KOSOVO I “MLADA BOSNA”: Ivo Andrić o albanskom pitanju

KOSOVO I “MLADA BOSNA”: Ivo Andrić o albanskom pitanju

My beautiful picture


Šta životno veže akademika, istoričara i univerzitetskog profesora Vasu Čubrilovića i nobelovca Ivu Andrića? Istina, mnogo šta ih deli, ali oni su u suštini ista krvna grupa. Vezuju ih dva istorijska loma sa čijim posledicama se i danas rvemo, i mi, a bogami i Evropa. Obojica su, mada maloletni, bili članovi revolucionarne organizacije “Mlada Bosna”, čiji je atentat na prestolonaslednika habzburškog dinastičkog trona Franca Ferdinanda bio neposredan povod za početak Prvog svetskog rata. U zrelim godinama mnogo jasnije veže ih pokušaj da reše “arbanaško pitanje” u Srbiji i u nekoliko Jugoslavija.

Hrvati, muslimani, Albanci, Makedonci pa i Slovenci lako bi oprostili nobelovcu Ivi Andriću njegovo određenje da pripada isključivo srpskoj kulturi i njenoj baštini i da je to njegov lični izbor, ali nikako mu nisu oprostili njegov tekst “Aide memoire (Podsetnik) o albanskom pitanju”. Originalni tekst smo dobili zahvaljujući ljubaznim devojkama iz Zadužbine Ive Andrića, koji je objavljen u okviru edicije “Sveske Zadužbine Ive Andrića” br. 5. Tekst je napisan 30. januara 1939. na zahtev Milana Stojadinovića, tada ministra inostranih poslova u Vladi Kraljevine Jugoslavije.

ivo andric

Karijerni diplomata i već afirmisani pisac, Ivo Andrić u trenutku kad je pisao taj tekst bio je pomoćnik ministra inostranih poslova, mada je već tada bio izabran za ambasadora Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. On je već 19. aprila 1939. predao akreditive vođi Trećeg rajha Adolfu Hitleru.

“Podsetnik o albanskom pitanju” nikom nije smetao dok je zaboravljen dremao u Arhivu Jugoslavije, Fond Milana Stojadinovića, kutija 37. Međutim, kad ga je istoričar Bogdan Krizman u članku “Elaborat dra Ive Andrića o Albaniji iz 1939. godine” objavio u “Časopisu za suvremenu povijest” 1978, u Brozovoj Jugoslaviji nastao je pravi nacionalni cunami, u nekim delovima zemlje javili su se zahtevi da se Andrić zabrani… Jer, u suštini, Andrić se sasvim jasno slagao sa dobrim delom ideja Vase Čubrilovića u “Isterivanju Arnauta” i rešenju kosovskog pitanja, što podelom teritorije, što iseljavanjem stanovništva.

Čubrilović_Vaso

Povezane vesti – POSLEDNJI BROZOV AMBASADOR U LONDONU: Crveni četnici su uništili SFRJ

Ideje profesora Vase Čubrilovića i diplomate Ive Andrića su u tom vremenu bile racionalne, državotvorne, jer su bile već primenjene u Grčkoj, Bugarskoj i još nekim evropskim zemljama. Iz tih razloga one u vremenu između dva rata nisu bile jeres nego realnost, baš toliko koliko bi to danas bilo apsurdno razmišljanje o etničkom čišćenju. Podele teritorije Kosova, danas aktuelne, moguće da su deo rešenja, mada je pitanje u kojoj meri su izvodljive i da li su one zapretavanje problema i razlog nekih budućih sporova? Ovo su neke od teza naših sagovornika, istoričara Ljubodraga Simića i Čedomira Antića.

Uglavnom, šikanu i nacionalističku histeriju toplog zeca Andrić nije doživeo, umro je tri godine ranije. Akademik Vasa Čubrilović je to sve preživeo na nogama, jer je njegov istorijski spis “Isterivanje Arnauta” napisan za potrebe Srpskog kulturnog kluba 1937, a tekst je posle preuzela Stojadinovićeva vlada. Svoju ideju o rešenju arbanaškog pitanja profesor Čubrilović je ponudio i novim komunističkim vlastima 1944. Plan je službeno odbačen kao neprihvatljiv za komunističku ideologiju. On je primljen u KPJ, a spis “Isterivanje Arnauta” je izbrisan iz njegove službene biografije.

siptari dardania

Međutim, plan se nekim nepredvidivim špijunskim putevima pojavio u rukama albanskog komunističkog vođe Envera Hodže, koji je 1960. mahao njime u svoje propagandne planove, dok je službena Brozova administracija negirala njegovo postojanje. Uprkos tome, plan je počeo da kruži među istoričarima, da bi pravu histeriju izazvao kad su se njegovi delovi pojavili u “Borbi” 1988. godine. Od tada spis “Isterivanje Arnauta” periodično i prema potrebi pojavljuje se ciklično u hrvatskim, albanskim, kosovskim, bošnjačkim i makedonskim medijima kao dokaz “megalomanske velikosrpske hegemonije, uz nadu da je ona definitivno pokopana 1999. kad je NATO bombardovao Srbiju zbog kvazidržave Kosovo.

“Isterivanje Arnauta” je profesor Čubrilović naslovio memorandum koji je napisao 1937. godine za Srpski kulturni klub kojim su tada rukovodili Slobodan Jovanović i Dragiša Vasić. Memorandum je u ozbiljno razmatranje uzela i vlada Milana Stojadinovića, jer ovo štivo komunicira i sa vremenima kada je kralj Aleksandar Karađorđević, u skladu sa dogovorima velikih sila, počeo da iseljava Albance i da zaposeda područje luke Drač u Albaniji u širini od 50 kilometara.

Ovaj memorandum predlaže načine za rešavanje “albanskog problema” totalnim etničkim čišćenjem Kosova od Arbanasa. Čubrilović, tada docent na Filozofskom fakultetu, a veruju istoričari, rukovodio se iskustvom sa Albancima, od stvaranja Prizrenske lige 1878. gde su Arbanasi napravili savez za odbranu od Srba, Grka, Bugara… Vaso Čubrilović je izneo uverenje da se može održati samo ona zemlja “koja je naseljena svojim vlastitim narodom” i da je “imperativna dužnost” države da ne dopusti da njeno važno strateško zemljište u rukama drži “nama neprijateljski i strani elemenat”.

siptari2

Čubrilović kritikuje dosadašnju neefikasnu srpsku kolonizaciju Kosova i predlaže efikasnije metode fizičkog izgona arbanaškog stanovništva. On smatra da je osnovna greška odgovornih činilaca bila to što su na “nemirnom i krvavom” Balkanu hteli da primene zapadne metode u rešavanju etničkih problema. Umesto toga, on predlaže rešenje problema na balkanski način: “Arnaute je nemoguće suzbiti samo postupnom kolonizacijom. Jedini način i jedino sredstvo jeste brutalna sila jedne organizovane državne vlasti, u čemu smo mi uvek bili iznad njih”.

Povezane vesti – MILOŠEVIĆ JE MOGAO DA REŠI KOSOVSKO PITANJE

Kao sredstva etničkog čišćenja dr Vaso Čubrilović navodi da je jedini efikasan način rešenja arbanaškog pitanja – “raseljavanje Arnauta u masi”. Da bi došlo do masovnog iseljavanja, on predlaže sledeća sredstva pritiska: prvi uslov jeste stvaranje psihoze. Radi toga je potrebno što pre naći agitatore, koji će agitovati za iseljavanje i pridobiti albansko sveštenstvo i prve ljude od uticaja, ili novcem ili pretnjama.

Drugo sredstvo je pritisak državnog aparata, koji treba do krajnosti da iskoristi zakone kako bi “što više zagorčio opstanak Arnauta kod nas”. U tom cilju, Čubrilović predlaže jugoslovenskoj vladi globe, hapšenja, nemilosrdno primenjivanje svih policijskih propisa, kažnjavanje šverca, seče šuma, puštanje pasa, gonjenje na kuluk i sva “ona druga srestva koja je u stanju da iznađe jedna praktična policija”.

00-01-najava-printa_tema-2-1-710x399

Uz policijske pritiske, Vaso Čubrilović predlaže i privredne: nepriznavanje starih tapija, obustavljanje rada na katastru, nemilosrdno uterivanje poreza i svih javnih i privatnih dugova, oduzimanje državnih ispaša, opštinskih ispaša, ukidanje koncesija, poslovnih dozvola za kafane, trgovine, zanate, oduzimanje monopolskih dozvola, isterivanje iz državne, privatne i samoupravne službe…
Uz sanitetske mere koje bi povećale pritisak na albansko stanovništvo, on predlaže sledeće: prisilno izvršenje svih propisa, po samim kućama, rušenje zidova i velikih plotova oko kuća, stroga primena veterinarskih mera koja će ometati izvođenje stoke na pijace… Dr Čubrilović takođe predlaže i pritisak na veru: šikanama sveštenstva, krčenjem groblja, zabranom mnogoženstva i nemilosrdnom primenom zakona da i ženska deca moraju pohađati škole.

siptari iso boletini

Pored državnog pritiska, Vaso Čubrilović napominje da i “privatna inicijativa u tome pitanju može mnogo učiniti”. Predlaže da se kolonistima podeli oružje i da se na Kosovu započne četnička akcija. Dalje predlaže izazivanje sukoba Crnogoraca sa Albancima u Metohiji i izazivanje lokalnih buna koje bi bile “krvavo ugušene najefikasnijim sredstvima”, ne toliko vojskom koliko kolonistima, crnogorskim plemenima i četnicima.

Pored navedenih sredstava pritisaka na civilno stanovništvo, Čubrilović predlaže još jedno sredstvo “koje je Srbija vrlo praktički upotrebila posle1878. godine – tajno paljenje sela i arnautskih četvrti po gradovima.

Sa “arbanaškim pitanjem” kraljevina Srbija se suočila odmah po završetku Balkanskih ratova 1912-1913. kada je oslobodila i pripojila teritorije Sandžaka, Makedonije, Kosova i nakratko delove severne Albanije. “Srbija je zadobila Kosovo, ali i mlinski kamen na vratu svog razvitka”, zabeležio je Lav Trocki 1912, u to vreme izveštač sa balkanskih ratišta.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar