Vesti
29.09.2025. 14:02
Vesti
30.09.2025. 16:05
Mihailo Paunović
Aktuelno
Lokalni izbori na Kosovu: Poslednji Kurtijev trzaj
Predizborna kampanja za lokalne izbore na Kosovu, zakazane za 12. oktobar, protiče očekivano: malo nacionalizma, malo tenzija i zastrašivanja, uz neizbežno otvaranje pitanja opstanka Srba na severu. Pun paket. Sve po ustaljenom obrascu i u skladu sa trenutnim okolnostima u kojima se nalaze dve političke partije koje privlače najviše pažnje srpske javnosti – Srpska lista i Samoopredeljenje.
Predstojeći lokalni izbori na Kosovu, osim što označavaju povratak Srpske liste na glasačke listiće, predstavljaju i priliku da ona ponovo preuzme kontrolu nad opštinama sa srpskom većinom. Povratak dolazi nakon bojkota prethodnih izbora, koji je doneo nesagledivu štetu srpskom stanovništvu. Tada su albanski gradonačelnici bez ikakve borbe dobili šansu da popune politički prostor koji bi u drugačijim okolnostima bio nedostižan. Jer, kada niste za stolom, odluke se donose bez vas.
Predizborni ambijent
Ono što za Srpsku listu može biti teret pred sopstvenim biračima, Aljbinu Kurtiju i Samoopredeljenju predstavljaće glavnu kartu za nastup pred pristalicama. Priča o zatvaranju srpskih institucija (Pošte Srbije, Banke Poštanske štedionice, Centara za socijalni rad), menjanje imena ulica, skidanje srpskih zastava, ukidanje dinara… stavljanje pod kontrolu severa Kosova, poslužiće kao politička hrana nacionalistima i u ovoj predizbornoj kampanji.
Bar onima kojima su takve teme i dalje važnije od realnih životnih problema. A takvih je ipak manje nego što bi Kurti želeo, što su pokazali i februarski izbori. Samoopredeljenje jeste osvojilo najviše glasova, ali je njegov lider i premijer u tehničkom mandatu svestan da ta pobeda nije ništa više od Pirove, što potvrđuje i devetomesečna politička kriza u kojoj se Kosovo nalazi.
Upravo ova kriza, kao i brojne jednostrane akcije usmerene prema Srbima sa severa, doveli su Kurtija u situaciju da svojim pristalicama mora da objašnjava kako su "najproameričkiji ljudi na svetu“, kako to kosovski političari vole da kažu, izgubili poverenje svog glavnog sponzora – SAD.
Još tokom mandata Bajdenove administracije Kurtijeva politika nailazila je na oprezne kritike, dok je Trampova administracija preduzela odlučnije mere. Tako je sredinom septembra 2023. ambasada SAD saopštila da se Strateški dijalog sa Prištinom zamrzava na neodređeno vreme zbog "postupaka tehničke vlade koji su povećali tenzije i narušili stabilnost“.
Strateški dijalog podrazumeva razgovore visokih državnih predstavnika o nizu tema kao što su odbrana, energija, ekonomska saradnja, ljudska prava, klimatske promene. Iako ovaj Strateški dijalog zvanično još nije počeo, ova odluka SAD ima pre svega simboličnu težinu. Kosovski Albanci su vrlo osetljivi na bilo kakvo narušavanje odnosa sa Vašingtonom i ne praštaju političarima koji stavljaju na kocku ovo "višedecenijsko prijateljstvo“.
Već viđeno
Kurti je toga, naravno, više nego svestan pa mu je u predizbornoj kampanji potreban jak štih kojim bi u javnosti mogao koliko-toliko da zamaskira situaciju u kojoj se nalazi. A kad god se nađe u krizi, rešenje je isto.
Nedavno su, tako, pripadnici kosovske policije upali u prostorije obezbeđenja KBC Kosovska Mitrovica i Doma zdravlja Kosovska Mitrovica, navodno u potrazi za oružjem.
