Katalizator ili život

Da kojim slučajem nije odložena striktna primena pravila o kontroli izduvnih gasova na automobilima građana Srbije, iz saobraćaja bi u narednih godinu dana praktično bilo proterano nekoliko stotina hiljada vozila.

Najoptimističnije procene, jer kao i u mnogim dugim oblastima tako ni u ovoj ne postoje tačni podaci, naime, govore da je vozila koja ne ispunjavaju standarde u ovoj oblasti oko 100.000.

Mnogo realnije, međutim, zvuče procene da je takvih vozila bar osam puta više, odnosno da gotovo svako treće registrovano vozilo u Srbiji „dimi“ više nego što bi smelo.

Upravo to je, verovatno, bio razlog što je odlučeno da se vlasnicima ovih vozila da rok od još dve godine da svoja vozila upodobe važećim standardima.

Kako je objasnio Milan Petrović iz Ministarstva saobraćaja, merenje emisije izduvnih gasova počinje 5. jula ove godine, ali sva vozila koja su prvi put registrovana u Srbiji pre tog datuma, i koja su proizvedena sa katalizatorom, a sada ga nemaju, imaće rok do 5. jula 2023. da ga ugrade.

Istovremeno, svi automobili koji u Srbiji budu prvi put registrovani posle 5. jula ove godine, moraće da imaju katalizator.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, međutim, ocenjuje da se u Srbiji u rešavanju problema zagađenja iz automobila krenulo obrnutim redosledom.

„Problem je što ovde niko nije uradio procenu koliko je zaista zagađenje od motornog saobraćaja. Koliki je procenat tog zagađenja u ukupnom zagađenju. I taj procenat, naravno, ne može svuda da bude isti. Jer sigurno nije isto u Beogradu u Kneza Miloša i negde u slabo naseljenim krajevima jugoistočne Srbije“, kaže Okanović za „Ekspres“.

Drugi problem je što, kako kaže, nije doneta strategija ni o zaštiti životne sredine niti o tome kojim smerom će Srbija krenuti kada je reč o budućnosti motornog saobraćaja.

„Govori se da su hibridi i električni automobili budućnost, što je stav preuzet sa Zapada. Ali postavimo pitanje da li su, recimo, elektromobili na isti način ekološki prihvatljivi u Srbiji i u Nemačkoj. Jer u Srbiji se četiri petine električne energije dobija iz termoelektrana koje koriste lignit, niskokalorični ugalj koji je vrlo veliki zagađivač životne sredine. Dakle, više elektromobila značilo bi povećanu potrošnju ’prljave’ električne energije, pa samim tim i još veće zagađenje iz termoelektrana“, kaže Okanović.

Pitanje je i da li Srbija ima kapaciteta za odlaganje istrošenih baterija iz elektromobila, što bi, takođe, moglo da predstavlja veliki ekološki problem.

Sve su to pitanja kojima bi, kako kaže, trebalo da se bave stručnjaci, da se analiziraju i elektromobili, kao i vozila na metan i gas i da se onda donese strategija o daljem razvoju motornog saobraćaja.

„Za koju god varijantu da se država odluči, pristupa se izradi strateških dokumenata i izgradnji odgovarajuće infrastrukture. Mislim da smo krenuli obrnutim redosledom, od katalizatora i filtera, a da još ne znamo ni u kom smeru treba da idemo“, zaključuje Okanović.

Prema poslednjim informacijama, u Srbiji se najčešće na tržištu nalaze vozila stara u proseku čak 14 godina