Biznis
18.10.2021. 16:05
Biznis
31.10.2022. 12:05
Đoko Kesić i Marko R. Petrović
Ekonomija
Koliko je Srbija ekonomski stradala i šta je sve čeka u doglednoj budućnosti
Svet se našao u trostrukoj zamci. Početkom 2020. pandemija virusa korona je zarobila svet. Uporedo sa njom počela je velika ekonomska kriza, čiji kraj se ne nazire. Sve je na proleće 2022. godine "začinio" rat u Ukrajini, koji je paralisao Evropu bez energenata i važnih sirovina...
Sve pomenuto proizvelo je svetsku ekonomsku depresiju. Sve moćne zemlje imaju dvocifrenu inflaciju, pad proizvodnje i drastično smanjen privredni rast.
U ovim sumornim okvirima, pokušavamo da odgovorimo na pitanje – gde je u ovom svetskom galimatijasu Srbija, koliko je ona ekonomski stradala i šta je sve čeka u doglednoj budućnosti?
Ozbiljna istraživanja na ovu temu, koliko znamo, ne postoje. Istina, teško je i prikupiti i obraditi sve relevantne podatke. To dokazuju i mnogo uređenija društva od našeg.
Određene analize, doduše, postoje u Privrednoj komori Srbije čiji analitičari prate privredna kretanja, kao i podatke koje objavljuju i ministarstva, Narodna banka Srbije, Republički zavod za statistiku... I oni, međutim, ističu da je cenu rata u Ukrajini koju Srbija plaća vrlo teško izraziti, ali uprkos tome ističu kako je to moguće sagledati ukoliko se pogledaju "makroekonomski agregati i određeni ekonomski pokazatelji".
A šta nam sve ti pokazatelji govore? Kako za "Ekspres" govore Bojan Stanić i Nikola Vranković iz Privredne komore, Srbija je pre svega generalno i direktno ugrožena zbog rasta cene energenata i poremećaja na tržištu hrane. Sve to uticalo je na to da se inflacija, koja je počela još i pre ove krize, dodatno ubrza i poveća sa projektovanih 3 do 4,5 odsto na sadašnjih prosečnih 14 odsto.
A za obične građane to znači da su toliko, u proseku, porasle i cene, odnosno da im je "plata kraća" od meseca. A "prosek" je, naravno, relativna stvar, s obzirom na to da su najviše poskupele stvari koje većina građana kupuje svaki dan – dakle pre svega hrana. Primera radi, mleko i mlečni proizvodi poskupeli su i do 30 odsto, baš kao i poljoprivredni proizvodi, riba...
"Na uzorku od 1600 kompanija uradili smo anketu koja nam govori da je njima danas ključni problem prvo inflacija, jer im rastu troškovi proizvodnje. Na drugom mestu je zabrinutost za to kakva će da bude tržišna realizacija, zbog pada kupovne moći stanovništva. A generalno je problem pre svega neizvesnost koja će posebno biti prisutna tokom 2023. godine iz prostog razloga što je ovo politička kriza za koju ne znamo ni kada, ni kako će da se završi. Pandemija je bila zdravstvena kriza i ona je udarila globalno. Ali postojao je globalni interes svih da se to što pre završi. U ovoj situaciji već imate kalkulacije da je nekome u interesu da kriza traje duže, a nekome da traje što kraće. Generalno, međutim, nema konsenzusa da se ona što pre završi. Neko zarađuje i na toj krizi", kaže Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS-a.
Sigurna je još jedna stvar. Sve i da se kriza ovog trenutka završi, njene ekonomske posledice trajaće još duže. Postoje procene i o tome koliko bi to moglo da potraje. Ukoliko se kriza produži, kako procenjuje Stanić, ona bar za privredu Srbije možda neće da bude toliko duboka.
"Postoji vremenski razmak između pojavljivanja krize na Zapadu i njenog prelivanja kod nas, jer su oni razvijeni. Ali se zato, kada se prelije kod nas, kriza ovde zadržava duže. Neće biti duboka, ali može da traje duže, pa samim tim trajanjem može da smanji naš proizvodni i izvozni potencijal i da se, u krajnjoj liniji, odrazi, što je najkritičnije, i na našu već vrlo negativnu demografiju kroz povećanu ekonomsku emigraciju", kaže Stanić.
Postoji, međutim, još veća opasnost, ali je sagovornik "Ekspresa" uveren da do tog scenarija ipak neće doći. Ukratko, taj bi scenario podrazumevao bi povlačenje stranog kapitala iz Srbije, do čega bi moglo da dođe u dva slučaja.
"Prvi slučaj je taj da bi pod nekim okolnostima moglo da dođe do ozbiljne političke krize u Srbiji, što bi dalje izazvalo povlačenje dela stranog kapitala. Druga varijanta podrazumevala bi dublju krizu u Evropi koja bi bila posledica rata u Ukrajini, zbog čega bi se stranci odlučili na povlačenje kapitala iz Srbije. To bi u svakom slučaju uticalo na pad vrednosti dinara u odnosu na evro, što se u poslednje dve godine nije dešavalo. Krajnji efekti bili bi značajan pad kupovne moći građana, ali i povećanje stope nezaposlenosti", kaže Stanić.
Biznis
03.10.2021. 06:05
"Energetska kriza će izavati cunami u svetu ali Srbija ne treba da brine"
No, ako pogledamo sadašnju situaciju, prema rečima naših sagovornika, snabdevanje tržišta u Srbiji, kao i izvoz, ipak prilično dobro funkcionišu. Realni pad izvoza postoji, kada je reč o količinama robe koje su otišle preko granice u prvih osam meseci ove godine. Ali i taj pad je prilično mali, oko pet odsto.
S druge strane, taj pad kompenzovan je, pa i više od toga, rastom cena robe koja se izvozi, pa je vrednost izvoza porasla čak 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Najveći pad izvoza odnosio se na Rusiju (čak 20 odsto od marta do avgusta), ali je i to kompenzovano cenom, jer je Rusiji potrebno ono što kupuje iz Srbije, pa je spremna i da plati skuplje za robu. A time se, pored ostalog, pokrivaju povećani troškovi transporta jer roba u Rusiju više ne ide kraćom rutom preko Ukrajine, već dužom preko Poljske.
"Ali, to je sve očigledno isplativo za naše privrednike, a pritom nisu izgubili tržište", kaže Stanić.
Veliki problem, međutim, predstavlja rast cene energenata. Zbog toga se povećava i deficit spoljne trgovine.
"U prvih osam meseci on je skočio na 7,1 milijardi evra, a objektivno postoji mogućnost da dođe i do 10 milijardi. To bi bilo oko osam-devet odsto BDP-a, što je značajno više nego što je bilo prethodnih godina", kaže Nikola Vranković.
A time se, prema rečima Bojana Stanića, Srbija u nekom smislu vraća na 2012. godinu u smislu eksterne i interne neravnoteže.
Biznis
25.09.2022. 14:45
Siniša Mali o javnom dugu, inflaciji, povećanju penzija...
"Eksterna neravnoteža znači visok spoljnotrgovinski deficit. To znači da nam je vrednost uvoza veća od vrednosti izvoza. I ono što je veoma bitno, mi zaradom od izvoza sve manje možemo da pokrijemo vrednost uvoza. Time postajemo sve veći neto dužnik na međunarodnom tržištu, sve zavisniji od međunarodnih okolnosti. Privreda je zaduženija prema inostranstvu, neto eksterna pozicija Srbije se pogoršava. Što se tiče interne neravnoteže, to je visoka stopa inflacije koja je sada 14 odsto, a ciljani opseg je bio od 3 do 4,5 odsto. Prema nekim procenama, inflacija će se vratiti u te granice tek 2024. godine", kaže Stanić.
Povrh svega, kako navode sagovornici "Ekspresa", i premija na rizik za investiranje u državne obveznice Republike Srbije na međunarodnom tržištu je značajno povećana i nalazi se na nivou koji je bio otprilike 2011. godine. A to znači da je Srbiji sve više ograničen pristup međunarodnom tržištu kapitala.
"Možete vi da se zadužite, ali biste to radili pod vrlo nepovoljnim uslovima. Iz tog razloga je i bila potreba za ovim kreditom iz UAE od milijardu dolara, i iz tog razloga je i potreban ovaj stend-baj aranžman koji je dogovoren sa MMF-om. Jer kada imate jeftinije izvore finansiranja, kad imate kontrolu od strane MMF-a, vi imate i veće poverenje i međunarodnih kreditora, a i stranih direktnih investitora, koji i dalje na osnovu toga odlučuju kakva je makroekonomska situacija. I to nam trenutno održava kreditni rejting. Videćemo šta će se dalje dešavati", dodaje Stanić.
Kompanije, međutim, već primećuju da se poslovna klima pogoršava, što nikome nikako ne ide u prilog. Njihova su očekivanja da će sa približavanjem zime postaviti pitanje i cene gasa, cene električne energije, ali pre svega i pitanje mogućih restrikcija. One, kako kaže Stanić, na sreću i dalje spadaju u onaj lošiji i manje verovatan scenario.
"Ali pitanje privrednika je šta će da rade ukoliko budu morali da smanje potrošnju električne energije za 10 ili 20 odsto. To znači da će imati i manju proizvodnju ili proizvodnju sa značajno većim troškovima. Ako ste izvozna kompanija, i nekome ste isporučivali nečega 100 odsto, a sada kažete da možete da isporučite 90 ili 80 odsto, taj može da kaže da mu to ne znači ništa i da počne da traži novog dobavljača. Samim tim vi gubite konkurentnost zbog većih troškova, a pritom gubite i tržište zbog nemogućnosti da pokrijete dotadašnju tražnju", upozorava Bojan Stanić.
Primetno je, takođe, i da privredni rast usporava, ne samo u Srbiji, već i u celoj Evropi.
"Prošle godine je rast u evrozoni bio 5,5 odsto. Ove godine je 3,5 odsto. Procene za sledeću su da će biti 0,5 odsto", kaže Stanić.
Biznis
12.10.2022. 16:25
"Svet je u energetskom ratu"
A to će se neminovno odraziti i na Srbiju. Privredni rast u Srbiji u prvom kvartalu bio je oko 4-4,5 odsto. Sada je spušten na 3,5, što je i dalje bolje od svetskog proseka – 3,2 odsto.
"S druge strane, po osnovnom scenariju usporavanje će se nastaviti tokom 2023. godine. Moguće je da dođe do dodatne revizije jer evrozona usporava i najavljuje usporavanje već tokom četvrtog kvartala ove i prvog kvartala sledeće godine, kao dva najkritičnija kvartala. To usporavanje rasta utiče i na nas, s obzirom na to da je EU naš najveći spoljnotrgovinski partner. To je pretnja recesijom, tehničkom recesijom u vidu dva negativna kvartala."
I profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da je zaista teško danas napraviti korisnu analizu u pogledu cene rata u Ukrajini koju kolateralno plaća i Srbija.
"Morali bismo poći od poređenja stopa rasta u poslednje tri godine i prosečnih stopa rasta u poslednjih pet-šest godina. Mogli bismo da kažemo da je to ono što je izgubljeno. To je najgrublja ocena“, kaže profesor Savić za "Ekspres", navodeći kako je i Srbija, baš kao i ceo svet, najpre platila cenu zbog pandemije, i da tek što je počela da se vraća u normalu, plaća cenu rata u Ukrajini.
"Sve delatnosti, neko više neko manje, izgubile su. Smanjen je nivo aktivnosti, što je, naravno, ostavilo posledice, rekao bih na trenutni privredni razvoj i na životni standard naravno. Ali to će ostaviti posledice i na budući razvoj. Istina, mi imamo dosta stranih kompanija u Srbiji. One su bile, rekao bih, od 2014. godine kada je donet Zakon o ulaganjima, kada je to malo više krenulo, neko ko je značajno ubrzavao privredni rast Srbije. To je deo pozitivnih stopa rasta koji se odnosio na te kompanije. Bez obzira na to što one ne zapošljavaju najviše radnika. Zapošljavaju samo jedan deo radnika. Ali to su kompanije koje su došle iz zapadnog sveta, i mi uglavnom sa njima počinjemo i završavamo. Mi smo davali radnu snagu, energente, putnu infrastrukturu, subvencije koje je država davala. To je obezbeđivalo značajan priliv stranih investicija, zapošljavalo značajan broj naših ljudi, povećavalo ukupan izvoz srpske privrede, spoljnotrgovinsku razmenu. Dakle, mnogo tih dobrobiti kojih smo imali", kaže Savić i dodaje da je, kada je počela kriza izazvana pandemijom virusa korona vlada davala pomoć i tako velikim zapadnim kompanijama.