Ovaj upad nadovezao se na odluku Prištinskih vlasti da obustave rad Fonda za zdravstveno osiguranje u Severnoj Mitrovici na severu Kosova uz obrazloženje da ova institucija nije imala validnu dokumentaciju za obavljanje delatnosti. Istovremeno je obustavljen i rad Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Fond za zdravstveno osiguranje, odnosno filijale Republičkog zdravstvenog osiguranja Srbije u srpskim sredinama na Kosovu, pružaju ključne usluge u oblasti zdravstva i imaju važnu ulogu u funkcionisanju samog zdravstvenog sistema jer obezbeđuju finansiranje, organizuju i garantuju prava korisnika na zdravstvenu zaštitu.
U "normalnim“ okolnostima, ove akcije verovatno bi bile dovoljne za potrebe predizborne kampanje. Međutim, u situaciji kada američka administracija nije naklonjena Kurtiju, a poseta Ričarda Grenela, sa kojim ima složenu prošlost, Beogradu i Prištini skoro izvesna do kraja godine, lideru Samoopredeljenja potrebno je više.
Dva preostala stuba
Ovaj put Kurti je odlučio da iskoristi priču koju nije morao sam da plasira. "Poklon“ je došao od otpravnice poslova u ambasadi SAD u Prištini Ane Pratipati koja je četvrtog septembra za grupu medija koji izveštavaju na srpskom jeziku izjavila da će dve preostale institucije Republike Srbije na Kosovu – škole i bolnice, morati da budu uključene u kosovski sistem, istakavši da tome nema alternative i nema jednostranog procesa.
"Međutim, način na koji se to radi je od ključne važnosti. Razumemo osetljivost u vezi sa obezbeđivanjem obrazovanja i zdravstvene zaštite za zajednicu kosovskih Srba i stalno smo izražavali zabrinutost u vezi sa zatvaranjem paralelnih srpskih institucija bez koordinacije sa pogođenim zajednicama“, poručila je Pratipati.
Nekoliko dana kasnije, istu temu komentarisao je Nenad Rašić, minister za zajednice i povratak u tehničkoj vladi Kosova. On je tom prilikom rekao da je na proces integracije prosvete i zdravstva u kosovski sistem ukazivao još pre nekoliko godina.
"Ja sam o tome pričao pre mnogo godina, možda i dve-tri, da će doći trenutak kada ćemo morati ozbiljno razmišljati o tim stvarima – kako će, na koji način… veliki broj ljudi koji rade u zdravstvu ili prosveti moći da bude prebačen, odnosno transferisan u kosovski sistem, i da za to imamo zakonsku osnovu, kako bismo ih mogli jednostavno i bezbolno prebaciti da ne bude problema“, rekao je Rašić i dodao:
"Želimo da budemo spremni na sve, a oni koji su uključeni treba da znaju da će biti u sigurnim rukama jer nećemo dozvoliti da se izgube desetine ili stotine radnika iz tog sektora. Učinićemo sve da, još jednom ponavljam, taj transfer bude apsolutno bezbolan“, kazao je Nenad Rašić na početku kampanje za lokalne izbore.
Kurti je, naravno, znao da iskoristi priliku pa se na istu temu i sam oglasio poručivši srpskoj zajednici na Kosovu "da zaslužuje ravnopravan pristup zajedničkim dobrima“ i da dualni sistem obrazovnog i zdravstvenog sistema nije održiv.
"Potrebna je inkorporacija istih i ujedinjenje. Ja to ne želim da uradim protiv vas ili bez vas. Tokom našeg sledećeg mandata, zajedno sa svima vama, uključujući i buduće gradonačelnike, radićemo na uklapanju zdravstva i obrazovanja u jedan i jedini sistem“, rekao je Kurti u video poruci dostavljenoj medijima.
Probni balon
Sve ovo bilo je više nego dovoljno da se u domaćim medijima već danima provlači pitanje sudbine jedinih preostalih institucija Srbije na Kosovu, koje se često opisuju kao ključne za opstanak srpskog naroda.
