, fragmentisana EU i kakvi su odnosi Srbije sa svakim od tih delova? EU možemo „deliti“ po više osnova – na zemlje osnivače i one koje su se kasnije pridružile, na razvijeni sever i manje razvijeni jug, na „originalno“ kapitalistički zapad i postkomunistički istok...

Jedan od tih fragmenata koji nije zanemarljiv čine i države tzv. Višegradske grupe – Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka.

U trenutnoj podeli karata upravo je ovo grupacija kojima je Srbija najbliža. I u toj grupi Beograd je, doduše, jednima mnogo bliži nego drugima. Najbolje odnose trenutno Srbija ima sa Mađarskom, vrlo korektne odnose ima sa Češkom i Slovačkom, dok na vezama sa Poljskom, kako ocenjuje Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije, iako je mnogo urađeno, još treba da se radi.

„Sa njima radimo na popravljanju odnosa. Dosta toga je urađeno u prethodnih par godina. Ali Varšavu pre svega interesuje naša povezanost sa Rusijom, odnosno šta mi to sa njima ’petljamo’“, objašnjava Igrutinović poljske rezerve.
 

Dok mnogi Mađarsku doživljavaju kao srpsku kapiju ka Evropi, Igrutinović je bliži mišljenju da je to ćorsokak.

„Činjenica je da su odnosi između dve zemlje vrlo dobri, kao što su vrlo dobri i lični odnosi Aleksandra Vučića i Viktora Orbana. Istina je, doduše, i da Orban i njegova, kako ga doživljavaju, desna populistička vlada, nisu baš najomiljeniji likovi u Briselu, pa je pitanje koliko je dobro vezivati se za nekoga ko izaziva odijum kod mnogih članica EU“, dodaje Igrutinović.
 

Ono što je zajedničko za sve četiri države višegradske četvorke jeste da ne insistiraju previše na priči o „evropskim standardima“, što ne znači da ih zanemaruju. Mnogo bitnija im je ekonomija, što pokazuju naročito Česi, čiji je kapital ušao u „Telenor“, a bogami i u građevinski sektor u Srbiji.

Uz to, poznat je i blagonaklon stav koji predsednik Miloš Zeman ima prema Srbiji, što nije beznačajno, koliko god da je on realno izolovan u Češkoj.

„Generalno gledano, moglo bi se reći da su Višegradska četvorka i susedne zemlje naša tačka oslonca u Evropskoj uniji“, kaže Igrutinović.

Nasuprot ovima koji ne mare za „evropske vrednosti“ nalazi se grupa zemalja koje bi se mogle opisati onom sintagmom „standardi pre statusa“. Reč je o državama sa severa Evrope – Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Holandiji, Belgiji, uz koje su i baltičke države – Litvanija, Letonija i Estonija.

„Severnjaci su komplikovani. Oni nisu baš promotori proširenja, za razliku od Višegradske grupe i nama susednih zemalja. S druge strane, otvoreni su i iskreni. Upućeni su u dešavanja u Srbiji, uglavnom preko nevladinog sektora koji pomažu. Ali zato insistiraju na EU vrednostima – vladavini prava, slobodi medija i tako dalje“, kaže Igrutinović.
 

Još jedna specifičnost ovih zemalja je što su, pre svega politički, ali i vojno, gotovo potpuno vezane za SAD i NATO. To naročito važi za baltičke države, što svakako utiče i na njihovu spoljnu politiku.

Nema sumnje da su po uticaju dve najznačajnije članice EU Nemačka i Francuska. One, kako primećuje Igrutinović, „svaka za sebe, ali i istovremeno čine i neku osovinu“.

„Mi smo gradili spoljnu politiku sa osloncem na CDU Angele Merkel. Videćemo šta će biti posle nemačkih izbora u septembru. Sada gradimo jake veze sa Francuskom. I to je dobro. Ali treba graditi dobre veze na širokom frontu. Jer dovoljna je samo jedna zemlja da blokira ulazak u EU i vi tu ništa ne možete. Dakle, sa svima morate da budete dobri. Ne mora da bude ’odličan 5’, dovoljno da je solidna četvorka sa svima“, kaže Igrutinović.
 

Ključno je, svakako, da svaka od zemalja članica EU pre svega gleda svoje interese i da će ih teško podrediti nečemu drugom.

„Nemcima su, dakle, bitne investicije u Srbiji. Sa Italijom imamo vrlo korektne odnose, koji su bazirani pre svega na ekonomiji. Pritom nemamo nikakvih otvorenih pitanja. Situacija sa Španijom je slična, s tim što je veza još jača zbog njihovog nepriznavanja kosovske nezavisnosti“, kaže Igrutinović.
 

Posebnu grupu čine susedne zemlje – Rumunija, Bugarska i uslovno rečeno Grčka – sa kojima Srbija ima korektne odnose, uz povremene trzavice oko pitanja, recimo, rumunske crkve, odnosno rumunske i bugarske nacionalne manjine.

„Bukurešt, mislim, kao i Poljake, više interesuje naš odnos sa Rusima, zbog Crnog mora, nego pitanje Rumunske pravoslavne crkve ili njihove manjine u Srbiji“, kaže sagovornik „Ekspresa“.

Hrvatska neće blokirati
 
Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije uveren je da Hrvatska nikada neće biti ozbiljna prepreka za ulazak Srbije u EU.
„Oni nas nikada sami neće blokirati. Ako to Hrvatska uradi sama, to samo znači da neko stoji iza nje. Oni su nas sami samo jednom blokirali 2016. godine, za vreme migrantske krize, na mesec dana, i to nije imalo nekog efekta. Istina je da imamo otvoreno pitanje granica. Ali problem je što Zagreb baš i ne želi na arbitražu, iako je to iz Beograda predlagano, pre svega zbog iskustva koje imaju sa Slovenijom. Jednostavno, nisu sigurni šta bi dobili. Nestala lica su pitanje kako za nas tako i za njih. I na tome se nešto radi. Nemaju oni, dakle, neko široko polje da nas ucenjuju i blokiraju“, kaže Igrutinović.
Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Jednaki zbog EU i straha od kazni
Diskriminacija, rodna ravnopravnost, žene

Rodna ravnopravnost

02.06.2021. 11:12

Jednaki zbog EU i straha od kazni

Zakonske regulative o, grubo rečeno, međuljudskim odnosima koji su temelji modernih društava u svetu, u Srbiji se donose pod svojevrsnom prinudom.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
22°C
29.06.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve