Vesti
15.09.2025. 19:40
Vesti
22.09.2025. 17:45
Marko R. Petrović
Vuk Velebit
Šta predstavlja strateški dijalog između Srbije i SAD, koji su zadaci, kakva korist...
Još početkom godine najavljeno je otvaranje strateškog dijaloga između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije. Ta je priča reaktivirana tokom skorašnje posete šefa srpske diplomatije Vašingtonu i njegovo otpočinjanje najavljeno je za jesen.
Šta, zapravo, predstavlja strateški dijalog između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država? Koji su glavni zadaci, koja je korist od toga za Srbiju i u kojim oblastima... Sve su to pitanja na koja u intervjuu za "Ekspres“ odgovara Vuk Velebit, predsednik "Pupinove inicijative“.
"Na početku da objasnim šta je strateški dijalog i onda šta je on u odnosu sa Srbijom. Strateški dijalog postoji kao zvanično spoljnopolitičko sredstvo u američkoj spoljnoj politici, gde Amerika prepoznaje države koje doživljava kao kredibilne, pouzdane partnere. Prvi stepenik u prepoznavanju strateškog partnera jeste otvaranje strateškog dijaloga. On u ovom trenutku postoji sa nekoliko desetina zemalja u svetu i dosta se razlikuje od zemlje do zemlje. Dakle, u zavisnosti od toga šta su teme, da kažem prilike i izazovi, sa tom zemljom. Najprostije rečeno, strateški dijalog za zemlju koja ulazi u takav dijalog sa Sjedinjenim Državama znači da ta zemlja dobija rezervisano mesto za stolom u Vašingtonu. Dakle, zamislite da postoji restoran u koji možete da idete, ali ne znate nikada da li će biti mesta ili neće biti mesta. A u kontekstu odnosa sa Sjedinjenim Državama to znači da imate rezervisano mesto za stolom i da na bilateralnom nivou, bilo na nivou ministara, ministarstava ili različitih agencija, dogovaraju se oko tema na kojima će da rade na primer te godine.
Da li je to reč o Ministarstvu spoljnih poslova Srbije i Stejt departmentu ili je reč o ministarstvu finansija, ekonomije, odbrane i energetike itd. A sa druge strane, strateški dijalog otvara mogućnost toj zemlji da, kada ima neki problem, može brže da se obrati partnerima u Vašingtonu i da ta zemlja ima koga da pozove. U kontekstu odnosa Srbije i Sjedinjenih Država, iako nije do kraja poznato koje će biti teme, ali može da se nasluti na osnovu dominantnih oblasti saradnje između Srbije i SAD, to će biti energetika, ekonomija, i bezbednost, odnosno odbrana.
Pre godinu dana potpisan je strateški sporazum na polju energetike između SAD i Srbije, on je rezultirao ubrzo najavljenom investicijom i izgradnjom solarne elektrane u Srbiji, najveće solarne elektrane u Srbiji. Vrednost te investicije je milijardu i 500 miliona dolara. A do kraja ove godine, odnosno na jesen, kako je najavio i državni sekretar Mark Rubio, biće održan prvi bilateralni sastanak između Srbije i Amerike u Vašingtonu, čime će zvanično da otpočne strateški dijalog. Bitno je da napomenem da je ovaj strateški dijalog bio najavljen početkom januara, za vreme prethodne administracije koja je osigurala sa tranzicionim timom da ovaj strateški dijalog bude prihvaćen i od strane Trampove administracije. I ovo je dobar pokazatelj da postoji dvostranačka podrška u Americi za otvaranje tog dijaloga“, kaže Vuk Velebit, predsednik "Pupinove inicijative“, u intervjuu za "Ekspres“.
I među demokratama i među republikancima.
"Da, i među demokratama i među republikancima. To je veoma važno. Druga stvar jeste da je strateški dijalog kruna saradnje i uspona odnosa između Srbije i Amerike poslednjih nekoliko godina. Da, zapravo, prvi put u istoriji imamo odnose Srbije i Amerike koji se definišu na strateškom nivou. Ovaj strateški dijalog u budućnosti treba da vodi ka postizanju strateškog partnerstva. Dakle, postoji razlika između dijaloga i strateškog partnerstva.“
U pitanju su nivoi saradnje?
"To su različiti nivoi. Ali uz strateški dijalog kroz nekoliko godina može da se dođe do strateškog partnerstva između Srbije i Amerike. Ovo je za Srbiju važno iz nekoliko aspekata. Prvo, kada je reč o čuvenoj srpskoj spoljnoj politici baziranoj na četiri stuba, koja je ustanovljena još 2009. godine, mi prvi put sada, zapravo, imamo zaokruženu politiku četiri stuba. U prošlosti smo imali strateške sporazume odnosno partnerstva sa Pekingom, sa Moskvom, sa Evropskom unijom, naravno kroz proces pridruživanja, ali je nedostajao taj vašingtonski stub. Tako da, zapravo, na ovaj način Srbija zaokružuje spoljnu politiku četiri stuba. Srbija kroz strateški dijalog može da ojača međunarodnu poziciju zato što će imati Ameriku kao partnera uz sebe. To ne znači da će se rešiti sve naše bilateralne nesuglasice koje postoje, ali strateški dijalog definiše i prilike, ali i izazove na kojima dve strane treba da rade.“
Koji je interes Sjedinjenih Država u tome?
"Razlog zašto Amerika ulazi u ovaj strateški dijalog sa Srbijom je pre svega zato što Vašington prepoznaje da je Srbija zbog svoje geografske pozicije, teritorije, ekonomije, vojske... najvažnija zemlja regiona i da Amerika, ukoliko želi da ostvaruje svoje interese, a američki interes je regionalna stabilnost i prosperitet, to može da ostvari najviše kroz saradnju sa Srbijom. Zato je bitno da Srbija i Amerika u tom smislu budu saveznici. I ovo je promena koja dolazi iz Vašingtona, zato što smo poslednjih decenija imali situaciju da je Vašington više gledao ka Sarajevu, ka Prištini, pa čak nekad i ka Podgorici, a manje ka Beogradu. Ali i zvanični Beograd je ranije zanemarivao saradnju sa Vašingtonom i potrebu da se u Vašingtonu radi na kreiranju bolje pozicije Srbije. Mislim da se i to isto promenilo. Sa ovim strateškim dijalogom Srbija i Amerika ulaze u novu eru odnosa.“
Govorimo o tome da u Americi postoji podrška i demokrata i republikanaca strateškom dijalogu sa Srbijom. Šta će biti ako dođe do promene vlasti u Srbiji u nekom trenutku? Videli smo na primeru Kosova da strateški dijalog može da bude i obustavljen.
"Strateški dijalog po svojoj važnosti jeste nešto što prevazilazi domete vlasti. Odnosno, to je nešto što ostaje za sledeću vlast. I u Americi, kada bi došlo do promene vlasti, taj strateški dijalog bi ostao, ukoliko ne bi bila procena da iz nekog razloga on treba da se povuče, prekine itd. Mislim da je i sa stanovišta Srbije isto. Ukoliko bi se desila neka politička promena, mislim da bi bilo pogrešno parkirati taj strateški dijalog sa Amerikom, zato što je to nešto što je u srpskom nacionalnom interesu. Dakle, Srbija ukoliko želi da jača regionalnu poziciju, međunarodnu poziciju, mora da ima uz sebe i dalje najveću svetsku silu. Strateški dijalog jeste put ka tome. Njegovo prekidanje u budućnosti imalo bi štete za poziciju Srbije, kako na međunarodnoj sceni tako i u Vašingtonu, zato što bi Srbija izgubila bitnu stolicu na kojoj sedi u Vašingtonu.“
Kažete da imamo rezervisanu stolicu u Vašingtonu. To je kao, da kažemo, neki vid posebnih, specijalnih odnosa, gde ne mora da se ide nekim standardnim putevima kada je u pitanju bilateralna saradnja između dve zemlje?
"To naravno znači i to. I Amerika ne ulazi tek tako u strateški dijalog sa nekom državom. Bilo je potrebno dosta vremena da se taj strateški dijalog desi sa Srbijom. Amerika vrlo pažljivo razmatra zašto otvara takav strateški dijalog sa nekom zemljom. A neposredne implikacije strateškog dijaloga, osim međudržavne saradnje, jesu i ekonomske. Bilo koja velika američka kompanija koja dolazi u Srbiju radi procenu političku, analizu tržišta itd. Ali jedna od stvari koje američke kompanije gledaju jeste, na primer, da li Amerika kao država ima strateški dijalog ili neki oblik strateškog ili preferencionalnog tretmana sa tom zemljom. Ukoliko vide da ima, to je nešto što može da odluči da li će neki investitor doći u Srbiju ili neće doći.“
Vesti
19.09.2025. 10:59
Vučić o vojnoj paradi, studentskoj listi, američkim carinama...