Da li je slučajno što je ova tema pokrenuta upravo pred lokalne izbore – nije ni važno. U ovom trenutku, ona će poslužiti svojoj svrsi i pružiti Samoopredeljenju i Aljbinu Kurtiju priliku da po ko zna koji put svojim biračima predstave priču o tome kako će, ukoliko im se ukaže šansa, dovesti proces kontrole severa Kosova do kraja.
Ono što je zapravo važno jeste da je pitanje integracije srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija u kosovski sistem trenutno samo opomena, probni balon, ali u budućnosti će postati realnost i neizbežna tema na koju će Beograd morati da ima spreman odgovor. I to ne zato što je Kurti tako odlučio, već zato što iza ovog procesa čvrsto stoje i SAD i Nemačka.
Vesti
23.09.2025. 20:16
Na Kosovu nikad više policijskih snaga
Da je tako, ne potvrđuju samo reči Ane Pratipati već i izjave koje su stizale od drugih zapadnih zvaničnika.
Naime, predsednik Srpske liste i direktor KBC Kosovska Mitrovica na nedavnom protestu zdravstvenih radnika, povodom racije kosovske policije na osnovu dojave o oružju, istakao je da ne postoji dokument koji podrazumeva integraciju zdravstvenog i obrazovnog sistema u kosovski sistem.
"To ne predviđa ni Ahtisarijev plan, to ne predviđa ni Briselski sporazum, to ne predviđa ni Ohridski sporazum“.
Nedugo nakon ove izjave oglasio se Jern Rode koji je ove navode demantovao.
"Želim da naglasim da to jednostavno nije istina“, kazao je Rode, a potom dodao:
"Sporazum potpisan 19. aprila 2013. godine obuhvatao je šest tačaka vezanih za osnivanje Zajednice opština sa većinskom srpskom zajednicom, dok nedavni Ohridski sporazum o mapi puta za sprovođenje Sporazuma potpisanog 2013. godine jasno predviđa integraciju gore pomenutih institucija u institucionalni sistem Kosova pod okriljem ZSO.“
Rode je izjavio i da tumačenje obavezujućih međunarodnih dokumenata ovim navodima dodatno povećava tenzije pred lokalne izbore 12. oktobra.
"Stoga bih pozvao sve da se uzdrže od davanja takvih proizvoljnih, a moglo bi se reći i zlonamernih, izjava koje bi mogle da potkopaju demokratske procese, kao što su predstojeći izbori“, rekao je on.
U narednom period videćemo na koji će se način politička kriza na Kosovu okončati i da li će Aljbin Kurti iz nje izaći kao pobednik ili kao gubitnik. Na kraju dana, Beograd to ne treba ni da zanima jer, kako se stvari trenutno odvijaju, u narednim mesecima doći će do promena na planu dijaloga Beograda i Prištine.
Ostaje samo pitanje da li ćemo dočekati još jedno simbolično oživljavanje procesa ili će biti preduzeti konkretniji koraci ka normalizaciji odnosa i eventualnom rešenju decenijskog problema.
Ono što je od suštinske važnosti jeste u kakvoj će se poziciji Srbija naći kada se ponovo bude našla za stolom na kojem će se odlučivati o sudbini njenog naroda. Srbija mora da iskoristi trenutak i da se u narednom periodu pozicionira kao stabilniji partner jer će samo tako moći da izdejstvuje bolju situaciju prilikom odlučivanja o ključnim pitanjima među koja svakako spada i opstanak zdravstvenog i obrazovnog sistema.
Vesti
23.09.2025. 22:45
Komandant KFOR: "Srbija ima jasne crvene linije kada je u pitanju Kosovo"
Vesti
23.09.2025. 13:25
"Nepoznata sudbina još 1.590 nestalih na Kosovu"
Vesti
24.09.2025. 09:30
Dve godine od oružanog napada u Banjskoj
Komentari
