Biznis
15.07.2025. 10:10
Vesti
21.07.2025. 17:30
Marko R. Petrović
INTERVJU
LJUBODRAG SAVIĆ o ekonomskoj krizi, o tome da li će biti recesije...
Istraživanje Rojtersa koje je objavljeno pre nešto više od mesec dana otkrilo je da čak 60 odsto vodećih ekonomista procenjuje da je rizik globalne recesije u 2025. godini visok ili veoma visok. Ukoliko do toga dođe, srpska ekonomija će, naravno, da bude pogođena. U kojoj meri, to, međutim, niko ne može da kaže.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić kaže u razgovoru za "Ekspres" da, u svakom slučaju, kada govorimo o mogućoj recesiji moramo da govorimo u kondicionalu "zato što ništa nije do kraja izvesno“.
"To su najave da će biti recesije, ali ne mora da znači da će da je bude. A i ako je bude, može da bude blaža. Sva je prilika da to svet očekuje. A to se očekuje još od 2019. i 2020. godine, kada je bila epidemija kovida. Pa onda 2022. godine rat u Ukrajini, pa sve ono što nas je posle toga zadesilo. Svet je u jednoj veoma teškoj situaciji. A nekako se držimo. Evo već četiri-pet godina mnogi najavljuju ozbiljnu recesiju. Dešava se ekonomska kriza, dešavaju se problemi, pogotovo u pojedinim zemljama, ali nema recesije. Odnosno, nema ekonomske krize kao što je bila 2008. godine, koja je zahvatila tada bezmalo ceo svet. I ona je ostavila ogromne, pre svega ekonomske, ali i druge posledice. Prvo je, dakle, pitanje da li će uopšte biti recesije i u kom obimu će ona biti. Može da bude, ali da to ne bude tako snažna recesija. Ali i bez toga, svet je već u problemu“, kaže prof. dr Ljubodrag Savić za "Ekspres“.
Kada kažemo da se priča o recesiji od 2019. pa 2020. godine, a ona se ne dešava, može li to da bude znak da će, ako se bude desila, da bude baš ozbiljna jer se sve to dugo "kuva“?
"Niko u ovom trenutku ne može da kaže šta će da bude. Da pođemo od dva moguća scenarija. Jedan je da se rat u Ukrajini završi relativno brzo. To bi u znatnoj meri relaksiralo svetsku ekonomiju. Evropu bi, a mi smo deo Evrope, to znatno relaksiralo. Naravno, zavisi od toga kakav bi bio aranžman po završetku rata u Ukrajini. Da li bi to bila ruska pobeda, na primer. To ne bi mnogo promenilo, zato što bi sankcije Evrope, odnosno Zapada prema Rusiji, verovatno ostale.
Druga opcija je da se dogovore pre svega Sjedinjene Američke Države i Rusija. E, onda bi mogla da bude znatno bolja situacija. Videli smo Putinove zahteve. Jedan od zahteva jeste da se ukinu sankcije Rusiji, da se vrati zamrznuta ruska imovina, a to znači da ruska ekonomija može da se vrati na normalan kolosek. A onda bi to značilo da teče i nafta i gas, sve ono što je bilo nekad i da se stvore pretpostavke za funkcionisanje evropskih privreda, pre svega privreda Nemačke, kao što je bilo pre početka rata u Ukrajini, kada su zavrnute slavine i za naftu i za gas i na jeftinim ruskim sirovinama, zatvoreno rusko tržište... Sve je to naravno imalo velikog odraza pre svega na Evropsku uniju. A posebno što imamo Trampa koji je došao drugi put. On u stvari u ovom trenutku, ne mogu da kažem da je to jednako onome što se dešava sa ratom u Ukrajini, sada je moderan izraz ’pumpati’, ne znam da li je adekvatan, ali on pumpa svetsku ekonomiju u lošem smislu. Uvođenje carina je katastrofa koja može imati takav razorni efekat, ne mogu da kažem kao ono što se desilo sa početkom rata u Ukrajini, ali boga mi, ne ni mnogo slabije od toga.“
On mu dođe kao neki lutajući projektil, nikada ne znate gde će da krene.
"Tako je. Mnogo je pitanja, a malo odgovora. Znači, jedan scenario je da se sve to smiri, da se uspostavi neka normalna ekonomska saradnja na principima slobodnog tržišta gde nema tih carina. Da nisu uopšte važne, nego su manje-više obračunska kategorija, a ne faktor konkurentnosti i dominacije pojedinih ekonomija. Da se završi rat u Ukrajini, da se postigne neki kompromis koji će biti prihvatljiv za sve strane... Onda uopšte ne mora da bude recesija, može da bude neka kriza, ali ne tako ozbiljna. Naravno, i sada se svet nalazi u krizi, samo je pitanje koliko će vremena trebati. Kada bi bio taj optimistički scenario, onda bi se svet mnogo brže oporavio. Ali, ako se zateže konopac, kao što se sada zateže, bojim se da preti ozbiljna recesija. Samo je pitanje kada, gde i koga će više pogoditi. Ali ako sve bude išlo u pravcu u kome danas ide, to su ta dva moguća scenarija ili-ili. Ne možemo izbeći recesiju. Ali se može desiti da neko kaže – dosta – pre svega Tramp i Putin, hoćemo da završimo rat i onda može da se okrene na drugu stranu. Ekonomija je, naravno, kao veliki brod, nosač aviona, tanker, kome treba 15 do 20 kilometara da se zaustavi kada krene. E, sada da pođemo od ovog realnijeg scenarija. A realniji je nažalost ovaj, da će se još više zatezati, da će se gomilati nesporazumi, da će dovesti do još ratnih sukoba, da će Tramp još više uvoditi carine... On nije počeo da ih primenjuje, on ih je samo uveo, a još nije počeo da ih primenjuje. Neke jeste, neke nije, neke čeka, neke odlaže, da te bog sačuva, ne zna ni on šta radi. E onda možemo očekivati da će biti recesija zaista za ceo svet. Ali od tog celog sveta najvažnija nam je Evropska unija. A od Evropske unije najvažnija nam je Nemačka. A Nemačka je u ovom trenutku zbog svih tih događanja, u možda ponajvećem problemu u Evropi. Nije ona, naravno, najugroženija, ima mnogo ugroženijih zemalja od nje. Ali je njen relativni pad u odnosu na sve ostale zemlje mnogo veći.“
Mnogo se više oseti.
"Ne, nego prosto su više lupili o zemlju zato što su oni bili lokomotiva Evrope, neko ko je vukao evropsku privredu. A oni su sada praktično bolesnik u Evropskoj uniji, zemlja kojoj treba pomoć, koja ne može sama da se izbori sa problemima.“
A Nemačka je jedan od najvećih trgovinskih i uopšte privrednih partnera Srbije.
"Tako je, to je naš problem. I nije samo trgovinski partner. Višestruko smo povezani sa Nemcima. Najveći broj stranih kompanija u Srbiji je iz Nemačke. Najveći broj stranih direktnih investicija, znači ne mora da bude vezan za te ’motače kablova’, jeste iz Nemačke. Najveći deo našeg izvoza, trgovinske razmene, odvija se sa Nemačkom. Najveći broj naše dijaspore, ljudi koji su počeli da odlaze još posle privredne reforme 1965. godine, 1966. godine otvorila se granica za Jugoslovene, jeste sa ovih prostora, iz Srbije. Drugo, Nemačka je vrlo važna za naš evropski put. Kao što vidimo, oni najviše prave probleme. Tako da eto četiri-pet stvari koje su povezane sa nama. Kada nekoj zemlji ide sve kako treba, kada je situacija normalna, kada su građani zadovoljni, kada je standard visok pa zemlja funkcioniše efikasno, onda nema ni potrebe mnogo da kinjiš druge. Kada si u problemu, a oni su u problemu, onda svoj problem pokušavaš da rešavaš tako što ga izvezeš, da li u okolne zemlje Evropske unije, da li na balkanske zemlje, ili ne znam ni ja neke druge zemlje... U svakom slučaju višestruko smo povezani zbog činjenice da je nemačka ekonomija u ovom trenutku u velikoj krizi. I nije samo ekonomija, nemačka država se u ovom trenutku nalazi u velikoj krizi.“
U kom delu smo najviše pogođeni?
"Ono što je bio motor našeg razvoja jesu strane direktne investicije, najviše iz Nemačke, ali ne samo iz Nemačke. Imamo i druge evropske zemlje. To je jedna stvar, za ove naše fabrike ’motača kablova’ koji rade, mada u novije vreme ima i ozbiljnih fabrika sa visokim tehnologijama, napredovali smo. Zatim u velikoj meri, u ogromnoj meri pogođen je sektor usluga, a u svetu usluga najviše je pogođen turizam. Ja volim da vozim bicikl i da idem tamo preko Ušća, prođem prema Novom Beogradu i ne vidim da je ijedan brod, kruzer, tamo pristao danima, možda i mesecima. Što znači, zapravo, da te vrste turizma u Beogradu, a Beograd je najveći deo Srbije, nema. A ništa nije bolja situacija ni sa drugim vrstama turizma. Turistička delatnost je izuzetno pogođena. Zatim, Srbija ubrzano gradi puteve. Jedan od važnih faktora koji je opredeljivao za gradnju puteva, auto-puteva u Srbiji, ne najvažniji, ali je važan, bio je tranzit robe i putnika kroz Srbiju. A tokom ovih blokada ko će lud da ide danas kroz Srbiju. Kud god da krene da čeka, negde najavljuju blokade 24 sata. Šta da rade ljudi kada dođu do ’Sava’ centra, ne pogodi da ode tamo na Bubanj potok, nego dođe do ’Sava’ centra, nazad ne može. Ili stane negde na auto-putu, još je gora situacija. Hajde ovde pa i nekako, neko mu pomogne pa će negde da prođe kroz bočne ulice, pa će nekud da ode. Zamisli čoveka koji je star, ja razmišljam na Zlatibor da idem, pa šta ja da radim ako stanem na auto-putu a ne mogu da se vratim nazad.“
Biznis
18.07.2025. 18:31
NIS podneo nov zahtev Ministarstvu finansija SAD
Još nije auto-put bio blokiran koliko znam.
"Kako sada stvari stoje, evo blokirano je Užice. To je isto kao da je blokiran auto-put. Ne znam da li ljudi to znaju. Sticajem okolnosti sam iz tog kraja. Za teretna vozila napravili su preko Jasenova i preko Arilja da dođu do Požege. To razumem, tamo neće niko, nema ni ljudi mnogo da to blokira. A za putnički saobraćaj da se ide preko Ljubanja. To je stari put, sa krivinama, sa kućama, sa čudima, ali hajde, nekako će da prođe, doći će ovi koji voze brzo, to je da se istraumiraš... Ali kad dođeš dole u Užice, oni ga blokirali između tog silaska na put i Požege. Taj pravac je praktično neupotrebljiv. Ima, naravno, mogućnost da se ide tamo gde idu veliki kamioni, preko Arilja, ili da se ide preko Valjeva i Bajine Bašte, pa da se dođe ovamo na Sušicu, obrnuto od Kremana. Ali to nije nikakva garancija. Ako ljudi počnu tamo da idu više, oni će blokirati i taj put tamo. To je nenormalna situacija...
Treće, imaš potencijalne strane investitore koji bi došli u Srbiju. Srbija je u ovom trenutku premrežena auto-putevima. Kako sada stvari stoje, možda će biti u najboljoj poziciji u odnosu na sve ove zemlje u okruženju, imaće najveći broj auto-puteva. Za strane investicije ima šest važnih faktora, a jedan od važnijih je razvijenost i stanje infrastrukture. Tu su još i niska cena radne snage, raspoloživi energetski sektori, pa IT tehnologija, kapital i tržište. Hajde, to je manje važno, ali da ih spomenemo, ali ova tri su važna i ona su sva u plusu kada je reč o Srbiji. A šta čoveku vredi ako on treba da razmišlja prvo da li će uopšte moći da dođe na tu okretnicu putničkim automobilom i kada će moći da se vrati. Strani investitori biraju najpovoljnije uslove, ali i najmanje rizične. A ovo je visoko rizično. Kada ti ne radi infrastruktura i kada ti ne rade putevi, sve ti je drugo onda u problemu. Zamisli čoveka koji bere maline ceo dan i hoće da ih preda, vozi se 30 kilometara, 20 kilometara, pet kilometara i neko stane na put i ne može dalje. Šta da radi on sa malinama? Da ide kroz polja traktorom?“
Da se vratimo na direktne investicije, koliko bi eventualna recesija mogla da utiče na njih i kako bi se to odrazilo na Srbiju? Kako bi Srbija mogla i da li bi mogla da nadomesti eventualni gubitak direktnih stranih investicija?
"Nema tu šta da se nadomesti. To ti je – ili ga ima ili ga nema. Za prosutim mlekom ne vredi plakati. Ako su neki izabrali drugu destinaciju, to je izgubljena situacija za Srbiju. Ali nema štete, zato što nije bilo ni ni koristi. Ali, dugoročno je šteta, ako je neka fabrika ’tipovala’ Srbiju, pa odustala. Japan na primer, ocenio je Srbiju kao izuzetnu destinaciju. Dolaze fabrike sa najvišim nivoom tehnologije u Srbiju. E, sada, kada oni vide da je to sve nesigurno, ne mora da eliminiše Srbiju sa investicione mape, ali će se jednostavno zaustaviti odluka koja je doneta da dođu u Srbiju. Mi imamo ozbiljnu konkurenciju zemalja u okruženju. Neke od tih zemalja zbog Srbije su takođe u problemu. Sećam se jednog skupa Vučića sa stranim investitorima kada je rekao, obraćajući se njima – sve što vam daju od tih povoljnih uslova zemlje u okruženju, mi ćemo vam dati 10-15 procenata povoljnije. Pa zar nešto može da bude bolja vest za strane investitore. A šta sada možeš da mu kažeš? Šta možeš da mu garantuješ? Ništa. Drugo, Srbija nema dovoljno radnika. Ali sad neće niko da radi u Srbiji, da traži posao. Pa taj čovek ne može da dođe u Srbiju. Pogotovo sezonske delatnosti, kao građevinarstvo, imaju velike probleme. Ti ljudi su dolazili u Srbiju prvo zato što nema dovoljno ljudi. Drugo, nema majstora uopšte. Nisu ni oni neki majstori. Ali kada imaš radnike, ti ih nekako možeš i obučiti. Pa ne mora on da radi one vrhunske poslove, radiće neke prostije poslove. A toga nema, to ne može da dođe u Srbiju. Kada ovaj kaže da će da blokira aerodrom. Pa ko će da dođe u Srbiju? Sva sreća nisu blokirali. Pa koliko će ljudi da kaže – čekaj, neću da idem tamo.“
Biznis
15.07.2025. 18:35
Udarila kriza: Skoro 30 odsto odraslih u EU nije moglo da priušti odmor 2024.
Koji bi i kakav i odgovor Srbije bi mogao da bude na eventualnu recesiju?
"Sreća mi još nismo u recesiji. Sve zavisi šta je uzrok. Ako je svetska recesija, zemlja može malo toga da uradi. Ovo sada nije recesija, imaš te Trampove velike carine, pa je sva naša proizvodnja koja ide u Ameriku, gume i bakar, lovačko streljačko oružje i municija, u velikom problemu. Pitanje je koliko ćeš ti biti konkurentan, odnosno ne možeš biti uopšte konkurentan u odnosu na zemlje koje proizvode isto kao i ti, a nemaju tolike carine, ili imaju samo 10 odsto. Ne nalazi se na listi Amerikanaca.“
Kakav odgovor Srbije može da bude.
"Šta sada Srbija tu može da uradi, da moli Trampa da spusti carine? Pa možda bi on to prihvatio. A to onda znači da ispuniš neke druge uslove. Što znači da se odrekneš Kosova, da se odrekneš Republike Srpske... Dakle, kada bi naši problemi bili samo ekonomski, onda bismo mogli nekako i da pravimo nekakve dilove. Ali pošto mi imamo osim ekonomskih, čak ne znaš šta je teže da li ekonomski ili politički zahtevi i uslovi koji nam se postavljaju, onda je to praktično nemoguća misija. Možda je za Trampa nebitno, ali za nekog njegovog sekretara ili nekog ko je zadužen za Srbiju, možda bi mogli da naprave kompromis. Ako je za Nemačku carina 30 procenata, za Srbiju 15 procenata, ali da Srbija sklopi dil sa Albancima na Kosovu, zna se šta oni od nas očekuju, da isto to uradimo sa Republikom Srpskom, zna se šta od nas očekuju. Sada, kako ono kažu – da li treba klati vola za kilo mesa? Pa ne isplati se. Mi od ekonomije živimo, ali kada bismo stvari posmatrali samo ekonomski, pa na duži rok, bili bismo sluge na svojoj zemlji. Niko ne vodi računa o državi, o opštim interesima... Možda to nekim ljudima i odgovara. Dođe neko pa upravlja bolje državom, a ti samo radiš. A kada počne da upravlja tvojom glavom, posle nekog vremena više ti nemaš glavu.“
Ranije je uvek bilo zamerki kako se previše oslanjamo na strane investicije, da je manje domaćih investicija u proizvodnji.
"Da, to je jedna od zabluda. Vrlo često moje kolege neoprezno diskutuju na tu temu. Znam ljude koji su političke ličnosti, da oni uzimaju to kao problem. I kažu da država podržava i daje tolike subvencije samo strancima, a ne da domaćima. To je apsolutno netačno. Od Josipa Broza Tita, više puta, u vreme njegove vladavine pa posle toga, donošeni su zakoni o podsticanju stranih ulaganja. Prvi put od 1914. godine Srbija je donela zakon o ulaganju, znači o podsticanju ulaganja, bez reči strani ili domaći. Svi su u igri i domaći i strani. Sada, šta je prednost stranca, a šta je problem domaćih. Stranci obično dolaze kao deo velike kompanije koja ima sve razrađeno i došli su u Srbiju iz njima poznatih razloga ‒ niska cena radne snage, niska cena električne energije, gasa, dobra infrastruktura, subvencije koje država daje, drži ih kao malo vode na dlanu. Zašto ne bi došao? Oni nemaju mnogo rizika, proizvode uglavnom za poznatog kupca. Te kompanije funkcionišu kampanjski. Kad tamo treba za neku automobilsku industriju, na primer, 5000 pozicija, u neko doba zakažu kada da se nađe tamo na traci raspoređeno da ne bi imali troškove magacina, imaju kampanjsku proizvodnju, ovi naši rade u dve, ponekad i u tri smene, subotom, nedeljom, državnim praznikom... Kada se to završi, nemaju posao trenutno, oni ne plaćaju prekovremeni rad, nego samo rasporedi to vreme koje si ti proveo na poslu. Znači ne radiš, a kao da radiš. Oni su u velikoj prednosti. Iza njih stoje velike i moćne, tehnološki moćne, dobro tržišno pozicionirane, dobro organizovane kompanije.“
Biznis
15.07.2025. 15:40
Tek odobreno povećanje minimalca, a Mali već pominje pregovore o novom skoku
A kakva je situacija sa domaćim investitorima?
"Mali je broj ljudi koji imaju veliku ekonomsku moć, a nemaju biznis. Ima novac koji zaradi, da li od trgovine, pravi zgrade, otkud znam, i sada on hoće da po istom modelu radi kao što rade stranci. On prvo mora da napravi proizvod sa kojim će da izađe. Srpsko tržište je malo tržište. Tu se susreće i sa konkurencijom postojećih kompanija, a i sa stranom konkurencijom, Kinezima, i da te bog sačuva. I kroz šta on mora da prođe? On mora da osmisli proizvod koji će da napravi. Mora da obezbedi tehnologiju, mora da obezbedi kvalifikovan kadar, mora da obezbedi novac, mora da obezbedi opremu, mora da napravi građevinu, da kupi zemlju, pozicionira se. Sve to mora da uradi za godinu-dve, i napravi neki proizvod, i izvede cenu koliko ga to košta, gde on ima zaradu 10 odsto, ne više, i onda ustanovi da je to skuplje od Kineza 20, 30 odsto, a ponekad i dva-tri puta. To je nemoguća misija. Sada više nije stvar da neće on, nije stvar da neće država, to je objektivna ekonomska situacija, u kojoj ti startuješ u jednoj maloj zemlji, sa malim kapitalom, sa problemima koje imaš, sa nevelikom ponudom radne snage, tehnološkog kadra i jeftinog novca i svega što ima, i boriš se sa nekim divovima, monstrumima od kompanije. To je uglavnom nemoguća misija. A da samo to plasiraš na domaće tržište, to je mala kupovna moć i...“
Neisplativo.
"Posle nekog vremena videćeš da radiš u korist svoje štete. Ali tu bi trebalo da budu korektni preduzetnici i da kažu – to je tako. I da traže način kako i gde mogu da prođu. Mogu ako se udruži pet, deset preduzetnika. Mišković je moćan čovek. Pa onda mogu da nametnu neki svoj brend jer imaju veliku ekonomsku, finansijsku snagu, itd. Međutim, ko u Srbiji razmišlja na takav način? Svako za sebe razmišlja, svaki za sebe pravi svoju strategiju, i onda je sada najlakše da kukaš i da tražiš od države da te oslobodi dela poreza i doprinosa na plate, da ti da jeftiniju električnu energiju... Sve to država uradi, ali to nije dovoljno. Ne možeš da funkcionišeš na ekonomski zdrav način kada imaš u vidu da to Kinezi prave tri puta jeftinije od tebe. To je ta nemoguća misija.“
I šta je rešenje?
"Ima delatnosti gde bi ti ljudi mogli da budu uspešniji. Na primer, to je preduzetnički sektor poljoprivrede. Imaš vrhunsku sirovinu u Srbiji, mi smo bogom dana zemlja. Možeš očekivati od države da navodnjava, pa dobiješ dve žetve. Možeš očekivati od države jeftina sredstva, namenski. Možeš zasaditi više voćnjaka, vinograda, malina, kupina, šta god hoćeš, sisteme za zalivanje. Država ti uradi infrastrukturu. A to je sve partnerski odnos sa državom. To ne može da radi pojedinac. I možeš očekivati subvencije. I to je jedini pravi put u kome bi neki ljudi u Srbiji mogli da budu bogati.“
A da li hoće partnerstvo sa državom u tom smislu?
"Neće. Svi vole u Srbiji da mešetare. Šta on ima da sadi maline u ariljskom kraju - to može da ubije grad, može da padne cena, može da ubije slana, može da bude suše... Ma, lakše je napraviti građevinu tamo negde, ’izvaćari’ neke, dobije zemlju jeftino, potplati tamo nekoga, dobije veću zauzetost površine nego što je zakonom dozvoljena, smanji troškove po kvadratnom metru, rasproda to i zaradi pare i čeka sledeću žrtvu. Što bi se on bavio nekom industrijom i nekom poljoprivrednom proizvodnjom, prehrambenom, gde je sve pod velikim rizikom? E, kada bismo imali drugačije kapitaliste, ali možda i drugačiju državu, a možda i drugačije banke, možda drugačije privredne komore, onda bismo imali verovatno... Holandija je zemlja koja ima najveći prihod u svetu od gajenja cveća. Oni imaju pod staklenim baštama i pod plastenicima više površine nego neke zemlje što imaju obradive površine. Intenzivnom proizvodnjom zarađuju novce, ne zna se kolike. A sada je sve to automatizovano, nije više kao što je nekada bilo ručno, pa mnogo radne snage. To može i u Srbiji. Srbija je bogom dana za to. Ali ne može nijedan pojedinac. Ovde ima mnogo aktera u igri, a složiti deset, pet, ili sedam ljudi, odnosno aktera nekog događaja, u Srbiji je mnogo teško.“
Nemoguća misija.
"Nemoguća misija. A postoje neverovatni potencijali. To je, naravno, zadatak i države. Ali ne može država da bude preduzetnik. Da li možeš da zamisliš da se neki ministar time bavi? Ne znaju to ljudi. A i ne treba time da se bave. Ali kada bi se taj interes objedinio, kada bi postojale komore, pri čemu mislim da Privredna komora dosta solidno danas radi u Srbiji, kada bi ta interesna udruženja, organizacije, ministarstva, kada bi to mogli negde, kao što Kinezi rade, mada je kod njih tamo drugačije, tamo vlast naredi, ovde ne mogu da objedine i kontrolišu, onda bi to dalo rezultata. Gde svako ima svoj deo posla i svoj deo zarade. Ovde kod Srba, svi Srbi misle da su najpametniji na svetu. Mislim, ne svi Srbi. Ali oni bogati ljudi, od 10 njih, osam misli da su bogom dani. Ali zato što tako misle, za tri godine nema ništa, još imaju dugove prema bankama.“
Da sumiramo, ako bude recesije, gde ćemo mi tu da se nađemo?
"Ja nekako imam osećaj da je Srbija naučila da se bori sa krizama, iz prostog razloga što smo prošli u poslednjih 30-40 godina kroz svašta. I narod je naučio, i građani, i država i vlasti i privredne komore, i sve ono što smo pričali. Svakako da bi to nas pogodilo, ali mislim da je nekako ceo taj aparat, zajednički posmatrano, ipak dovoljno otporan. Verovatno bismo imali negativne stope rasta, ali to ne bi bilo prvi put. Ali evo živimo, imamo sreću da živimo na takvom području da ne bismo umrli od gladi, ne bismo se smrzli. A za početak, malo li je, kada je reč o krizi.“
Šta bi najviše bilo pogođeno? Rekli smo usluge, tranzit...
"Sve zavisi koji deo ekonomije bi bio u krizi, svetski deo ekonomije, evropski deo ekonomije. Pričali smo već u Nemačkoj, automobilska industrija je najviše pogođena. Svi oni koji su bili komponentaši moraju dobro da se presabiraju. Ali nije samo automobilska. Zavisi koji deo sveta bi bio u krizi. Naravno, čak i kada ovi krizni poremećaji prođu, ali neće oni skoro proći, pa neće Srbiji biti lako ni kad se završi kriza u svetu. Zato što postoje pre svega azijske zemlje koje su mnogo bolje organizovane, koje imaju mnogo bolje društveno-ekonomske sisteme, koje imaju veću finansijsku moć, koji imaju još uvek vredne i skromne disciplinovane ljude... Kako ono kažu u Srbiji – ne može gazda toliko malo da me plaća, koliko mogu ja malo da radim. Kod njih je obrnuto. Obrnuta filozofija. Mi nemamo samo problem ekonomske konkurencije sa zemljama iz Azije, mi imamo problem civilizacijske konkurencije. Oni su ljudi potpuno drugačiji u odnosu na nas. Tamo svako radi. Tamo rade ljudi i od 90 godina. Volim da gledam dokumentarne filmove o Kini. Fasciniran sam, prosto ne mogu da verujem da tako nešto postoji. Zamislite nekom u Srbiji da kažete u ovom ludom vremenu, a i pre njega, da ode kod nekog dede tamo na Zlatiboru u neku zabit, gde samo postoje vukovi i ribe u nekoj reci i oskudno divlje voće, i da deda odvede svog unuka da ga uči da peca ribu. Svi bi rekli – ovaj deda poludeo. On treba da ide na onaj svet. Da li je moguće u ovom modernom vremenu da mi učimo decu da pecaju ribu. A u stvari, to nam je sad potrebnije, figurativno rečeno, više nego ikad. Sada prolaze ljudi koji znaju nešto da rade. Najteže se snalaze oni koji žive od plate, za koje drugi razmišljaju, ko trutovi, i koji čekaju samo da im dođe plata da pokriju troškove i da ovo drugo rasporede kako da potroše. I kad neko izgasi svetlo, oni ne znaju šta se desilo. Njima se stvarno ugasilo svetlo, ali ne ono iznad naših glava. Nego u životu.“
Biznis
31.10.2022. 12:05
Koliko je Srbija ekonomski stradala i šta je sve čeka u doglednoj budućnosti
Biznis
19.07.2025. 15:05
Trampove carine mogle bi da ostave 100.000 LJUDI BEZ POSLA
Biznis
14.07.2025. 20:10
EU predstavila spisak mogućih mera kao odgovor Trampovim carinama
Komentari