Biznis
20.10.2022. 14:40
Euribor raste, kolike će sada biti rate za kredite?
I na to je, kao i na druge vrste pomoći, dodaje Savić, Srbija potrošila značajan iznos sredstava. Najveći deo tih pomoći bio je opravdan, nužan, neizbežan, ali primećuje i da "deo pomoći nije baš morao da ide tim tempom i da se daje tim kategorijama ljudi, onih 100 evra, pa razne neke pomoći koje su onako lepo zvučale".
"Naravno, ne mogu da kažem da to nije dobrodošlo ljudima koji su tu pomoć primali. A i da nije bilo ove ukrajinske krize verovatno bi relativno lako prošli kroz to stanje. Međutim, desila se ukrajinska kriza, koja je povećala višestruko cenu energenata, pokidala lance snabdevanja pre toga... To je svetu donelo žestoku krizu kojoj ne vidimo kraj. U narednom periodu sledi neizbežno novo zaduživanje. Jer i budžeti mnogo razvijenijih zemalja nego što je Srbija značajno su pogođeni. Traži se način kako se to pokriva. Videli smo da se emituju hartije od vrednosti koje neće niko da kupi, čak i sa stopama prenosa od nekoliko procenata. To će predstavljati problem za visokorazvijene zemlje da obezbede likvidnost, a tek će to biti problem za manje razvijene zemlje kao što je Srbija. Još nekako plivamo, ali na vidiku je potpuno jasno da ćemo i mi imati problema sa javnim finansijama", naglašava Savić.
Uprkos svemu, prognoze MMF-a su da će Srbija u ovoj godini imati privredni rast veći od tri odsto. Poznati biznismen Zoran Drakulić kaže za „Ekspres“ da je to uglavnom zbog cene struje.
"Ali skočile su cene i agrara i svega ostalog, te prognoze rasta nemaju veze sa nekim realnim rastom. Ako ćemo mi ove godine da platimo struju milijardu više, sasvim je neizvesno ukupno poslovanje privrede", upozorava Drakulić.
On je, inače, još na Srpskom privrednom forumu na Kopaoniku proletos govorio kako je Srbija propustila da donese neke važne odluke u vezi sa sopstvenim privrednim razvojem.
"Dali smo svoje resurse da njima upravljaju ljudi koji nisu kompetentni. A Kinezima smo dali najvredniju stvar koju imamo. Suština je u tome da su pale privatne investicije. Suština je da nama godinama padaju privatne investicije zato što su se domaći privrednici ’stisli’, ne veruju u ovaj sistem privređivanja. U protivnom bismo mogli da imamo rast od šest-sedam posto da mi imamo isti tretman kao strani investitori", kaže Drakulić i dodaje da je suština da se razvija domaća privreda, da profit ne ide u inostranstvo, nego da ostaje ovde i da se koristi za nove investicije.
"Dok se ne promeni odnos prema domaćim investitorima – nema ništa, nema nama napretka. Tu su i strane banke, to je nepopravljiva stvar. Mi smo prodali sve, evo i Komercijalnu banku. Ali suština je da podstičeš domaće privrednike, da gledaš to kao svoje. Zbog korupcije koju imamo, ovde njima više odgovara Kinez koji će da mu da lovu, nego domaći koji neće da mu da lovu. Dva najveća zla u Srbiji su javna preduzeća i korupcija. Način na koji se vode ta preduzeća i ti partijski kadrovi koji izvlače pare...", ogorčen je Drakulić.
Profesor Savić, međutim, na primedbe privatnog sektora odgovara pitanjem: da li neko može da kaže da nema podršku države ako, na primer, plaća 80-90 evra za hiljadu kilovata struje, jedan megavat, a da država onaj deo koji uvozi, iako ima i domaću proizvodnju, plaća 300-400 evra za megavat.