Svakako je pozitivan signal za investitore. Kada bude otvoren strateški dijalog, na kom nivou će on biti ‒ ministarstava, vlade...
"To će biti na različitim nivoima. Mislim da će u prvi bilateralni sastanak koji bude u Vašingtonu biti verovatno uključeno Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i vrlo verovatno ministarstva finansija, energetike i odbrane, zato što su to tri najvažnija polja saradnje između Srbije i Amerike. Često se zanemaruje i prećutkuje kakva je vojna saradnja Srbije i Amerike. To je jedan od najuspešnijih primera vojne saradnje, kada pitate Amerikance u Vašingtonu. Dakle, Amerikanci se veoma ponose saradnjom Nacionalne garde Ohaja i Vojske Srbije. Isto tako i Pentagon, odnosno američko Ministarstvo odbrane, uvek je vrlo pohvalno govorio o srpskim vojnicima i vojnoj saradnji o kojoj se ne govori u našim medijima dovoljno. Možda zbog naše prošlosti... Ali to i jeste jedan od glavnih stubova srpsko-američke saradnje danas, uz ekonomiju i sve više energetiku. Ne samo što se tiče obnovljivih izvora energije, već Amerika igra i igraće važnu ulogu u energetskoj diverzifikaciji Srbije. Zato je strateški dijalog bitan jer on treba da strukturiše odnose između Srbije i Amerike. Odnosi Srbije i Amerike do sada su bili ad hoc. Od momenta otpočinjanja strateškog dijaloga postojaće jasna struktura odnosa kako oni izgledaju svake godine i kojim temama se srpska i američka država u svojoj bilateralnoj saradnji bave te godine.“
Da li će svake godine biti nove teme ili...
"Mislim da nije nužno da se svake godine biraju nove teme, ali to je neki okvir u kome može da se radi na nekim temama. I ideja sigurno jeste da se vidi na koji način još može da se poveća ekonomska saradnja, vojna saradnja, kako Srbija i Amerika da imaju više zajedničkih vojnih vežbi i možda srpske i američke kompanije proizvode zajedno neko naoružanje. Srpsko naoružanje je i te kako prisutno na američkom tržištu, a strateški dijalog može da bude i dobar okvir za pregovore o smanjenju američkih carina na proizvode iz Srbije, iako se o tome već pregovara.“
To je velika prepreka naročito za srpsku industriju. Istina je da trgovinska razmena nije preterano velika, oko milijardu dolara godišnje, ali je ipak značajna.
"Sreća u nesreći je to što je većinski razmena između Srbije i Amerike na polju usluga koje nisu pogođene carinama. Ali najviše su carinama pogođene srpske maline, gume, razni proizvodi za automobile i municija.“
Biznis
22.09.2025. 09:05
"Intelidžens" preuzeo od "Gasproma" 11,3 odsto akcija NIS-a
Pomenuli smo energetiku u nekoliko navrata, tu moramo da se dotaknemo i NIS-a koji je stalno u pretnji od američkih sankcija. Da li se i to može rešiti na strateškom nivou?
"Mislim da je bitno pre svega reći da Srbija treba da nađe način kako da povrati suverenitet nad svojim energetskim resursima. NIS koji je prodat daleko ispod tržišne cene 2008. godine, pokazao se ne samo kao loša prodaja, već i kao veliki izazov za nacionalnu bezbednost, pogotovo od početka rata u Ukrajini, kada su poremećeni lanci snabdevanja. Gde je Srbija zapravo sebi dozvolila da ostane bez kontrole nad tim resursom i da drugoj državi da kontrolu koja nije samo energetska, nego ima i politički uticaj u Srbiji, zato što Rusija kroz NIS, koristeći taj profit, finansira različite projekte u Srbiji, a dobar deo tog profita se izvlači iz Srbije. Mislim da je u srpskom nacionalnom interesu da povrati kontrolu nad NIS-om i da onda može kroz neko restrukturiranje da se raspiše međunarodni tender gde bi različite kompanije mogle da uđu u NIS, a gde bi Srbija možda zadržala pravo zlatnog glasa, da sve važne odluke ne mogu da se donose bez srpskog glasa.
