Politika
10.06.2016. 21:32
Vesti
09.11.2022. 16:05
Vojislav Tufegdžić
Prošla je 21 godina
Kako je, zapravo, došlo do pobune JSO
Događaj koji je nesumnjivo predstavljao najavu mučne 2002. i ubistvo premijera Zorana Đinđića u martu naredne godine predstavljala je pobuna tadašnje Jedinice za specijalne operacije započeta 9. novembra 2001.
Uprkos tome što je od bunta takozvanih crvenih beretki prošla puna 21 godina, okolnosti koje su dovele do urušavanja bezbednosti zemlje ni danas nisu u potpunosti razjašnjene. Jedna od njih je povod za protest JSO-a, formalno nađen u hapšenju braće Banović koji su izručeni Tribunalu u Hagu.
Rukovodioci "beretki“ optuženi pred Specijalnim sudom oslobođeni su 2018. Postupak se vodio protiv sedmorice pripadnika JSO-a, među njima i Milorada Ulemeka Legije, koji u vreme protesta zvanično nije vodio jedinicu jer je zbog paljenja diskoteke u Kuli i napada na policajce u noćnom klubu u Beogradu u to vreme bio suspendovan.
Dragomir Gerasimović, predsedavajući sudskog veća, rekao je u obrazloženju presude da na osnovu dokaza i iskaza svedoka nije zaključeno da je reč o pobuni, već o protestu. Odgovornosti su oslobođeni i Zvezdan Jovanović, Veselin Lečić, Dragiša Radić, Vladimir Protić, Dragoslav Krsmanović i Mića Petraković.
Izbor kao lutrija
Bivši načelnik bezbednosti JSO-a Veselin Lečić tvrdio je pred sudom da nije učestvovao u protestu, a da su pripadnici JSO-a "bili uznemireni zbog hapšenja braće Banović koja su isporučena Tribunalu u Hagu, jer je postojao dogovor da se jedinica ne koristi za privođenje haških optuženika“.
Naveo je da je u beogradskom centru DB-a noć pred ovo hapšenje rečeno da su u pitanju opasni kriminalci koji će pružati otpor i da niko nije pominjao Hag, a da su braća Banović bili "obični piljari koji su bili mirni prilikom hapšenja“. Tvrdio je da je to bio glavni razlog za protest.
"Pripadnici JSO-a bili su posebno iritirani ponašanjem Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića, čelnika DB-a, koji su u telefonskim razgovorima rekli da nemaju vremena da razgovaraju“, a da su kasnije saznali da je Petrović bio u bioskopu, a Mijatović koristio slobodan vikend. Na kraju su, posle razgovora s čelnicima DB-a koji je ipak održan, doneli odluku o protestu, a da su "Petrović i Mijatović došli u Kulu da razgovaraju, protesta ne bi ni bilo“.
Hronika
13.07.2018. 13:20
SPECIJALNI SUD OSLOBODIO BIVŠE KOMANDANTE JSO: Legija, Zvezdan Jovanović i ostali nisu krivi za oružanu pobunu
JSO je 9. novembra otkazao poslušnost komandi, povukao pripadnike iz obezbeđenja ministara u Vladi Srbije i prekinuo sve komunikacije s nadležnima. Saopštili su da su obmanuti i navedeni na protivustavni akt mimo svoje volje: "S obzirom da zakon o saradnji sa Haškim tribunalom još nije donet, svaki takav akt smatramo nezakonitim, protivustavnim i odbijamo svako naređenje izdato u tom pravcu.“
Put između Novog Sada i Subotice blokirali su 10. novembra, dva dana kasnije i auto-put kroz Beograd. Tada je pred njih izašao Zoran Mijatović, tadašnji zamenik načelnika DB-a, tražeći da čuje njihove zahteve. Odgovoreno mu je da JSO traži smenu ministra policije Dušana Mihajlovića i donošenje Zakona o saradnji s Haškim tribunalom. "Moja i Goranova ostavka nikada nije tražena i to sam sto puta pričao, ali mediji svaki put objave da jeste“, izjavio je više puta Mijatović.
