KALIFAT: Svaki kalif da bude, a Boško i kalif umesto kalifa. I Đilas. Vuk. Borko…

KALIFAT: Svaki kalif da bude, a Boško i kalif umesto kalifa. I Đilas. Vuk. Borko…

FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC


Kaže meni moj drug Veljko da znam i da preteram, i, šta ja znam, matori sam drkadžija, težak čovek, a opet, kako je uopšte moguće preterati, kada su tema ovi što ne smeju na izbore, i ovi drugi, koji to kao analiziraju, mudrosere i računaju kako će konačno da sjebu i Vučića i sve njegove nepismene bezzubonje.

Ozbiljno o tome da pišem?

Vuk, Borko, Đilas, Boško plješću ručicama, a Jasmina Lukač im objašnjava da su pobedili?

U Danasu?! Čije uvredništvo sve zna, osim da njoj objasni da na kraj rečenice ne treba da kane suzu, nego da stavi tačku. I da će to, tačka mesto suze, da se desi kada prestane da se grči dok piše. Kao da je dopisnik iz Beča. Leži, grči se i piše o pobedi. Ja se sve plašim, izrašće joj brada, k’o Saša Janković da bude, original.

Pa stvarno, prelamači tamo svaki njen tekst prekukaju i uokvire u crno, pa ih posle jure, da to preprave.

Eto, ona izračunala – bojkot skenjava Vučića, sto odsto. Gazda bio, gazda osto.

Neozbiljno skroz.

Kao i Jovo Bakić. Vojno krilo Saveza za Srbiju. Jovo Al Džihadi. “Ko se raznese u prisustvu Vučića i nepismenih bezzubonja (nevernici su to), odmah ide u raj, gde ga čekaju 72 device, i to pohotne.” A mi dobijemo kalifat, red je.
Možeš misliti kako bi se vođe oduševile. Svaki kalif da bude, a Boško i kalif umesto kalifa. I Đilas. Vuk. Borko… Janko Veselinović? Ko je Janko Veselinović? Ko je kalif?

Pročitajte još: Zanat naš nasušni

Ma dajte, Iznogudi, smirite se. Nije Jovo to mislio. Nego samo pliva leđno.

Što je takođe neozbiljno.

Baš i kao onaj bojkotov ideolog-mistik, sveznajući Zoran Čičak. Njega prosto obožavaju. Priča im priče, sve sa poukom, za laku noć i dobro jutro, da bi se osetili pametnim. Pa im napiše skasku o tome da je Sveti Luka naslikao ikonu Bogorodice Filermose (nju i još nekih sedamdeset – toliko ima diljem hrišćanskog sveta ikona koje je sigurno slikao Luka, što Čičak mudro ćuti), koju moram da vam prepričam, ide, otprilike ovako, a citat je original:

Baš dok je Luka slikao majčicu božju, i na nju padali poslednji zraci sunca, i on sve to radio nervoznim pokretima (kako joj bar jedno oko nije zavrljio?), ona, Bogorodica, baš tada, pet godina posle Hristove smrti, počne da misli o njegovim učenicima, prepisima jevanđelja (što će se, doduše, desiti pedesetak godina kasnije, i neće imati veze sa učenicima, ali who cares), i onda joj sine:

“U svakom od tih prepisa oni se ne samo bore za uticaj i prevlast, već i za svoju verziju istorije”.

Ma, leba ti. Bogorodica? Na aramejskom? Referat sa “verzijom istorije”? Može, ali samo ako pisac nije hteo da simbolički prikaže Osmu sedmicu i Miru Marković koja pozira Vicanu Vicanoviću (taj je uvek bio nervozan) i gleda drugove, i sumnja.

Pa posle sve to objavi u Dugi.

Pa izbaci Čička, iz JUL-a.

Nema veze, zameniće Boško njime Ljotića. A ovaj će da mu piše pesmice o bojkotu.

A Đilas, Borko i Vuk će da plješću. A Janko Veselinoviće da pita – da li neko zna ko je Janko Veselinović. I Jovo će da svima pročita delove Kurana, o devicama.

Jasmina Lukač će da se zgrči, i da na kraj svega toga kane suzu.

A ja ću na more, da se uozbiljim. Koliko god da je to sa ovima nemoguće.

1 comment

Dodajte komentar

+ Ostavite komentar