Vesti
06.12.2021. 13:23
Vesti
07.12.2021. 06:05
Đoko Kesić i Marko R. Petrović
Olaf Šolc
Kakvu politiku će voditi novi nemački kancelar?
Jedno je jasno: novi kancelar nema autoritet Angele Merkel, što samo po sebi kao da najavljuje novu spoljnu politiku ekonomski najmoćnije zemlje u Evropi. Suštinski, moguće je da u startu dođe do zaoštravanja prema Rusiji i Kini, ali Srbija bar u početku ne bi trebalo da očekuje nekakve drastične promene u stavu koji je Berlin i do sada imao prema Beogradu.
Nemačka je relativno brzo dobila koaliciju koja će formirati novu vladu, a kancelar će prema očekivanju biti Olaf Šolc. S tim u vezi unutar Evropske unije, a i u zemljama izvan nje zagonetno se nameće pitanje koju i kakvu politiku će voditi novi kancelar.
Između brojnih nedoumica, tvrde sagovornici "Ekspresa“, jedno je jasno: novi kancelar nema autoritet Angele Merkel, što samo po sebi kao da najavljuje novu spoljnu politiku ekonomski najmoćnije zemlje u Evropi. Za nas prevashodno je bitno kako će se ta "nova politika“ odnositi prema Srbiji i šta bi Srbija u tim novim odnosima trebalo da čini?
Suštinski, moguće je da u startu dođe do zaoštravanja prema Rusiji i Kini, ali Srbija bar u početku ne bi trebalo da očekuje nekakve drastične promene u stavu koji je Berlin i do sada imao prema Beogradu. A to znači solidni ekonomski odnosi, moguće nove investicije, u kojima Nemačka ionako prednjači u Srbiji, ali i nepopustljiv politički stav, pre svega kada je reč o Kosovu i Metohiji.
Nemačka je, naime, jedan od glavnih saveznika, ali i savetnika Prištine. Berlin u vrlo značajnoj meri utiče na sve odluke koje donose kosovske vlasti. A to se, naravno, odnosi i na to kako će se postavljati prema Beogradu, odnosno dijalogu sa Srbijom.
Biznis
17.11.2021. 10:39
"Pandemija povećala ekonomsku zavisnost Nemačke od Kine"
Nemačka je, dalje, jedan od tvoraca sintagme o postizanju "sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa uz međusobno priznanje“ i teško bi bilo očekivati da se u tom smislu nešto promeni.
Slobodan Reljić, sociolog i novinar, podseća da se mnogo šta na međunarodnoj geostrateškoj sceni promenilo. Najbitnija među tim promenama je činjenica da svet više nije unipolaran, što će svakako preoblikovati i poziciju Nemačke.
On procenjuje da je nova nemačka vlada koalicija slabih i neuverljivih socijaldemokrata, hiperambicioznih "Zelenih“ i liberala koji su vratili svoju ulogu jezička na vagi političkih trgovina.
"Moglo bi se reći da ova ’tampon vlada’ ima prevashodan cilj da spreči da se dubinske promene u nemačkom društvu ne izliju naglo u političku sferu. I u desnoj i levoj Nemačkoj vri, a i sukobi na ulicama nisu retki“, kaže Reljić.
Reljić veruje da će nova vlada Olafa Šolca uglavnom održavati ravnotežu statusa kvo. Uostalom, takva mu je i biografija. Kancelar je dobio nadimak "Šolcomat“ – zbog automatizovanog i mehaničkog izbora reči na konferencijama za medije i u intervjuima. Mlada za sve, ali ništa da zveči. Iz "umerenog krila stranke“.
"Ali to neće biti lako. Socijaldemokrate (vuku korene iz 1863. godine) posle spasavanja žive glave još od 2005. u velikim koalicijama sa CDU-om, nemaju potencijal da konstruktivno utiču na promene od kojih se ne može pobeći. Naprotiv, njih nezadovoljnici doživljavaju kao umorne, neiskrene i krajnje neprivlačne“, ocenjuje Reljić.
"Zeleni“ su izbor onih koji veruju da se nešto mora menjati, a oni im izgledaju kao katalizator koji bi pomogao da se to izvede najbezbolnije. To je, prema Reljićevim rečima, iluzija, koja će biti i potrošena za ove četiri godine. Iza te opcije tek sad će stati transnacionalni korporativni kapital (kao što se to desilo u slučaju Makrona ili Dragija u Italiji). U skladu s tom potrebom će Analena Berbok, najistaknutiji član stranke, najverovatnije biti šef diplomatije.
"To će, prvo, voditi zaoštravanju ionako prenapregnutih odnosa sa Rusijom i Kinom, a drugo, izazivaće stalnu i burnu reakciju svih Nemaca koji očekuju da zemlja, i dalje pod okupacijom Sjedinjenih Američkih Država, postane suverenija. ’Zeleni’ okupaciju, naprotiv, vide kao poželjnu konstantu. U Evropskoj uniji, koja sve više liči na događaje pred razilaženje SFRJ oko XIV Kongresa SKJ, Nemačka će posle Angele Merkel biti sve manje autoritativna. Insistiraće se na odlukama, jer Nemačka je to, a sve će teže biti prikupiti konsenzus za njihovo usvajanje, a kamoli za sprovođenje“, kaže Reljić.
Vesti
11.10.2021. 06:05
Nova nemačka vlada - brak ne iz ljubavi, nego iz računa
Svet
26.09.2021. 14:36
Većini Nemaca neće nedostajati Angela Merkel
Što se Srba i Srbije tiče, nema razloga za nekakva očekivanja, tvrdi naš sagovornik.