"Istina“, kakvom su je na suđenju i u medijima uspešno predstavili pripadnici JSO-a, svakako to nije. U nazovimo to neformalnom tumačenju događaja Mijatović je objasnio da je hapšenje braće Banović bio tek povod da JSO istakne političke zahteve poput smene ministra Mihajlovića i donošenja Zakona o saradnji sa Hagom:
"Saopštili su kako su učestvovali u hapšenju braće Banović, ali da im nije saopšteno koga bi trebalo da hapse. To su proturili u javnost za vreme pobune. Istina je potpuno drugačija, o tome postoje i dokumenta. Dan pred hapšenje održan je sastanak u beogradskom centru DB-a kojem su prisustvovali Dušan Maričić kao tadašnji komandant jedinice i Zvezdan Jovanović koji je trebalo s jedinicom da izvede tu operaciju. Dakle, dan unapred su znali koga će ići da hapse i zašto je to potrebno.“
Vesti
12.03.2022. 09:22
Dan kada je ubijen Zoran Đinđić
Kako je dalje objasnio, izručenje blizanaca Predraga i Nenada Banovića usledilo je zbog želje premijera Đinđića koji se spremao na put u Ameriku gde je, između ostalog, trebalo da razgovara i o finansijskoj pomoći Srbiji:
"Pozvao je mene i načelnika DB-a Gorana Petrovića da se vidimo uoči puta. Pitao je Petrovića da li postoji mogućnost da uhapsimo nekoga od haških begunaca dok on boravi u Americi i da to objavimo, jer bi tako nešto predstavljalo dobar poen za njega kao premijera Srbije u vezi sa ekonomskim zahtevima prema Americi. Goran mu je odgovorio da imamo sve pod nadzorom i da ćemo proceniti koga ćemo ekspedovati za Hag.“
Kako je odluka pala na braću Banović, objasnio je vrlo jednostavno:
"Nisam ni znao za braću Banović, znao sam za ove koji imaju malo veći ’rejting’. Kada se Petrović odlučivao ko bi trebalo da se uhapsi i pošalje za Hag, procenio je da su braća Banović najbenigniji. Zašto? Pa zato što su ovde boravili ilegalno, zato što su imali lažne identitete i zato što nisu bili državljani Srbije. Da ne idemo na neki jači ’kalibar’ optuženika, nego onoliko koliko je premijeru u tom trenutku bilo potrebno.“
Igranje s državom
Svoj i odlazak Gorana Petrovića s čelnih pozicija tajne policije Mijatović je ukratko objasnio:
"Kasnije će premijer da se vrati, da idu da pregovaraju s tim ološem, a da ovu stvar oko pobune potpuno skrenu, da s tim nemaju nikakve veze. Petrović i ja smo bili apsolutno protiv toga i odlučili smo da podnesemo ostavke.“
Bliski Đinđićev saradnik Žarko Korać izjavio je kasnije da su se pripadnici JSO-a plašili da će i sami biti izručeni u Hag, te da su iza njih stajali ljudi koji su se takođe bojali:
"Taj antihaški lobi je u javnosti imao vlastite tabloide i rušio je Đinđića, a ovo je bila prva demonstracija sile protiv nas… Ono što je prelomilo taj događaj bila je podrška predsednika Vojislava Koštunice… Kada oni pod oružjem izađu na ulice, to je apsolutno državni udar, a naišao je na podršku tada najpopularnijeg političara u Srbiji – Koštunice. To je ključ svega – antihaški lobi je tada prvi put video da ima podršku unutar Vlade Srbije i DOS-a, a to je Koštunica. Shvatili su da nisu sami.“
Vesti
25.06.2019. 12:47
POBUNA I POBUDE
Protest JSO-a izazvao je veliki raskol unutar DOS-a. Došlo je do prvog otvorenog sukoba lidera Demokratske stranke Đinđića i Koštuničine Demokratske stranke Srbije, koji se protivio saradnji s tribunalom. U Jednom od intervjua Koštunica je rekao da je Haški tribunal "pristrasan“ i da je zapravo sud određenih sila i interesa, više američki nego međunarodni:
"I pre odlaska Slobodana Miloševića u Hag za mene je ta saradnja bila mučna, a posle ovoga što se desilo još je mučnija.“
Koštunica je u vreme pobune JSO-a bio predsednik SR Jugoslavije i vrhovni komandant vojske. Njegova izjava o načinu protesta "beretki“ bila je povod da ga brojni optuže kako im je dao direktnu podršku:
"Znači, recimo, kada protestuju lekari oni izađu u belim mantilima, a kada protestuju pripadnici JSO-a oni izađu u svojoj opremi i svojim vozilima… Mislim da je to sasvim u redu i da je to njihov način kako oni to ispoljavaju.“
Iako su ga sumnjičili za povlađivanje ovoj jedinici, koju su neki nazivali "oružanom silom nit’ u policiji, nit’ u vojsci“, premijer Đinđić nije imao nimalo razumevanja za njihov postupak:
"Država je suviše ozbiljna stvar da bismo se poigravali njome… Onaj kome je država dala mandat da koristi oružanu silu i nosi oružje ima izuzetnu odgovornost i ne može da se ponaša kao bilo ko drugi. Gospoda iz te specijalne jedinice će morati da nauče da se ponašaju u skladu sa opisom radnog mesta, ili biraju drugo radno mesto, ili drugu državu u kojoj mogu tako da se ponašaju.“
Prosvećenje i kazna
Da su braća Banović predstavljala "kolateralnu štetu“ kada su ovdašnji i mediji u pitanju, pokazuje to što se o njihovoj haškoj sudbini gotovo niko nije zanimao. Upornost je neophodna kako bi se na pretraživačima informacija o tome otkrili podaci.
Da se svakako ne radi o "običnim piljarima“ kako su ih imenovali pripadnici JSO-a koji su ih hapsili, pokazala je optužnica u kojoj je navedeno da su Banovići kao čuvari u logoru Keraterm učestvovali u zlostavljanju, premlaćivanju, mučenju i ubijanju logoraša:
"U logoru Keraterm svakodnevno su vršena ispitivanja… Surove batine, mučenje, ubijanje, seksualno zlostavljanje i drugi oblici fizičkog i psihičkog zlostavljanja bili su uobičajeni. Posebno su rukovodioci iz redova bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata, intelektualci, imućniji građani i ne-Srbi za koje se smatralo da su ekstremisti ili da su pružali otpor bosanskim Srbima, podvrgavani batinama, mučenjima i/ili ubijani.“
Optužnica je teretila Nenada Banovića na osnovu odgovornosti za progon na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, nehumana dela, ubistvo i mučenje, za kršenje zakona i običaja ratovanja – povrede ličnog dostojanstva, ubistvo, mučenje i okrutno postupanje.
Predrag Banović teretio se po 13 tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti – progona na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, nehumana dela, ubistvo i mučenje, za kršenje zakona i običaja ratovanja – povrede ličnog dostojanstva, ubistvo, mučenje i okrutno postupanje.
Predrag Banović se izjasnio krivim i potvrdio učešće u ubistvu pet zatvorenika koje je bilo posledica premlaćivanja, kao i u premlaćivanju još 27 pritvorenih palicama za bejzbol, policijskim palicama i kablovima s gvozdenim kuglicama:
"Časni sude, ja sam se o svojoj krivici pred Vama nedvosmisleno izjasnio. Ta moja izjava je bila iskreno kajanje… Hapšenje i prebacivanje u Hag moga brata i mene proživio sam sa velikim strahom i to najviše zbog toga što je propaganda uvijek širila da je Hag mjesto za tiho ubijanje Srba. Na moju sreću, brzo sam zaključio da je to posljednja laž te vrste… Ja sam u pritvoru doživio prosvećenje. Sakupio sam snage da se suočim sa istinom i samim sobom. Proklinjem to vrijeme rata i mržnje. Žao mi je svih žrtava i proklinjem svoje ruke što su na bilo koji način nanijele bol nevinim ljudima. Želio bih da se ove moje riječi, iskrene riječi, shvate kao lijek ranama i kao put ozdravljenja i pomirenja svih u Prijedoru, onako kako je bilo prije rata.“
Predrag Banović osuđen je 28. oktobra 2003. na osam godina zatvora. O sudbini Nenada Banovića ništa nismo uspeli da saznamo.
Komentari