"Dakle, ako to neko ne vidi kao pomoć države, onda mislim da je u debelom problemu. Drugo, država je 2014. godine, prvi put donela Zakon o ulaganjima. On se nije odnosio samo na strane kompanije. Svi raniji zakoni odnosili su se na strane kompanije. Dakle, iste podsticaje mogu da imaju stranci i domaća preduzeća. A druga je stvar što oni ne mogu jer imaju sasvim drugačiji karakter proizvodnje. Treba da naprave gotov proizvod s kojim će da izađu na svetsko tržište. Očigledno da je domaće tržište previše malo. Za ozbiljniji razvoj, to ne važi samo za Srbiju, to važi za ceo svet, niko ne računa samo na domaće tržište. Što je zemlja razvijenija, to je potreba za izvozom na svetska tržišta veća. Dakle, oni nemaju tu vrstu prođe i ne mogu da koriste subvencije koje koriste stranci. To je razlog, odnosno uslov da ih koriste", kaže Savić.
On se slaže da je korupcija ozbiljan problem, ali pita – ko učestvuje u toj korupciji.
"To je kao u lošem braku, nije krivica samo na mužu ili na ženi. Krivica je najčešće i na jednom i na drugom, samo nekad na nekome više. Ako će da kažu da je država, vlast korumpirana, a da ne učestvuju u tome privredni subjekti?! Ta priča da postoji korupcija, a mi nismo korumpirani, vi ste lopovi, a mi nismo, to ne pije vodu. Ako neko u ovoj našoj priči ima pravo da se žali, to su naši radnici.
Skoro sam pročitao informaciju za koju sam se zaista onako iznenadio i zabrinuo. Kažu, prosečna plata u privatnom sektoru, dakle ti ljudi koji kukaju u Srbiji i koji očekuju pomoć države, plaćaju radnike 37.000 dinara. To je ispod minimalca u Srbiji. To je najbolji odgovor za sve ljude koji samo očekuju od države pomoć. Ali očigledno su u ovom kapitalizmu na srpski način radnici onaj najniži trošak proizvodnje koji treba minimizirati potpuno.
Tako da nije ta priča takva kako pričaju ovi naši biznismeni. Imamo mi vrlo kvalitetnih ljudi kod kojih je milina raditi, koji su vrlo dobri poslodavci. Koji razumeju vreme u kome žive, koji razumeju da bez zadovoljnog radnika nema napretka kompanije. Istina, ne verujem da je to veći broj, to je manji broj poslodavaca. Slušamo mi svaki dan studente sa kojima komuniciramo. Završe studije, pa dođu na master, ljudi imaju po hiljadu-dve evra platu. To je visoka plata za Srbiju. Ali to je manjina“, napominje gospodin Savić.
On se slaže da je sa bankama napravljena greška, ali dodaje i da se debelo varaju svi koji misle da bi im domaća banka dala kredit koji bi bio "jeftiniji“ nego što je onaj koji daje strana banka.
"Plasmani velikih banaka koje su došle u Srbiju su mnogo bolji nego što su mogućnosti plasmana domaćih banaka. Naravno, ljudi očekuju da bi najbolje bilo kada bi država imala svoju banku, pa kada bi davala njima koliko im treba... Toga nema. A što se tiče ovih javnih preduzeća, tačno je da je jedan deo njih potpuno neefikasan. Čak nije ni ideja države da ta preduzeća budu efikasnija, jednostavno to tako funkcioniše. Ali oni koji posluju sa javnim preduzećima, pa i oni na to utiču dobrim delom.
Dakle, nema u Srbiji mnogo poslodavaca koji će da posluju na japanski način. Uglavnom je to u Srbiji tako ostalo. Ja ne bih to delio na privatne, državne, društvene, ovako, onako, samo se može govoriti o ljudima. Postoje ljudi koji su skloni korupciji i ljudi koji nisu skloni korupciji. Znači, to nema veze mnogo sa javnim preduzećima. Naravno, u javnim preduzećima ima neki drugi problem. To je ogromno partijsko zapošljavanje koje podrazumeva da zaposliš i potpuno nekvalifikovane ljude. S druge strane, najbolji odgovor onima koji tvrde da bi bilo bolje da je EPS privatizovan jeste pitanje – da li bi građani u ovom trenutku mogli da računaju na 45 evra za hiljadu kilovat-sati? Da li bi i privrednici mogli da računaju na 85 evra za megavat?“, zaključuje Savić.
Komentari