A kada je reč o američkim sankcijama, one su uperene prema celom ruskom energetskom sektoru, tako da Srbija tu nije izuzetak. Ali se pokazalo da američka strana ove sankcije ne doživljava kao sankcije protiv Srbije. Zato je Amerika u više navrata odložila i verovatno će odlagati primenu tih sankcija, zato što nije ideja da se ugrozi snabdevanje gasom i da se ugroze srpska ekonomija i funkcionisanje NIS-a. Mislim da je cilj da se i srpskoj strani na neki način pomogne da povrati kontrolu nad NIS-om, bilo nekom vrstom nacionalizacije ili otkupom ruskog udela. Nažalost, mislim da smo u prethodnom periodu videli da ruska strana nije spremna za tako nešto.“
A mislim da ni srpska strana nije spremna za nacionalizaciju.
"A možda i to.“
Bitna politička pitanja koja definišu odnos Srbije i Amerike, bitna politička pitanja su pitanje Kosova i pitanje Bosne, odnosno Republike Srpske. Kako će se to uklopiti u strateški dijalog?
"Mislim da i Srbija i Amerika vrlo otvoreno pričaju o tome da ne postoji slaganje oko svih bilateralnih pitanja. A ono što mislim da je veliki napredak koji se desio u odnosima Srbije i Amerike jeste to što osetljiva politička pitanja i sporenja nisu prepreka za razvijanje saradnje na ostalim poljima. I to jeste zaista napredak u odnosu na neki raniji period. Ono što smo videli prošle nedelje jeste da je Vašington prekinuo strateški dijalog sa Prištinom zbog jednostranih akcija prištinske administracije, podizanje međuetničkih tenzija, kako i stoji u saopštenju američke ambasade. To jeste jasna ne samo poruka, već konkretna akcija američke administracije prema Aljbinu Kurtiju. I to je promena zato što smo mi u prošlosti imali samo saopštenja ambasada Kvinte i Stejt departmenta, a sada imamo vrlo konkretnu akciju. Na taj način mislim da Vašington jasno pokazuje ko je partner Amerike ovde, a ko nije. Kada je reč o Bosni i Hercegovini, Željka Cvijanović je bila u poseti Vašingtonu pre dve nedelje, gde je imala niz sastanaka. Ono što sam čuo iz izvora iz Vašingtona jeste da su ti sastanci prošli dosta dobro i da u narednom periodu možemo da očekujemo vidljive rezultate tih sastanaka. Ne bih sada o tome govorio, ali mislim da to može da se odnosi pre svega na odnos Vašingtona prema Kristijanu Šmitu.“
A prema Miloradu Dodiku?
"To ćemo videti.“
Svet
20.09.2025. 18:25
Tramp uvodi godišnju naknadu od 100.000 dolara za tehnološku vizu
Kada se pojavi priča o strateškom partnerstvu, strateškom dijalogu, ljudi obično iznose sumnju kakvo partnerstvo može da postoji između dve države koje su na toliko različitim nivoima ekonomskog razvoja, političkog uticaja… Koliko je tu moguće zapravo praviti partnerstvo?
"Naravno da to jeste pitanje za debatu, ali mislim da mi sa srpske strane na to treba da gledamo kao na priliku koju treba da iskoristimo, da bez obzira na razlike u broju ljudi i veličini ekonomije, Srbija kroz saradnju sa tehnološki inovaciono najnaprednijom zemljom sveta može da jača svoje kapacitete na polju tehnologija i inovacija i može da jača svoju političku poziciju. Mislim da ne treba da budemo opterećeni toliko time ko je ’ravnopravniji’, već da vidimo kako da iz strateškog dijaloga sa Amerikom izvučemo što više za sebe. I mislim da Amerikanci nemaju problem sa tim, zato što je američka politika vrlo bazirana na interesima. I tamo nije sramota reći šta je moj interes, a šta je tvoj interes, pa da vidimo gde se naši interesi preklapaju...“
Ako se preklapaju.
"Ako se preklapaju, ali ja mislim da se interesi Srbije i Amerike mnogo više preklapaju nego što mi mislimo i da je taj interes pre svega kada je reč o stabilnosti, bezbednosti, prosperiteta Zapadnog Balkana. Mislim da je tu Srbija ključni akter i Amerika je toga svesna. Zato se dešava ova promena iz Vašingtona. Bilo je potrebno dugi niz godina, možda decenija da se to desi, ali to je zato što se mi nismo bavili time. Ni Amerikanci se nisu bavili time u odnosu sa nama. To je počelo da se menja i mislim da je ovo zaista velika prilika za sve ljude.“
Koliko SAD mogu da se bave nama u trenutku kada imaju i Ukrajinu, Izrael, Iran, Bliski istok ceo, pa Venecuelu sada?
"Evo izračunajte, od dolaska Trampa u januaru do danas je prošlo osam meseci. Dakle bilo je neophodno skoro osam meseci da bi počeli da se bave nama na neki način, kako zbog svih globalnih izazova koje ste pomenuli, ali isto tako zbog velikih unutrašnjopolitičkih pitanja u Americi ‒ od ilegalnih migracija, do pitanja veličine državnog aparata, tokom poslednjih meseci je počela velika reorganizacija Stejt departmenta koju smo videli prvo u otkazima koje su ljudi dobijali u Vašingtonu.“
U gašenju raznih projekata, agencija...
"Tako je. A sada će ta reorganizacija koja je počela u Vašingtonu da počne da se dešava u svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima Amerike širom sveta. Tako da u momentu gde svedočimo novom pozicioniranju Amerike u svetu, mislim da nije bilo realno da se Tramp na samom početku i njegova administracija bave našim regionom. Dobro je da je Mark Brnović veoma brzo nominovan od strane Trampa, i on je jedini američki ambasador koji je nominovan u celom našem regionu.“
Vesti
02.07.2025. 20:15
Šta sve vojska Srbije ima od naoružanja
Kada se očekuje da će da dođe?
"Mislim da je to isto bitna poruka. Nadam se da će njegovo saslušanje u Senatu da bude ovog meseca i da će on u Beograd doći krajem oktobra, početkom novembra. Mislim da će to dati novi impuls u odnosima Srbije i Amerike, zato što će on doći sa vrlo jasnim mandatom koji će dobiti od američkog predsednika, šta treba da se radi u odnosima Srbije i Amerike. A u ovom periodu su i američka administracija i ambasada bili manje vidljivi u svom radu u Beogradu otkad je Kristofer Hil otišao. I dobra stvar je što imamo novog višeg zvaničnika Stejt departmenta Brendana Hanrehana, koji je letos bio u poseti Beogradu. On je ranije blisko sarađivao sa Markom Rubiom. To je čovek koji se u Stejt departmentu već bavi Evropom, koji se bavi Srbijom i našim regionom, i mislim da je njegov bliski profesionalni odnos sa Markom Rubiom, ali i njegova pozadina koja je iz realnog sveta ekonomije, dobra stvar za dalje jačanje odnosa Srbije i Amerike na polju ekonomske saradnje.“
Tramp je inače poznat kao čovek koji gleda sve kroz biznis...
"Jeste. I mislim da mi kao Srbi verovatno više možemo da pričamo tim pragmatičnijim jezikom sa Amerikancima...“
Mislite da smo toliko pragmatični?
"Pa, mislim da jesmo pragmatičniji i mislim da nam lakše ide taj razgovor sa republikancima nego sa demokratama. To jeste prilika koju Srbija može da iskoristi. I rekao bih čak da je ovo možda i generacijska prilika da se odnosi Srbije i Amerike redefinišu i da se trasira put za naredne generacije.“
Kada ste pomenuli mogućnost promene odnosa prema Kristijanu Šmitu, šta ih je do sada sprečavalo da promene taj odnos prema njemu?
