Vesti
04.11.2024. 18:49
Vesti
06.12.2024. 18:05
M. Paunović
Beograd i Priština
Kriza na severu Kosova – važan je kontekst
Nakon kraće pauze Kosovo je kao tema ponovo zauzelo jedno od centralnih mesta u domaćim medijima.
Eksplozija u kanalu Ibar-Lepenac kod Zubinog potoka bila je više nego dovoljan povod za dodatnu napetost na severu Kosova, ali i na relaciji Beograd ‒ Priština. Potpuno iznenadno došlo je do incidenta koji je doveo do prekida vodosnabdevanja u pojedinim delovima Kosova, zbog kog je ujedno bio ugrožen i rad kosovskih termoelektrana čije se turbine hlade vodom iz ovog kanala. Bio je to dovoljan razlog, koji kao da se čekao, da se na ulicama Severne Mitrovice ponovo nađu duge cevi i da se pošalje stara poruka straha.
Usledilo je, očekivano, međusobno optuživanje. Dok je Aljbin Kurti eksploziju ocenio kao teroristički napad iza kog stoji Beograd, iz Srbije su uz odbacivanje optužbi naveli da je jedan od od ciljeva Prištine bio da se na sever Kosova pošalju pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga. U međuvremenu, KFOR je potvrdio da je Priština posle eksplozije zatražila ovlašćenje da se Kosovskim bezbednosnim snagama omogući da odu na sever Kosova, ali da je taj zahtev odbijen.
Posle eksplozije u vazduhu je ostalo da lebdi pitanje – kome u ovom trenutku, Beogradu ili Prištini, više odgovara kriza na Kosovu u situaciji kada se i jedna i druga strana suočavaju sa unutrašnjim izazovima.
Ko je kriv za izbijanje nove krize izazvane napadom na kanal Ibar-Lepenac na severu Kosova, pokazaće istraga koja je u toku. Na nama nije da donosimo zaključke, naročito bez dokaza, ali možemo da se bavimo kontekstom i okolnostima u kojima se u ovom trenutku nalaze dve sukobljene strane.
U momentu kada je sećanje na napad u Banjskoj još uvek sveže, zbog kog je Srbija u poslednjih godinu dana politički dosta platila, veoma je teško pronaći razlog zbog kog bi zvaničnom Beogradu ovakvi ili slični incidenti išli u prilog. Cena je jednostavno preskupa da bi se neko igrao sa tim.
Sa druge strane, novonastala kriza bi u neku ruku mogla da koristi određenim političkim strukturama na Kosovu. Da bi se ovo objasnilo, potrebno je sagledati širu sliku.
Aljbin Kurti i njegovo Samoopredeljenje se na dva meseca od datuma za kada su raspisani redovni parlamentarni izbori na Kosovu nalazi u vrlo nelagodnoj političkoj situaciji. Prema mu]ljenju upućenih, Kurti se trenutno suočava sa padom rejtinga koji mu stvara nervozu pred izbore zakazane za 9. februar 2025. Pored problema sa rejtingom, Kurit na svojim leđima sve više oseća teret krize sa kojom se Kosovo uočava na međunarodnoj sceni. Ovu činjenicu ne koriste samo njegovi politički protivnici, već je odnedavno, na isti problem počela javno da mu skreće pažnju i Vjosa Osmani.
Osmanijeva je nedavno na godišnjem obraćanju skupštini, između ostalog, naglasila važnost održavanja saradnje sa međunarodnim partnerima i osudila postupke koji se tome protive.
“Nijedna nacija nije uspela sama, a nijedna zemlja ne može da napreduje u izolaciji. Važnost saveza je neprocenjiva, dok je njihovo slabljenje strateška greška. Savez sa onima koji su pomogli da stvorimo državu nije ni potčinjavanje, ni ucena, već naša najveća snaga. Ugrožavanje tih saveza direktno slabi odbranu naše Republike“, poručila je tom prilikom Osmanijeva, a potom kritikovala one koji ismevaju saveznike ili koriste njihova imena za političke ciljeve.
"Održavanje saveza zahteva rad i posvećenost, a napadi na naše partnere ne donose čast Kosovu."
Vesti
12.09.2024. 21:44
Zaharova se oglasila povodom krize na Kosovu
Mnogi su njene reči protumačili kao direktnu poruku Aljbinu Kurtiju i njegovom odnosu prema zapadnim partnerima. Da nešto u odnosu između Osmanijeve i Kurtija ne štima, moglo je da se primeti još početkom septembra kada se Vjosa Osmani osvrnula na Kurtijev pristup upravljanja institucijama poslednjih godina.
“Dobro je biti idealista u politici, ali kada si na važnoj poziciji, vidiš i da se mnoge stvari za svoju državu ne mogu postići samostalno. Čak i ako su postignute, ne možete ih zadržati sami“, navela je Osmanijeva.
Da li je na pomolu raskol između dve najvažnije političke figure u Prištini ili je sve samo deo predizborne taktike, saznaćemo uskoro.
Aljbin Kurti pred izbore nema mnogo toga sa čim bi mogao da se pohvali biračima, osim pričama o kontroli severa Kosova. Zbog toga je tajming u kom je došlo do nove krize vrlo simptomatičan. Da bi uspostavio punu kontrolu nad severom Kosova, tamo su mu potrebne Kosovske bezbednosne snage, u čemu je mogao da ga spreči jedino Kfor.
Ono što Kurtijevu političku situaciju takođe opterećuje jeste činjenica da se Donald Tramp vratio u Belu kuću. Tramp se vraća u kancelariju u trenutku kada Kosovo važi za nepouzdanog partnera, a ovaj status je steklo zbog niza jednostranih akcija koje su se sprovodile na Kurtijev mig.
Bez obzira na to što je republikancima tradicionalno važniji Bliski istok od Evrope, pretpostavka je da će novoizabrani predsednik SAD do kraja svog mandata pokušati da svojom politikom ugasi što više aktuelnih požara i da zasluge za prekid rata, od Ukrajine do Bliskog istoka, pripiše svojoj administraciji. Bez obzira na to kojom će brzinom Trampova administracija rešavati velike sukobe po svetu, pretpostavka je da će naći vremena i za dijalog Beograda i Prištine. Koliko, pitanje je, ali svakako više nego aktuelna vlast Džozefa Bajdena.
Svet
17.06.2024. 15:00
Aljbin Kurti - za izbore (NE)spreman
Ukoliko se ovaj scenario obistini, na stolu bi, možda, ponovo mogla da se nađe priča o razmeni teritorija, od koje se Kurtiju diže kosa na glavi, baš kao i Nemačkoj. Džon Bolton, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa, tokom svog prvog mandata nije isključio mogućnost da se vrati ideji o razmeni teritorija između Kosova i Srbije. On je nedavno u intervjuu za “Panoramu“ istakao da su stabilnost na Balkanu i rešenje problema između Kosova i Srbije veoma važni iz više razloga, a jedan od njih je minimiziranje šansi za uticaj Rusije u regionu.
“Ovo je moguće. Verujem da je stabilnost na Balkanu i rešenje ovog dugog političkog sukoba važno iz više razloga. Jedna od njih je minimiziranje šansi da Rusija pravi probleme na Balkanu. Ako pogledate šta se dešava u Moldaviji, ili u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, mislim da je rusko mešanje očigledno prisutno“, rekao je Bolton.
U jednoj takvoj situaciji kada mu se bliže izbori, kada za vratom ima rejting, opoziciju, Vjosu Osmani i strah od neizvesne Trampove politike, Kurtiju je potreban događaj koji će mu omogućiti da ga čuju. U svetu je trenutno previše buke od granata u Ukrajini i Gazi i svetski lideri jednostavno nemaju mnogo vremena za Balkan, dokle god je tamo mirno.
Eksplozija u kanalu Ibar-Lepenac kod Zubinog potoka omogućila je, makar privremeno, Kurtiju da kaže šta ima i prst uperi u Srbiju, bez ikakvog dokaza, dok istraga još uvek traje.
“Ovo je kriminalni i teroristički napad sa ciljem da uništi našu kritičnu infrastrukturu“, rekao je Kurti u televizijskom obraćanju, implicirajući umešanost srpske strane, da bi kasnije dodao da će istraga otkriti počinioca:
“U tom kontekstu, prošlogodišnji upad paravojnih snaga Srbije i njeno stalno sponzorisanje zločina raznim metodama na severu Kosova ostavlja malo prostora za spekulacije. Međutim, istraga je u toku i biće otkriveni dalji detalji, zajedno sa brojem umešanih stranih strana“, zaključio je Kurti.
Vesti
13.06.2024. 10:20
"Priznanje Kosova neće biti uslov za ulazak Srbije u EU"
Značaj istrage naglasili su Ričard Grenel i Džefri Hovenijer.
“Odmah treba sprovesti temeljnu i nezavisnu istragu ovog incidenta. Svi moramo da znamo ko je ovo uradio i zašto...“, napisao je Grenel na mreži “Iks“.
Ambasador SAD u Prištini Džefri Hovenijer osudio je napad na kritičnu infrastrukturu u kojem je oštećen kanal u Zubinom Potoku suštinski važan za vodosnabdevanje na Kosovu.
“Sjedinjene Države oštro osuđuju napad na kritičnu infrastrukturu na Kosovu u kojem je oštećen vodovodni kanal u Zubinom Potoku koji je od suštinskog značaja za vodosnabdevanje Kosova i rad kosovskih elektrana. Pažljivo pratimo situaciju, podržaćemo sveobuhvatnu istragu i ponudili smo punu podršku Vladi Kosova kako bi se osiguralo da se oni koji su odgovorni za ovaj zločinački napad identifikuju i da odgovaraju“, napisao je Hovenijer na društvenoj mreži “Iks“.
Sa druge strane Aleksandar Vučić istakao je da Srbija nedvosmisleno negira bilo kakvu umešanost u nedavni napad na kanal Ibar-Lepenac, navodeći da su neosnovane optužbe na račun Srbije izrečene na brzinu i bez ikakvih dokaza duboko neodgovorne i zabrinjavajuće. Vučić je saopštio da ovakve neosnovane tvrdnje imaju za cilj da naruše ugled Srbije, kao i da potkopaju napore za unapređenje mira i stabilnosti u regionu.
“Kada se optužbe iznose tako brzo i bez osnova, postavlja se legitimno pitanje o motivima iza ovih izjava. Da li oni koji žurno upiru prstom bez dokaza pokušavaju da skrenu pažnju sa sopstvenog saznanja ili potencijalne umešanosti u incident?“, upitao je Vučić i dodao:
“Pozivamo međunarodne partnere da pomognu u otkrivanju istine i osiguranju da odgovorni budu pozvani na odgovornost“, naveo je Vučić.
Pored podrške istražnim naporima, Srbija je spremna da pruži tehničku, finansijsku i logističku pomoć za ublažavanje posledica ovog napada, dodao je predsednik Srbije.
"Naša ponuda uključuje stručnost u sanaciji kanala, finansijsku podršku za restauraciju i dopunsko snabdevanje električnom energijom pogođenih područja kako bismo osigurali da životi građana nisu ugroženi", zaključio je Vučić.
Komentari