"Buduća ministarka inostranih poslova i duhovna naslednica Joške Fišera, biće, izvesno, grublja i neuviđavnija od prethodnika, ali njena moć će biti slabija. Zasipaće nas gomilom fraza koje naši evrofili i državni službenici vole, kako ’EU mora da poboljšava svoju sposobnost prihvatanja novih članica’, ali nadam se da ovde više nema plodnog tla za tu vrstu ispraznih obećanja. Kad kažu ’normalizacija odnosa Kosova i Srbije’, arogantni Nemci uvek misle na priznanje Kosova (možda više neće govoriti obostrano), a ’napori za trajni mir u BiH’ im podrazumevaju podrivanje Republike Srpske, jačanje uloge Hrvata u Federaciji BiH i upotrebu Bošnjaka, kako god“, kaže Reljić.
Na kraju, smatra on, u naredne četiri godine Nemačka će se sve više gurati po Zapadnom Balkanu, ali neće biti igrač odluke.
"Mogu nam naneti štete na raznim punktovima, a nikakva korist nije za očekivati. ’Dojče vele’ i njihova mreža fondacija i NVO-a biće sve glasniji i netrpeljiviji. Nastaviće da nas pljačkaju sa po nas razvojno nepovoljnim ’stranim investicijama’, ali i to će biti skromnije. Biće dobro ako naša politička elita posluša narod koji samo u procentu od 18 odsto veruje da nam je ’Evropska unija strateški partner’. Možda bi Nemačka bila za koji procenat viša, ali svakako ne prva“, kaže na kraju Slobodan Reljić.
Duško Lopandić, profesionalni diplomata i stručnjak za evropsko pravo, za "Ekspres“ kaže da će Nemačka u suštini voditi relativno konzervativnu spoljnu politiku. On je uveren da će se nova vlada kancelara Olafa Šolca baviti prvenstveno ozbiljnim problemima unutar EU.
"Evropska unija mora da se reformiše, na liniji koju zastupa predsednik Francuske Emanuel Makron. Verujem da će se ukupna spoljna politika Nemačke u EU i izvan Unije držati ’srednje linije’. To su veoma složena pitanja, ali prioritetno im je da se ne produbljavaju podele unutar Evropske unije i da ne dođe do nekog novog bregzita. Ta politika, kako je ja vidim, vodiće se kroz novu monetarnu politiku, kroz finansije. Jer je to suština nezadovoljstava unutar EU. Novi kancelar jedan je od kreatora onog velikog fonda za pomoć posle kovida. Zbog toga verujem da neće biti nekih dubljih promena u nemačkoj spoljnoj politici. Novi kancelar moraće da se drži donekle malo fleksibilnijeg odnosa prema predlozima reformi u odnosu na Merkelovu“, kaže Lopandić.
Na pitanje da li će glavni koalicioni partner, stranka "Zelenih“, kojoj je pripalo Ministarstvo spoljnih poslova, remetiti tu umerenost novog kancelara, Duško Lopandić odgovara kako veruje da će "Zeleni“ više pažnje poklanjati ideološkim temama, čuvanju zdrave prirodne sredine, ljudskim pravima i slično.
"To se posebno vidi u njihovim komentarima u odnosu prema Rusiji. Ali, Srbija mora da razvija i da unapređuje dalje odnose sa Nemačkom. Ona je naš strateški partner u EU. Sa ’Zelenima’, naravno, može da bude nekih manje ili više ozbiljnih incidenata kratkotrajnog daha, ali ne verujem da će se suštinski ti odnosi kvariti. Verujem da ni nemački interes nije da se ti odnosi kvare. Uz sve to, verujem da će na kraju presudna reč u toj politici biti u rukama novog kancelara“, zaključuje Lopandić.
ULAGANJA VEĆA OD TRI MILIJARDE
Od 2010. godine nemačke kompanije uložile su u otvaranje fabrika i proizvodnje u Srbiji oko 3,12 milijardi evra, a u njima je zaposleno gotovo 50.000 radnika, pokazuju podaci Razvojne agencije Srbije. Među njima je ubedljivo najveća investicija farmaceutske kompanije "Štada“, vredna 698 miliona evra. U fabrikama "Štade“ širom Srbije zaposleno je ukupno 2870 radnika.
Pored nje, tu je i "Henkel Merima“ iz oblasti hemijske industrije, investicija vredna oko 313 miliona evra.
Zatim sledi "Lidl“, trgovinski maloprodajni lanac, u koji je uloženo 275 miliona evra i u kome je ukupno zaposleno 2905 radnika, kao i jedna od najnovijih investicija – fabrika auto-delova ZF, vredna 195 miliona evra, u kojoj će biti zaposlen ukupno 1281 radnik.
Zanimljivo je da su među najvećim investicijama, u prvih 10 po obimu, mahom nemačke kompanije iz oblasti auto-industrije kao što su "Kontinental“ u koji je uloženo 190 miliona evra, "Brose“, vredan 180,3 miliona evra, i "Leoni AG“ u koji je investirano 150 miliona, a koji zapošljava ubedljivo najveći broj radnika – 12.940.
U top 10 kompanija koje posluju u Srbiji su i trgovinski lanac "Metro Cash&Carry“ u koji je uloženo 142 miliona evra, "Meser“ vredan 119 miliona i MTU iz oblasti avio-industrije, "težak“ 100,9 miliona evra.
Komentari