"Mislim da je u američkoj politici prema regionu veoma dugo vladao status kvo, inertnost. Mislim da je odnos Amerike prema ovom regionu više bio posledica inertnosti nego što mi mislimo da je to bila neka želja Amerike da stvari budu takve. I mislim da Amerika možda nije imala svoju neku spoljnopolitičku strategiju prema regionu. Za vreme Bajdenove administracije videli smo da su odnosi Srbije i Amerike išli isto uzlaznom putanjom. Mislim da je Kristofer Hil radio dosta na poboljšanju, jačanju tih odnosa. Ali isto to što smo videli neretko za vreme Bajdenove administracije jeste različita politika, nekada sukobljena između američkih ambasadora u Sarajevu, Prištini i Beogradu, i da je to bio jedan pokazatelj neusklađenosti Vašingtona kada je reč o regionu.“
Ili svako od tih ambasadora ima neke svoje lokalne "kombinacije“?
"Mislim da ambasadori žele da naprave uspeh u saradnji te zemlje sa zemljom u kojoj se nalaze, ali zato što su odnosi u regionu toliko isprepletani dešavalo se da su neki ambasadori, rekao bih pre svega u Sarajevu i Prištini, gledali da ukoliko jačaju odnosi Srbije i Amerike da to znači gubitak za odnose Vašingtona i Prištine i Vašingtona i Sarajeva. I to je, rekao bih, pogrešno gledanje, kao i onih ljudi, raznih analitičara iz regiona i onih u Vašingtonu koji se bave Balkanom, koji pružaju strašan otpor jačanju odnosa Srbije i Amerike. Jer vidite da ljudi koji su gradili svoje karijere ’90-ih godina, ili koji su ih izgradili na tome što se dešavalo tada i koji su aktivni, bilo u administraciji, u različitim organizacijama u Vašingtonu, suštinski ne žele približavanje Srbije Zapadu i oni ne žele da Srbija i Amerika budu bolji partneri zato što se na taj način urušava narativ koji su oni gradili poslednjih 20-30 godina, da je Srbija deo problema, a ne deo rešenja. I oni jačanje odnosa Srbije i Amerike doživljavaju kao igru u kojoj jedan dobija, a svi ostali gube. A u stvari, da su malo pametniji, pogotovo iz našeg regiona, oni bi videli da približavanje Srbije Zapadu i Americi zapravo treba da bude ostvarenje snova svih u regionu. Ali oni to ne vide na taj način, već se plaše za svoje pozicije, zato što znaju i u Sarajevu i u Prištini da su se poslednjih 20 ili 30 godina razvijali pre svega zahvaljujući pomoći Amerike, koje više nema ili je neće biti, a da se Srbija za to vreme razvijala uprkos tome i srpska ekonomija danas jeste bazirana na realnom tržištu. Nije bazirana na tome da li Srbija dobija pomoć iz nekih fondova. Dakle, to je velika razlika u odnosu Srbije i ostalih partnera Amerike u regionu. Zato što Srbija nije partner koji je teret.
Drugi igrači u regionu su teret zato što su oni živeli na američkoj pomoći i mislim da to jeste prilika za bolje pozicioniranje Srbije u Vašingtonu, pogotovo prema Trampovoj administraciji. I kada je reč o odbrani, isto imate Srbiju koja nije zemlja članica NATO-a, a koja izdvaja za odbranu i bezbednost više od nekih zemalja članica NATO-a. Srbija je zemlja koja je samostalan partner i koja neće predstavljati teret Americi. A ono što je Americi još važnije jeste što se odnos Amerike prema Evropi menja. Pogotovo prema Zapadnoj Evropi sa kojom je Amerika na neki način završila. Amerika tu više nema šta da radi. A onda, gde će Amerika imati značajniju ulogu jeste istočna Evropa. Dakle, ceo taj koridor koji spaja tri mora, uključujući zemlje poput Poljske, Slovačke, Mađarske, Rumunije, Srbije i baltičke republike. Mislim da je zato izuzetno važna pozicija Srbije, zato što Srbija može da bude zemlja koja će na neki način da ima kontrolu nad regionom, u smislu stabilnosti i bezbednosti. A Srbija je takođe važna za region Crnog mora, a to je region sa kojim Amerika i te kako radi, pogotovo sa Rumunijom, važna je zbog Dunava i zbog dunavskog koridora koji će biti veoma bitan i za rekonstrukciju Ukrajine kada ona počne da se dešava.“
Vesti
19.09.2025. 12:48
NIS zatražio novo odlaganje sankcija od američke administracije
Svet
12.09.2025. 18:46
SAD suspendovale strateški dijalog sa Kosovom
Komentari
