Koliko građani Srbije imaju poverenja u sud u Strazburu

Rekorderi su, ipak, u Crnoj Gori, u kojoj na 10.000 stanovnika sledi čak 6,19 predstavki. Iza Srbije su Bosna i Hercegovina sa 2,39, Severna Makedonija sa 1,90, pa Hrvatska sa 1,73 predstavki na 10.000 stanovnika. Šta ove brojke pokazuju?

Prema mišljenju pravnika, i dugogodišnjeg prvog čoveka Komiteta pravnika za ljudska prava Milana Antonijevića, one sa jedne strane pokazuju koliko poverenje građani imaju u sud u Strazburu.

S druge strane, međutim, toliki broj predstavki je i znak da pravosuđe nije odgovorilo na zahteve građana i nije u dovoljnoj meri garantovalo njihova prava, naročito ako do suda dođu slučajevi koji se tiču diskriminacije. A upravo je pre nekoliko dana sud presudio u korist slepih šahista, ocenivši da ih je Srbija diskriminisala po pitanju beneficija i nagrada koje imaju drugi sportisti, koji osvajaju medalje, i naložio da im isplati po 4500 evra na ime nematerijalne štete.

"To znači da pravosuđe ni na jednom nivou nije bilo osetljivo za ovakvo kršenje prava. A ako se pred Evropskim sudom u Strazburu utvrdi kršenje prava, to znači da se sve instance koje su delovale, a nisu utvrdile tu diskriminaciju ili neku drugu povredu prava, nisu kretale u okvirima ni konvencije, ni prava ni pravde, ni pravičnosti" kaže Antonijević za "Ekspres".

 

U krajnjoj liniji, dodaje, to je jasna poruka pravosuđu da mora mnogo ozbiljnije da radi na ovakvim slučajevima. Postoji, međutim, još jedna „caka“, kada je reč o velikom broju predstavki koje u Strazbur stižu iz Srbije. A to je, kako navodi Antonijević, da ogroman broj predstavki dolazi iz određenog malog broja kancelarija, te da se te predstavke po automatizmu odbacuju.

"Uloga advokata treba da bude i ta da ne preuzme zastupanje stranke i ne zavarava je da će moći da ostvari nešto pred sudom u Strazburu, ako za to nema osnova", kaže Antonijević, a na pitanje da li određeni advokati postupaju suprotno tome iz neznanja, odgovara: "Bojim se da je nešto drugo u pitanju." 

Stvari, kako kaže, postaju jasnije kada se pogleda koje su kancelarije u pitanju.

"Evropski sud u poslednjih nekoliko godina ima mehanizme kako da se protiv ove pojave bori, da ne zasipate sud predstavkama koje su osuđene na propast, gde nisu iscrpljena sva pravna sredstva pred domaćim pravosuđem ili nisu ispunjene neke druge stvari koje su neophodne da biste se obratili Strazburu. Ima naznaka da će pojedine advokatske kancelarije biti stavljene na ’crnu listu’ i da se neće uopšte razmatrati predstavke koje dolaze od njih", objašnjava Antonijević.

Podnet optužni predlog protiv Čedomira Jovanovića

Tužilaštvo

Tužilaštvo

Hronika 24.01.2022. 16:34

Podnet optužni predlog protiv Čedomira Jovanovića

Pojedini advokati, međutim, zloupotrebljavaju lakomislenost i muku stranaka, uzimaju veliki broj predmeta i idu pred sud u Strazburu, ne obrazlažući predstavke na dobar način. A važno je reći da time i građani gube pravo da se ponovo obrate ovom sudu, jer ako izgube, ne mogu se po istom predmetu ponovo obraćati. Još jedna bitna stvar jeste da presude suda u Strazburu obavezuju i u drugim predmetima, što znači da se sudije i advokati mogu pozivati na usvojene presude, mišljenja i stavove iz njih, što može doprineti unapređenju pravosudne prakse u Srbiji.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu tokom 2021. godine doneo je 11 presuda koje se tiču Srbije. U osam je konstatovao da je država povredila po najmanje jedno pravo garantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Čak 1933 pritužbe građana na Srbiju, međutim, odlukom suda u Strazburu prošle godine su odbijene kao neosnovane. U tri presude sud je zaključio da kršenja konvencije nije bilo, navodi se u godišnjem izveštaju o radu tog suda.