Vesti
13.01.2023. 12:30
Vesti
13.01.2023. 18:10
Vojislav Tufegdžić
Analiza
Kosovo - četvrt veka hoda ukrug
Deceniju nakon potpisivanja Briselskog sporazuma i 25 godina od kako je Srbija ponudila rešenje za probleme na Kosovu, zapadne analize ponovo se fokusiraju na mlak angažman i neophodne korake koje bi Evropska unija morala da učini
"Ukoliko Briselski sporazum ne bude primenjen ove godine, rizik od neizbežnog sukoba je realan, a ako se to desi, posledice bi bile ozbiljne“, navodi se u analizi koju je o stanju na Kosovu početkom nedelje objavio britanski "Gardijan“.
U širem kontekstu list se, pod naslovom "Evropa bi trebalo da učini više“, bavi stanjem na Zapadnom Balkanu, navodeći da su u decembru prošle godine posebno problematični bili, kako je naveo, "lokalni sporovi“ koji su doveli do postavljanja barikada na severu Kosova, uglavnom naseljenom Srbima.
"Odnosi između Prištine i Beograda – koji uživa entuzijastičnu podršku Kremlja i odbija da prizna nezavisnost Kosova – izgledaju gore nego u bilo kom trenutku u poslednjih 20 godina“, konstatuje "Gardijan“, uz uverenje da je posredovanje Evropske unije komplikovano zbog "zavisnosti Srbije od ruskog gasa i odbijanja Beograda da uvede sankcije Moskvi“, te "geopolitičke uloge i rastućeg uticaja kineskih investicija u regionu“. Uprkos svemu navedenom, EU bi trebalo da pojača svoju ulogu, posebno na Kosovu:
"Ukoliko se Briselski sporazum iz 2013. konačno ne primeni ove godine – povezujući političku autonomiju kosovskih Srba sa normalizacijom odnosa između dve zemlje – rizik od neizbežnog sukoba je stvaran. Ukoliko bi se to desilo, šire posledice bi bile ozbiljne, ne samo u smislu nove izbegličke krize.“
Vesti
13.01.2023. 10:53
Kurti nešto zna o pregovorima što Srbija ne zna
Neuspešan pokušaj
Vesti
12.01.2023. 22:55
Šta to brine savetnika Stejt departmenta u Srbiji
Mimo svih manjkavosti u vođenju tadašnje unutrašnje i međunarodne politike, sredinom 1998. godine u pokušaju da spreči eskalaciju sukoba na Kosovu i izbegne pretnju međunarodne vojne intervencije, rukovodstvo Srbije i SR Jugoslavije pokušavalo je da ukaže na okolnosti zbog kojih bi Evropa trebalo da uvidi i sopstvenu odgovornost. U junu ’98. Savezno ministarstvo za inostrane poslove je, pod naznakom „Vrlo hitno“, uputilo svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima SRJ informacije koje je trebalo predstaviti stranoj javnosti.
Među nekoliko tekstova u kojima su o ugroženosti od strane terorista na Kosovu svedočili tamošnji Srbi, kao verovatno u tom trenutku najvažniji prenet je tekst u kojem su citirani zapadni političari svesni problema i mogućih reperkusija. Uprkos svemu, konkretnih reakcija nije bilo.
U navedenom dopisu ocenjuje se da terorističke akcije takozvane Oslobodilačke vojske Kosova počinju da smetaju i zapadnim zemljama, čemu potvrdu daje i saopštenje članica Kontakt grupe sa sastanka održanog u Bonu, u kojem politički direktori ministarstava inostranih poslova šest zemalja zahtevaju da se "odmah prekine doturanje inostrane finansijske i oružane pomoći, kao i obučavanje naoružanih kosovskih albanskih grupa“.
Prema navodima autora dopisa, saopštenje Kontakt grupe u potpunosti se podudara sa izjavom koju je nekoliko dana ranije dao Ričard Holbruk, tadašnji američki ambasador u Ujedinjenim nacijama i aktivni učesnik pregovora o Kosmetu. U intervjuu nemačkom nedeljniku "Vohe“, upravo je Holbruk naveo da albanski teroristi od pristalica u Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj dobijaju sredstva i regrutuju ljudstvo za svoju separatističku borbu u srpskoj pokrajini: "Shvatio sam za vreme svog boravka na Kosmetu koliko su značajne zemlje kao što su Nemačka, Švajcarska i Danska za prikupljanje sredstava i regrutovanje ljudstva za ’OVK’.“
Iako su u njegovoj izjavi izdvojene tri države, spisak zemalja iz kojih se finansijski pomagao terorizam na Kosmetu znatno je širi. O tome je svedočio svojevrsni oglas objavljen na internetu da se „ratni porez“ prikuplja i u Australiji, Norveškoj, Francuskoj, Švedskoj, Italiji, Kanadi, Belgiji, Holandiji i SAD, a uz njega su navedeni i brojevi računa na koje se može uplatiti novčana pomoć za takozvanu OVK.
Vesti
12.01.2023. 12:10
Eskobar: "ZSO je obaveza Kosova i od toga nema odustajanja"
Vesti
11.01.2023. 20:45
Dačić o ulasku Kosova u Savet Evrope
Vesti
11.01.2023. 18:15
Vlada Kosova finansira Vokerovu knjigu o Račku
Od šest članica Kontakt grupe, samo u dve, Rusiji i Velikoj Britaniji, u to vreme nije bilo organizovanog prikupljanja pomoći za teroriste, mada je po brojnim saznanjima "OVK“ uveliko medijski delovala i pripremala svoju kampanju i u Londonu.
Prenoseći izjavu evropskog funkcionera koji je neposredno pratio zbivanja u južnoj srpskoj pokrajini, londonski "Tajms“ je još 1998. godine upozorio da OVK definitivno ne želi da se zadovolji čak ni nezavisnim Kosovom i da predstavlja dramatičnu opasnost za pokušaje Zapada da se kriza reši političkim putem. Još jedan nagoveštaj o opasnosti od terorizma na Kosmetu po zapadne zemlje dao je tadašnji nemački ministar unutrašnjih poslova Manfred Kanter. Prema njegovim rečima, u Nemačkoj je porasla antiustavna aktivnost kosmetskih Albanaca, između ostalih i aktivnost povezana sa finansiranjem nasilnih akcija na Kosovu. Kanter je naglasio da je u izričitom nemačkom interesu da se takve akcije spreče, s obzirom na to da svako zaoštravanje prilika na Kosovu vodi i povećanom broju izbeglica i osoba koje traže azil u Nemačkoj.
Kao primer kako se prikuplja pomoć u inostranim zemljama navedena je Švajcarska, koja je od početka ’90-ih godina primila oko 40.000 azilanata iz Jugoslavije. Ubrzo je tamo organizovana teroristička organizacija "Narodni pokret Kosova“ sa sedištem u Frajburgu, sa osnovnim zadatkom stvaranja ilegalnih grupa za delovanje protiv SR Jugoslavije i ubiranja obaveznog "poreza od sunarodnika“; na „dobrovoljnoj osnovi“ svaki albanski gastarbajter bio je prinuđen da plaća tri odsto od mesečne zarade, a sredstva su se koristila za obuku i troškove terorista.
Zakasnela ponuda
Pred kraj ’98. godine političko rukovodstvo Srbije pokušalo je sve kako bi se izbegla učestalo najavljivana vojna intervencija zapadnih država. Tako je, posle dva dana usaglašavanja stavova na sastancima održanim u Prištini i Beogradu, 20. novembra usvojen Predlog sporazuma o političkim okvirima samouprave na Kosovu i Metohiji. Uz bojkot većine albanskih političkih predstavnika sporazum je dogovoren sa predstavnicima ostalih nacionalnih zajednica sa Kosmeta, a u njegovoj izradi učestvovali su SPS, SRS i JUL. Tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović je u vezi s njim obavio konsultacije i sa SPO-om, ND-om i SVM-om.
Kako je navedeno, u svim razgovorima i konsultacijama data je i puna podrška sporazumu predsednika SRJ Slobodana Miloševića i američkog ambasadora Ričarda Holbruka.
Potpisnici sporazuma u uvodnom delu naglašavaju da je zbog složene nacionalne strukture Kosova i Metohije neophodno zaštititi razvoj i opstanak svake nacionalne zajednice posebno, da su sve nacionalne zajednice, nezavisno od broja članova, međusobno ravnopravne i da među njima ne sme da bude diskriminacije.
Dalje se navodi da se pripadnicima svih zajednica u pokrajini mora u punoj meri omogućiti da ostvare svoj etnički, kulturni, jezički i verski identitet, sve u skladu s najvišim međunarodnim standardima i osnovnim dokumentima Ujedinjenih nacija, OEBS-a, Saveta Evrope, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Završnog dokumenta iz Helsinkija...
U dokumentu se zaključuje da je za "stvaranje klime tolerancije i dijaloga neophodno ustanoviti odgovarajuće demokratske institucije“, na osnovu čega je usvojen stav da je „široka samouprava u okviru nacionalnih zajednica na teritoriji Kosova i Metohije uslov prevazilaženja međunacionalnih napetosti i sukoba“. Sve odredbe sporazuma navedene su u okviru pravnog sistema Republike Srbije i SR Jugoslavije, ali s naglaskom uvažavanja međunarodnih standarda.
Vesti
11.01.2023. 11:22
"Kurti umešan u višemilionsku aferu"
Vesti
10.01.2023. 13:25
Koliko dijaspora iz Albanije troši novca na Kosovu
Vesti
09.01.2023. 17:00
Počele konsultacije o aplikaciji Kosova za članstvo u EU
U jednoj od tačaka navodi se da će nacionalne zajednice "uživati dodatna prava kako bi im se omogućilo da izražavaju i očuvaju svoj nacionalni, kulturni, verski i jezički identitet u skladu s međunarodnim standardima“, kao i da će "svaki građanin Kosova i Metohije imati pravo da se obrati međunarodnim institucijama, uključujući i Evropski sud za ljudska prava, radi zaštite svojih prava“.
