Koronavirus u novčaniku sirotinje

Koronavirus u novčaniku sirotinje

Shutterstock


Korona u vreme aktuelne pandemije ne određuje samo dokle ćemo živeti, da li ćemo živeti, nego i kako ćemo živeti. Ova zloćudna pošast zaviruje u svačiji novčanik, naročito onaj sirotinjski.

Nije novost da ljudi ostaju bez posla, da su velike svetske kompanije pred kolapsom, pandemija Covid-19 je globalna pa samim tim i njene posledice. Ceo svet je pogođen, čak i ekonomski moćne zemlje muče muku da sačuvaju efikasnost svojih privreda.

Ma koliko da je to logično, ipak nas iznenađuje podatak da su doznake naših radnika koji žive i rade po belom svetu i koji šalju deo svoje zarade porodici i prijateljima – ugrožene. Prema podacima Narodne banke Srbije, doznake iz inostranstva čiji je iznos prošle godine dosegao 3,51 milijardu evra, (što je oko 8,1 odsto BDP Srbije), ove godine biće umanjen za oko 23 odsto. Ovakve procene su napravljene na osnovu rezultata iz prvih šest meseci ove godine. A oni govore da su prihodi od doznaka za ovaj period umanjeni za 328,7 miliona evra.

Povezane vestiFIFA: Klubovi zbog korone izgubili 14 milijardi dolara

To se donekle poklapa i sa aprilskom prognozom Svetske banke koja je tada upozorila da bi u Srbiju tokom ove korona godine moglo da stigne oko 700 miliona evra manje na ime doznaka naših ljudi koji rade u inostranstvu.

To će svakako pogoditi srpski BDP, ali i dobar deo siromašnog življa naše zemlje.

Ekonomski stručnjaci su najavljivali ovu ekonomsku krizu. Nije se dogodilo ništa što nismo očekivali, ali nas je to, po običaju, zateklo. Narodna banka Srbije objašnjava da je smanjenje doznaka posledica pandemije Covid-19 na svetska ekonomska kretanja, kao i na mobilnost ljudi.

Šta potpada pod pojam „doznaka iz inostranstva“? To su lični transferi novca iz inostranstva, koji obuhvataju doznake radnika, penzije i druga materijalna primanja, kao i pomoć i poklone iz inostranstva koji se šalju građanima u Srbiju.

Naši stručnjaci za ovu oblast, kao i sagovornik „Ekspresa“, poznati srpski ekonomista Goran Nikolić, veruje da je suma od 3,51 milijarde evra, koju saopštava Narodna banka Srbije kao rekordan iznos doznaka za 2019, neprecizna.

„Taj broj je i veći, jer naša centralna banka računa samo iznose koji su prošli kroz njene finansijske kanale, što je i logično. Ozbiljne sume novca, međutim, stižu i ’ilegalno’ iz ruke u ruku. To su one sume kojima naši gastarbajteri časte rođake i prijatelje, a taj novac tradicionalno ne prijavljuju“, kaže Goran Nikolić.

Social Network Post 2000x20003

Građani Srbije gastarbajtuju širom sveta. Od Nemačke, Švajcarske, Austrije, Francuske, do Sjedinjenih Američkih Država, Australije, Kine, Novog Zelanda, Kanade… Koliko ih je, teško je ustanoviti. Srpska državna administracija o tome nema precizne podatke.

U javnosti je u upotrebi podatak da je oko 1,5 miliona građana, onih mlađih i obrazovanijih, napustilo Srbiju u poslednjih deset godina. Takođe nije jasno da li su naši gastarbajteri – onih 400.000 koji su se vratili u Srbiju početkom godine – sezonci ili su sa sezoncima bili i oni koji su u inostranstvu imali stalno zaposlenje, pa su zbog ekonomske krize dobili otkaz.

Goran Nikolić veruje da su to bili sezonci, koji su u prvom talasu korone dobili otkaz.

„Verujem da će taj trend koji saopštava Narodna banka Srbije o smanjenju deviznih doznaka iz inostranstva u drugom delu godine usporiti. Jer većina naših gastarbajtera radi u zemljama Evropske unije i drugim moćnim zemljama koje nisu u EU. Sve ove zemlje upumpale su enormne količine novca u svoje ekonomije na početku krize.

Situacija u Evropskoj uniji nije loša, kao što to izgleda u SAD gde su milioni radnika ostali bez posla. U Evropskoj uniji u drugom delu godine pandemija će usporiti, stići će i vakcine… Pad o kojem govori Narodna banka Srbije je ozbiljan, očekivani prihodi su ozbiljno umanjeni, ali sve će vrlo brzo doći na svoje mesto.

Vratiće se očekivani nivo deviznih doznaka, čak će i porasti, što nije dobro. Iz Srbije će otići radnici za većim prihodima, a oni su Srbiji potrebni. Moramo naći načina da ih zadržimo“, kaže Nikolić.

Povezane vestiOko 90.000 kompanija u Italiji trajno zatvoreno zbog pandemije

Nema sumnje da je Nikolić u pravu. Ali treba izdržati do boljih dana. Jer prema podacima iz Ministarstva za rad, najveći broj naših gastarbajtera je iz siromašnijih delova Srbije, od Leskovca, preko Vranja, do Zaječara, Negotina i kompletne Negotinske krajine. U tim krajevima se živi teško. A kako će biti bez deviznih doznaka, teško je to i zamisliti.

Na mikronivou kao što je Srbija, svetski problem sa umanjenjem deviznih doznaka koje gastarbajteri šalju siromašnim rođacima i prijateljima je drastičniji. Prema podacima Svetske banke, godišnji dolarski iznos koje gastarbajteri širom sveta pošalju na razne adrese je oko 554 milijarde dolara. To je, inače, više od tri puta od pomoći koju su zajedno izdvojile napredne zemlje. Svetska banka procenjuje da će ova dolarska suma u tekućoj godini pasti za petinu, što je najveće smanjenje u istoriji.

Ovo je veoma uznemirujući signal, procenjuju Svetska banka i Međunarodni monetarni fond, jer će pad doznaka dovesti do globalnog rasta siromaštva. Ove godine, procenjuje se, između 40 i 60 miliona ljudi ući će u mrak ekstremnog siromaštva. Po kriterijumima Svetske banke, ovi ubogi ljudi moraće da žive sa primanjima od 1,90 dolara dnevno. Verovatno čak i manje.

Kada je o Srbiji reč, prema poslednjim podacima koji datiraju s početka godine, oko pola miliona građana, što je oko sedam odsto stanovništva, ne može da zadovolji egzistencijalne potrebe. To znači da su oni tokom 2018. godine imali mesečnu potrošnju ispod linije apsolutnog siromaštva, koja je iznosila 12.286 dinara mesečno, odnosno oko 100 evra.

To nije bilo dovoljno ni za osnovne životne potrebe, pokazuju nalazi Ocene apsolutnog siromaštva u Srbiji za 2018, koju je sačinio Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije (SIPRU).

Mnogi od njih su, verovatno, preživljavali zahvaljujući doznakama iz inostranstva, od rođaka koji su deo svojih, za zapadne prilike možda skromnih, ali za ovdašnje uslove više nego dobrih zarada, odvajali i slali „rođacima sa sela“.

A statistika pokazuje da su najugroženiji stanovnici upravo u regionu južne i istočne Srbije, dakle u oblastima iz kojih je najviše i gastarbajtera. U tim delovima stopa siromaštva je gotovo dvostruko veća od proseka i iznosi skoro 12 odsto.

Povezane vestiUDAR NA AUTOINDUSTRIJU: Virus pokosio prodaju putničkih vozila u Kini za 92 odsto

Osim toga, podaci pokazuju i da u Srbiji više od četvrtine građana živi u riziku od siromaštva. Prag rizika siromaštva ili linija relativnog siromaštva, inače, iznosi oko 17.000 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo, odnosno oko 35.000 dinara za četvoročlano domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece do 14 godina.

Nije nikakva tajna da je smanjenje doznaka i u svetu posledica ekonomske krize udružene sa posledicama koronavirusa. MMF, Svetska banka i FAO poručuju da su ovi podaci o rastu siromaštva kobni predznak, vesnik zla koje će sigurno doći.

Analitika je jednostavna: Svetski gastarbajteri dolaze iz zemalja u razvoju, koje čine 60 odsto svetske privrede prema kupovnoj moći. Smanjenje trošenja novca u zemljama u razvoju usporiće rast svetske privrede, tvrde u Svetskoj banci.

Nadležne svetske institucije kažu da je pad deviznih doznaka globalan, ali dodaju da će Evropa i Azija u ovoj godini zabeležiti pad od 28 odsto u novcu koji stiže na adrese siromašnih rođaka gastarbajtera…

Globalno posmatrano, pandemija je umanjila primanja 164 miliona migrantskih radnika, koji su do juče hranili najmanje 800 miliona siromašnih rođaka, kažu u Ujedinjenim nacijama. Podaci su svakako više nego zabrinjavajući, ceo svet živi sa posledicama pandemijom korona virusa, samo što se posledice ove krize još jasno ne sagledavaju.

U našoj priči o posledicama smanjenja deviznih doznaka naših i svetskih migrantskih radnika, jasno se vidi koliko ceo svet, čak i one bogatije zemlje, živi na tankom ledu. U siromašnijim zemljama gastarbajteri nisu dobrodošli samo radi deviznih doznaka, nego i zbog smanjenja nezaposlenosti.

To, međutim, na duge staze otvara drugi problem, a to je problem depopulacije stanovništva. Jedna od posledica toga je što bi, prema procenama koje je nedavno izneo ugledni britanski časopis „Ekonomist“, Srbija već naredne godine mogla da bude država u kojoj je više penzionera nego radno sposobnog stanovništva. Jer godišnje Srbiju napusti oko 50.000 ljudi. U nju se, doduše, istovremeno vrati oko 10.000 ljudi, ali polovinu od tog broja čine upravo penzioneri koji su radni vek proveli u inostranstvu. A veliko je pitanje da li će njihova deca krenuti za njima.

Nemačka, Švajcarska, Austrija

Najveće devizne doznake naših radnika iz inostranstva tradicionalno stižu iz Nemačke, gde radi veliki broj građana Srbije. One su u 2019. po zvaničnim podacima iznosile više od jedne milijarde evra. Na drugom mestu je Švajcarska sa oko 500 miliona evra i na trećem Austrija sa 290 miliona evra. Iz ovih zemalja početkom godine vratilo se najviše naših radnika.

I kao što je već konstatovano, kako će izgledati bliska ekonomska budućnost Srbije zavisi od korone. Ukoliko pandemija posustane do kraja godine, prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda očekuju nas dve godine visokog privrednog rasta, tokom kojih će se ublažiti neravnoteže nastale tokom kovid krize u budžetu.

Crni scenario, međutim, uzima u obzir ozbiljan povratak korone ne samo u Srbiju, već i u zemlje sa kojima imamo najveću trgovinsku razmenu, što podrazumeva nove, stroge mere zaštite, pad domaće tražnje, manji priliv stranih investicija i doznaka, kao i poskupljenje zaduživanja za države poput naše.

Spisak

Banke i finansijske institucije trebalo je da do 15. juna dostave Narodnoj banci Srbije popis klijenata koji šalju ili primaju novac iz inostranstva. Ime svakog ko šalje novac iz Srbije i svakog kome novac stiže tako bi se našlo u jedinstvenom registru korisnika novčane doznake. Cilj je, kako su obrazložili u Narodnoj banci Srbije, da se spreče finansijske zloupotrebe. Uvođenje registra predviđeno je Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, te je u skladu sa tim NBS donela odluku o uslovima i načinu vođenja jedinstvenog registra. Na spisku koji će voditi NBS naći će se uglavnom ljudi iz dijaspore, koji zarađen novac šalju familiji u Srbiji. Bio bi to, istovremeno, verovatno i prvi registar ljudi iz dijaspore, pa bi se konačno mogao znati i njihov približan broj.

Struktura

Još jedna specifičnost Srbije, kada je priliv sredstava iz dijaspore u maticu u pitanju, jeste da se njihova struktura razlikuje od onih u drugim zemljama. Svetski prosek onoga što dijaspora daje u zemlju je 50:50. Pola ide kroz direktne investicije, a pola kroz doznake. U Srbiji je taj odnos 93 odsto u doznakama, a samo sedam odsto u direktnim kapitalnim investicijama. U Izraelu je obrnuto. A to može da ukaže pre svega na to da u dijaspori još nema poverenja da se ovde rizikuje novac.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar