KRIZA IDENTITETA: Treba li NATO-u sada neki novi rat?

Pre dvadeset godina NATO je bio u svojevrsnoj krizi identiteta. Moćni protivnik sa druge strane gvozdene zavese koja je pala deceniju ranije, sada je bio na kolenima. Bez snažne pretnje po bezbednost „vrednosti zapadne demokratije", postavljalo se i pitanje opstanka organizacije koja je i osmišljena i oformljena da bi te vrednosti branila. NATO je očajnički trebao nekakav sukob, rat, koji bi ponovo dao smisao postojanja tada devetnaestočlane vojne alijanse.

Na nesreću i na žalost, tu svrhu našli su na prostoru Savezne Republike Jugoslavije. I tu su svrhu potvrđivali punih 78 dana koliko je trajalo bombardovanje od marta do juna 1999. godine.

Danas se NATO ponovo nalazi u krizi. Francuski predsednik Emanuel Makron ocenjuje da je severnoatlantska alijansa na samrti.

"Ono što trenutno prolazimo može se opisati kao moždana smrt NATO. Evropa se nalazi na ivici ponora. Više ne postoji nikakva koordinacija u donošenju strateških odluka između Sjedinjenih Američkih Država i saveznika u NATO. Nikakva. Imamo nekoordiniranu agresivnu akciju jedne članice NATO - Turske, na području gde su ugroženi naši interesi",  rekao je Makron u intervjuu britanskom "Ekonomistu".

EPA-EFE/LUDOVIC MARIN / POOL MAXPPP OUT

"Evropa mora da se probudi i počne strateški da razmišlja o sebi kao o geopolitičkoj sili. U protivnom više neće kontrolisati vlastitu sudbinu", ocenio je francuski predsednik i dodao da iako se neumorno trudio da održi dobre odnose sa Donaldom Trampom, Amerika prvi put ima predsednika koji ne deli ideju evropskog projekta i okrenuta je ka sebi i Kini. Makron je postavio i pitanje budućnost člana 5 Severnoatlantskog saveza, koji predviđa vojnu solidarnost članica Alijanse u slučaju da jedna bude napadnuta.

Povezane vesti - "MORAMO SE PROBUDITI" Makron: NATO je na samrti, a Evropa na rubu ponora

Da li ova kriza znači da je za potrebe opstanka NATO potreban neki novi rat, kako je to bilo pre dve decenije?

Vojnopolitički analitičar i nekadašnji izvršni direktor Atlantskog saveta Srbije Vlade Radulović misli da bi bilo "malo prejako reći" tako nešto.

"Ali ako bismo sa hipotetičkog aspekta posmatrali da li bi NATO mogao da iskoristi neku potencijalnu krizu kako bi potvrdio svoje postojanje, tu bismo se mogli složiti. Imajte u vidu, a to je ključna stvar, da danas situacija nije ista kao 1999. godine. Vrlo je upitno da li bi danas sve članice jednoglasno, kao što je bilo tada, podržale akciju NATO protiv neke zemlje. Brojni su primeri u nedavnoj prošlosti da nije bilo konsenzusa oko potencijalnih operacija, pa su ih sprovodile samo pojedinačne članice organizacije", kaže Radulović za "Ekspres".

Shutterstock

On ističe kako je činjenica da je NATO u određenoj krizi, ali se ne slaže sa ocenom da je Alijansa i klinički mrtva. Pre će biti da je, kako ocenjuje, kao što su se i u Evropskoj uniji najpre pojavile nesuglasice koje su dovele do malo ozbiljnije krize, danas ista situacija zadesila i NATO.

"Pored svih globalnih, tektonskih poremećaja, poput pojavljivanja Kine na svetskoj sceni i neočekivanog jačanja Rusije, činjenica je da je i unutar samog NATO došlo do konceptualnih razlika. A te razlike najvećim delom prate političke poteze zemalja koje su istovremeno i članice Evropske unije. Ne mislim da je NATO na samrti. To je suviše veliki i ozbiljan mehanizam koji nije lako nastao, pa neće lako ni da nestane. Bliži sam stavu da NATO mora da doživi određenu vrstu reforme ukoliko želi da nastavi dalje", dodaje Radulović.

Jer, kako dodaje, to što pojedine članice NATO sada postavljaju pitanje njegovog postojanja u ovom formatu, ne dovodi u pitanje njegov opstanak kao organizacije, već samo pitanje formata u kojem funkcioniše.

"U suštini, iza cele priče stoje dve stvari. Prva stvar je insistiranje Sjedinjenih Američkih Država da zemlje članice NATO povećaju izdvajanja za vojsku. Sa druge strane, paralelno odgovaraju, pre svega Pariz, mada ni Berlin tu nije ostao po strani, pričom o potrebi formiranja evropske vojske. To je ključni kamen spoticanja. I ako postoji želja da se prevaziđe aktuelna kriza u NATO, moraće da se nađe neki kompromis. Ako do nekakvog dogovora ne dođe, i ako se bude insistiralo na radikalnom stavu, mislim da bi NATO mogao da se nađe u vrlo nezgodnoj situaciji u kojoj bi morao da se suoči sa velikim brojem problema, a to bi samo pojačavalo pitanje opstanka Alijanse", kaže Radulović.

Glavni promoter ideje formiranja zajedničkih vojnih snaga Evropske unije upravo je Francuska. Iz Pariza je potekla i krilatica "Evropska puška na evropskom ramenu". Istovremeno, prema Radulovićevoj oceni, po svemu sudeći, francuski predsednik sebe doživljava kao novog predvodnika u Evropi, u trenutku kada se sa političke scene povukla nemačka "čelična ledi", aktuelna kancelarka Angela Merkel.

"Makron sada koristi sve mogućnosti i svaku priliku koja mu ide u prilog kako bi neku od ovih priča i plasirao. Upravo iz Pariza nam i dolaze poruke da Amerika ne može više da diriguje u NATO, da Sjedinjene Države nisu pouzdan partner u odbrani Evrope. To su razmišljanja zvaničnog Pariza, a onda kao podršku povremeno dođu iskakanja političara srednjeg ili nižeg nivoa iz neke od zemalja EU koji tako podržavaju Makronovu tezu da je NATO na umiranju, da više nema ulogu zbog koje je nastao...", kaže Radulović.

Jedan od tih političara je i nemački parlamentarac Aleksander Noj, koji se saglasio sa Makronovom izjavom, dodavši da je raspad tog pakta za njega dobrodošao.

"Sjedinjene Američke Države, zajedno s Turskom, kopaju grob NATO, zbog toga što ga eksploatišu isključivo u svoju korist", rekao je predstavnik Leve stranke Aleksander Noj i dodao: "Doskoro je Amerika težila isključivo ostvarenju svojih interesa, uključujući ono što su radili kroz NATO, a već nekoliko godina svedoci smo da Turska prati taj trend. NATO se raspada i to dočekujem širom raširenih ruku".

EPA-EFE/Valda Kalnina

Makronovu izjavu su, međutim, kritikovali i nemačka kancelarka Angela Merkel i generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, koji su ujedno isticali da NATO treba da ostane glavni stub garancije nemačke sigurnosti.

"Svaki pokušaj da se Evropa distancira od Amerike rizik je ne samo za slabljenje NATO, već i Evrope", ocenjuje Jens Stoltenberg, generalni sekretar Alijanse.

Povezane vesti - "ČUDO DA EU I DALJE POSTOJI" Van der Belen saglasan s mišljenjem Makrona o NATO

Nemačka kancelarka Angela Merkel smatra da je francuski predsednik upotrebio drastične reči.

"Tako oštre ocene nisu potrebne iako imamo probleme koje moramo sami rešiti. Evropa bi trebalo da više preuzme svoju sudbinu u svoje ruke, ali je transatlantski savez neophodan. NATO ostaje kamen temeljac naše bezbednosti", navodi Merkelova.

 

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...