Među dodatnim pravima pripadnika nacionalnih zajednica navedeno je korišćenje svog jezika i pisma, ispisivanje imena gradova i sela, trgova, ulica i topografskih naziva na jeziku nacionalne zajednice zajedno sa s natpisima na srpskom jeziku. Među garantovanim pravima je i informisanje na jeziku nacionalne zajednice, osnivanje obrazovnih, kulturnih i verskih udruženja kojima će država davati finansijsku pomoć, nesmetan kontakt sa svojim zajednicama van SRJ, korišćenje i isticanje simbola zajednice zajedno s državnim simbolima Srbije i SRJ, zaštita nacionalnih običaja u oblasti porodičnog prava, učestvovanje u regionalnim i međunarodnim nevladinim organizacijama, jednak pristup zapošljavanja u javnim službama...
Osim što je navedeno da nacionalne zajednice imaju mogućnost da osnuju sudove i propišu postupak za rešavanje sporova, između ostalog je predviđeno i da građane Kosova i Metohije u Veću građana Savezne skupštine predstavlja najmanje 10 predstavnika, kao i najmanje 20 poslanika u Narodnoj skupštini Srbije. Ujedno, imali bi najmanje po jednog člana u saveznoj i Vladi Republike Srbije, najmanje jednog sudiju u Saveznom sudu i troje sudija u Vrhovnom sudu Srbije.
Što se policije tiče, data je mogućnost da "svaka opština, ukoliko tako odluči, formira lokalnu policiju čiji će sastav odražavati nacionalni sastav stanovništva opštine“.
Među merama za izgradnju poverenja u jednoj od tačaka je navedeno: „Nijedno lice neće biti krivično gonjeno za dela u vezi sa sukobima na Kosovu i Metohiji, osim za dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava“, da će biti amnestirani svi drugi koji su u sukobima učestvovali, te da će SRJ dozvoliti pristup stranim stručnjacima, uključujući i patologe, koji bi radili zajedno sa državnim istražiteljima.
Dvorište Evrope
Da se sporazum na stolu pojavio bar godinu ranije, možda bi se na njega osvrnuli i Albanci i predstavnici međunarodne zajednice. U trenutku kada je usvojen bilo je prekasno. Bombardovanje SRJ usledilo 24. marta 1999. godine, nepuna četiri meseca kasnije.
Ne osvrćući se na okolnosti od pre četvrt veka, britanski "Gardijan“ sada podseća da je početkom decembra prošle godine održan Samit EU – Zapadni Balkan u Tirani, na kojem su se evropski zvaničnici ponovo okupili kako bi poslali "simboličnu poruku“. Autor teksta veruje da stanovništvo ovog regiona uglavnom čezne da pripada "briselskom klubu“, ali je počelo da sumnja da će se to ikada desiti, kao i da je u Srbiji podrška članstvu u EU pala na ispod 50 odsto zbog stalnih pritisaka na Beograd.
Na skupu u Tirani ovaj put su predočene i konkretne mere poput uključivanja u Erazmus program EU, posle čega je albanski premijer Edi Rama konstatovao da se „stvari menjaju“, dok su drugi lideri pozdravili "nov način razmišljanja“. Nekoliko nedelja kasnije i BiH je dobila status zemlje kandidata za članstvo u EU.
"Kako je poslednjih godina nastupio zamor od proširenja EU, Zapadni Balkan i njegove naizgled nerešive tenzije pale su na evropskoj lestvici geopolitičkih briga. Ali, rat u Ukrajini koncentrisao je umove u Briselu, dok Rusija nastoji da proširi svoj uticaj u regionu na račun EU i NATO-a i koristi političku nestabilnost u svoju korist... Zato je preko potrebno da se Zapad ponovo fokusira na ovaj region, ali je ’s obzirom na mračni kontekst’ potrebno više od toplih reči“, navodi se u analizi.
Otežavajuću okolnost predstavlja uspeh antiimigracionih, islamofobičnih partija u zemljama poput Francuske i Holandije, što opet znači da je proširenje EU na istok nerealno u doglednoj budućnosti.
"Ali, EU i dalje može da utiče i da uradi pravu stvar posle godina zanemarivanja. Bez pristupa EU trebalo bi ponuditi mnogo više ekonomske pomoći. U zamenu za napredak u reformama po pitanju korupcije, vladavine prava i slobode izražavanja, istinski angažovan pristup mogao bi da stvori dobru volju neophodnu za smirivanje regionalnih tenzija i poštovanje demokratskih vrednosti… Loša alternativa je da se dozvoli strateški vitalnom regionu u dvorištu Evrope da gleda na Istok koliko i na Zapad“, zaključak je "Gardijana“.
Komentari
