Život
07.09.2021. 14:41
Vesti
10.10.2021. 06:05
Teodora Stojanović
Sve veći broj vozila
Kataklizma u saobraćaju: Ima li rešenja za beogradske gužve?
Kreni na posao, gužva. Kreni u bioskop, gužva. Pronađi parking, nema. Nekada se znalo kada su najveće gužve i da jutarnji i poslepodnevni "špic" u saobraćaju treba izbeći. Međutim, to se u poslednjih nekoliko godina drastično promenilo.
Kada god da negde krenemo automobilom, moramo biti psihički spremni na kolaps koji se odvija na ulicama. Beograd je danas poput velikih svetskih metropola što se tiče dnevnih migracija u saobraćaju.
Da li je infrastruktura glavnog grada uopšte projektovana da može da podnese veliki broj migracija u saobraćaju na dnevnom nivou?
Petar Vasić, docent na Geografskom fakultetu, u razgovoru za "Ekspres“ navodi popularnu "Gazelu“ kao primer kako loš projekat može u budućnosti da zakomplikuje život vozačima.
"U trenutku kada je započeta rekonstrukcija ʼGazeleʼ, pre tri ili četiri godine, broj vozila koja dnevno pređu preko nje bio je trostruko veći od onog za koji je projektovana. Dakle, projektanti su u tom trenutku debelo podbacili, odnosno nisu uspeli da predvide koliko će saobraćaj da se pojača u budućnosti“, kaže Vasić.
Biznis
28.08.2021. 15:00
Brza saobraćajnica Beograd - Niš: Koliko košta i kada će biti gotova
Iako nam subjektivni osećaj govori suprotno, demografski podaci pokazuju da se broj stanovnika u Beogradu
nije povećao. Zvuči neverovatno, posebno kada se nalazimo u saobraćaju, čekamo autobus u koji ne možemo da uđemo zbog gužve ili neuspešno tražimo parking u centru grada.
Jedan od glavnih problema ogleda se u svakodnevnim cirkulacijama ljudi iz okoline Beograda. Zbog posla ili nekih drugih aktivnosti, Beograd svakodnevno posećuju stanovnici Pančeva, Obrenovca, Inđije i ostalih okolnih mesta. Taj fenomen u razgovoru za „Ekspres“ objašnjava Dani ca Šantić, profesorka na Gegrafskom fakultetu.
"Svakim popisom, još od 1991. godine, a naročito od 2002, očekujemo da će podaci pokazati da u Beogradu živi dva miliona ljudi, ali to se ne dešava. Verujemo da ni popis koji će biti obelodanjen za nekih godinu dana takođe neće pokazati da u glavnom gradu živi dva miliona ljudi. Jako je teško uhvatiti te migracione tokove u prestonici Srbije“, kaže Danica Šantić.
Na auto-putu, koji bi trebalo da bude najbrži način za stizanje iz centra do Novog Beograda ili Konjarnika, stvaraju se kilometarske kolone iz kojih vozači ne mogu da se izvuku i do sat vremena.
Petar Vasić ističe da se problem gužve oslikava i zbog broja vozila na ulicama Beograda.
"Suština je da se nije povećao broj ljudi, već broj vozila i pređenih kilometara jednim automobilom. Mnogo više i češće se vozi, ljudi su pokretljiviji i zbog toga se čini da je kataklizma u saobraćaju“, ističe Vasić.
Osim dolaska ljudi iz okoline, velike gužve stvara i povećan broj vozila po glavi stanovnika.
Vasić kaže da je u poslednjih pet godina uvoz polovnih automobila bio 180.000 na godišnjem nivou. To se odnosi na celu Srbiju, ali bar 50.000 novih vozila stigne u Beograd u toku godine.
Danica Šantić ističe šta bi moglo da predstavlja potencijalno rešenje uz pomoć kojeg bi centar Beograda bio rasterećeniji. "Treba infrastrukturno bolje povezati periferiju sa centralnim delom grada i onda bi oni tamo živeli, a u gradu radili. Tako bi se centar rasteretio i smanjilo bi se njegovo opterećenje“, objašnjava Danica.
Ono što se čini kao jedini pravi lek za gužve u Beogradu jeste metro koji je obećan još pre pedeset godina. Sadašnja Vlast je najavila dve linije metroa koje će pokriti gotovo ceo grad.
Vesti
17.06.2021. 18:10
Katalizator ili život
Vesti
06.09.2021. 15:05
Šta čeka vlasnike splavova u Beogradu?
O problemima u saobraćaju i potencijalnim rešenjima za haos koji vlada na ulicama glavnog grada hteli smo da porazgovaramo sa Goranom Vesićem, zamenikom gradonačelnika Beograda. Međutim, i pored svih pokušaja, Vesić je ostao nedostupan.
Ono što odranije znamo, a o čemu je on pričao još u oktobru 2020. godine, tokom gostovanja na televiziji "Hepi“, izgradnja metroa će početi krajem 2021. godine.
"Poslednje tri i po godine imamo 4000 automobila više na mesečnom nivou, zbog toga je metro jako bitan“, rekao je Vesić tom prilikom.
Poznato je da su u planu dve linije metroa čiji je početak izgradnje planiran za novembar ove godine. Prva će početnu stanicu imati na Makišu, a poslednju u Mirijevu, preko Železnika, Banovog brda, Savskog trga, Trga republike, Luke Beograd, Višnjice i Karaburme. Biće dugačka 21 kilometar i njen završetak planiran je do 2028. godine. Druga linija kretala bi se od železničke stanice u Zemunu i takođe bi se završavala u Mirijevu. Kraj njene izgradnje planiran je do 2030. godine.
Osim metroa, objavljen je i desetogodišnji akcioni plan za "Zeleni Beograd“, koji bi do 2030. godine trebalo da reguliše zagađenost vazduha i smanji emisije ugljen-dioksida za 40 posto. Ideja je da se kroz deset godina ugljen-dioksid smanji tako što će 40 odsto autobusa gradskog prevoza ići na električni pogon. Pored njih, 20 odsto taksista trebalo bi to da praktikuje, kao i sva vozila u vlasništvu grada.
U taj plan uključeno je i podizanje procenta pešaka i biciklista sa ispod dva na pet odsto. Taj cilj bi se ostvario tako što bi se napravile stanice za iznajmljivanje električnih bicikala koje bi bile prikladna zamena gradskom prevozu. Ova metoda koristi se u većini velikih gradova u svetu i do sada se pokazala kao uspešna.
S obzirom na to da smo po gužvama slični ostalim evropskim i svetskim prestonicama, nadajmo se da ćemo uskoro moći da im pariramo i u infrastrukturi.
Komentari
